Прочитај ми чланакУпркос очекивањима која су у првим месецима била готово једногласно мрачна, руска економија се није распала. Напротив, показала је отпорност коју многи нису предвиђали, пише швајцарски Neue Zürcher Zeitung, у анализи чији је аутор Херберт Вулф.
Идеја да ће Москва бити брзо економски потиснута у ћошак и изолована на глобалном нивоу није се остварила онако како се планирало. Разлог, према том тумачењу, лежи у брзом преуређивању производних сектора и ширењу трговинских канала ван Запада.
Проблеми који су погодили руску економију после 24. фебруара 2022. били су озбиљни и видљиви готово преко ноћи. Трговина са западним земљама нагло је опала, цене руских енергената на светском тржишту су се срушиле, а курс рубље према долару доживео је снажан пад.
Финансијска ограничења су делимично искључила Русију из међународног финансијског система, са јасном намером да се земља гурне у изолацију. Истовремено, Кремљ је убрзано повећао производњу наоружања како би обезбедио снабдевање снага ангажованих у сукобу у Украјини.
У таквим околностима, мало ко је веровао у стабилност. Ипак, десило се супротно. Слаба рубља подстакла је извоз, док је раст државне потрошње, пре свега усмерен ка оружаним снагама и финансиран приходима од енергената, дао замах привреди. Прогнозе су биле погрешне, барем краткорочно.
Русија је, практично, прешла на оно што се може описати као војни кејнзијанизам. Индустрије повезане са војним потребама постале су главни покретачи раста. У 2025. години, расходи за војску и националну одбрану достигли су око 40 одсто државног буџета, док је војни буџет у прве три године сукоба више него удвостручен. Таква структура потрошње нужно је променила унутрашњу динамику економије.
Процене данашњег стања варирају од драматичних упозорења до тврдњи о изненађујућој издржљивости. Форбес је у извештају из новембра 2025. навео да руска војна машинерија показује јасне знаке замора и да Кремљ, после скоро четири године прегрејане финансијске политике, више не може да прикрије тешко стање.
С друге стране, годину дана раније, тројица руских економиста у егзилу писала су у оквиру ЦАСЕ-Центра да је тешко замислити сценарио у којем би руска економија запала у кризу таквих размера да би Владимир Путин био приморан да промени курс.
Иза привидне стабилности крију се дубоке неравнотеже. Експлозиван раст војне потрошње довео је до структурних померања која би дугорочно могла имати негативне последице. Експанзивна политика високих државних расхода, финансирана приходима од продаје енергената и коришћењем резерви, доноси краткорочни раст, али истовремено ствара озбиљне дисбалансе.
Неки стручњаци већ говоре о прегревању економије, упозоравајући да производња наоружања у овом обиму не може трајати заувек. Привреда ради готово на максимуму, па свако даље повећање војне производње носи ризик веће инфлације или потискивања цивилног сектора – класична дилема „оружје или потрошачка добра“.
Један од разлога због којих је притисак санкција био слабији него што се очекивало јесте њихово постепено увођење. Западна Европа је, пре свега због енергетског снабдевања, оклевала са оштријим мерама.
Санкције су ипак погодиле секторе зависне од западних технологија, укључујући и војну индустрију, јер што је систем сложенији, то је зависност од увозних компоненти већа. Ипак, ефекат је остао ограничен.
Санкције нису биле свеобухватне, уведене су са закашњењем, а Европска унија и даље увози руску сирову нафту. Москва се, још од 2014. године и првих рестрикција након припајања Крима, припремала за овакав сценарио, развијајући механизме заобилажења и ослањајући се на земље које служе као транзит за западне технолошке производе.
Поред тога, велики број држава није се прикључио санкцијама и наставио је трговину са Русијом. Страна улагања ионако никада нису имала пресудну улогу, па њихов готово потпуни нестанак није изазвао шок. Подаци о БДП-у показују пад у 2020. због пандемије, смањење од скоро 1,5 одсто у 2022. као последицу санкција, а затим опоравак и раст од око четири одсто у 2023. и 2024. години.
Ипак, изазови су се нагомилали. Финансирање буџета са огромним уделом војних расхода дугорочно је неизвесно, посебно јер су цене руске нафте пале. Национални фонд благостања је значајно исцрпљен – само током 2023. из њега је повучено 3,46 билиона рубаља, више од 40 одсто тадашњих војних расхода. За три године потрошене су готово три четвртине фонда, око 113 од укупно 148 милијарди долара.
Зависност од увоза додатно отежава одржавање војног кејнзијанизма, јер како санкције постају доследније, тако набавка потребних технологија постаје сложенија и скупља. Паралелно с тим, приоритет војне економије променио је индустријску структуру: сектори везани за одбрану зависе од државне потрошње, док профитабилне гране попут нафте, гаса и рударства бележе пад производње.
Инфлација је још један сигнал напетости. После врхунца у 2022. години, пала је испод шест одсто, да би у 2024. поново прешла осам процената. Путин је изјавио да би до краја 2025. инфлација могла да се спусти на око шест одсто, али остаје питање колико је то реално уз овакву потрошњу и мањак радне снаге.
Недостатак квалификованих кадрова постаје хроничан. Војни напори исцрпљују цивилни сектор, а у фебруару 2024. председник је навео да је отворено 520 хиљада нових радних места, што сугерише да у одбрамбеној индустрији ради око 3,5 милиона људи.
Мобилизација уз финансијске подстицаје додатно је погоршала стање на тржишту рада. Недостаје радника, део је повређен или изгубљен у борбама, а многи високообразовани стручњаци напустили су земљу током сукоба.
Будућност у великој мери зависи од даљег развоја санкција. Ако ослабе или изгубе ефикасност, Москва ће добити додатни простор за маневрисање, а Путин ће моћи да остане при максималним захтевима.
Досадашњи период показао је да је руска економија преживела прве године сукоба без потпуног слома, захваљујући унутрашњем преструктурирању и јачању веза са Кином и државама глобалног Југа.
У том смислу, Русија и даље има капацитет да финансијски подржава војну операцију у Украјини. Тек озбиљно пооштравање санкција могло би да доведе у питање садашњи модел, али сценарио налик завршници Хладног рата, када је Совјетски Савез економски исцрпљен трком у наоружању са Сједињеним Државама, за сада се не чини вероватним. Како ће се ова равнотежа одржати на дужи рок, остаје отворено питање које ће тек наредне године разјаснити.
