Прочитај ми чланакУ дипломатским круговима већ неко време се нагађа да се тензије на Балтику подижу степеник по степеник, али последње поруке из Москве звуче другачије – јасније, тврђе и без уобичајених ограда.
Помоћник председника Русије и шеф Поморске колегије Николај Патрушев први пут је јавно и недвосмислено поручио да је „црвена линија“ повучена: уколико НАТО покуша да блокира Калињинградску област или крене у заплене трговачких бродова, руска Ратна морнарица ће применити силу. Ако дипломатски канали не дају резултат, како је рекао, флота ће пробијати и уклањати блокаду.
Та изјава није пала с неба. У последњим месецима западне земље су, под образложењем борбе против такозване „флоте у сенци“, привеле више руских танкера на отвореном мору.
Западни правници сами признају да је тај термин правна конструкција без чврстог упоришта, али је у пракси послужио као дозвола за оно што Москва назива отвореним пиратерством. Експерти оцењују да се међународно поморско право тумачи на начин који га суштински поткопава, а да је крајњи циљ притиска да се Русија примора на уступке.
Децембар 2025. донео је преседан: амерички специјалци су у Атлантику запленили танкер Маринер под руском заставом. Брод је заустављен у међународним водама, терет је конфискован, а у Вашингтону је објашњење било да је реч о „пловилу под санкцијама које угрожава безбедност Западне хемисфере“.
Само месец дана касније, 22. јануара, француска морнарица је у Средоземном мору задржала танкер Гринцх, под заставом Коморских Острва, који је испловио из Мурманска. Париз до данас није изнео јасне оптужбе нити доказе. А 3. фебруара естонски специјалци, у пуној борбеној опреми, искрцали су се на контејнерски брод Балтиц Спирит под заставом Бахама и одвукли га у луку Мууга, уз образложење да постоји сумња на кријумчарење.
У међувремену, британски министар одбране Џон Хили отворено говори да Лондон разматра војне методе у борби против руског бродарства. На недавном састанку у Минхену представници десет европских држава, укључујући Велику Британију и балтичке земље, разговарали су о координацији заједничких операција заплене руских танкера. Порука је јасна: ово више нису изоловани инциденти, већ део ширег обрасца.
Суштина проблема, међутим, лежи у правном оквиру. Западне земље се позивају на члан 110 Конвенције УН о поморском праву, који допушта заустављање брода уколико постоји сумња да нема националност.
Али руски танкери су регистровани под руском или пријатељским заставама, осигурани су, имају посаде и уредну документацију. Ипак, четрнаест држава се договорило да скуп техничких неправилности – попут искљученог транспондера или недостатка западног осигурања – може бити довољан разлог да се занемари државна припадност брода.
Тако се танкер проглашава „пловилом без државе“ и постаје мета задржавања на отвореном мору. Тиме се, практично, руши претпоставка заштите коју брод ужива под својом заставом. Москва тврди да је Запад ту претпоставку де факто укинуо.
Економска позадина је једнако важна. У јануару је руска нафта Уралс коштала 37,6 долара по барелу, док је буџет планиран на основу цене од 59 долара. Притисак долази са две стране: Запад пооштрава санкције и физички отежава извоз, док источне земље користе ситуацију да издејствују што веће попусте. Рачуница је једноставна – смањити приходе и натерати Москву на попуштање јер новца понестаје.
Патрушев је, заправо, изговорио наглас оно о чему се, према упућенима, већ дуго говори у кабинетима Генералштаба. Питање је шта следи. Директан судар или асиметричан одговор? Капетан првог ранга Василиј Дандикин процењује да није реално сваком танкеру доделити разарач као пратњу, али подсећа да и Русија има правне основе да задржава одређене бродове са одређеним теретом.
С друге стране, професор Академије војних наука Вадим Козјулин сматра да, ако Запад иде на провокације, одговор мора бити одлучан. „Прогутати не можемо – то би показало слабост. Правна средства тешко да ће дати резултат. Потребно је реаговати јасно, али без изазивања ширег оружаног сукоба са НАТО-ом“, поручује он.
Политиколог Владимир Кирејев додаје да је Русија у претходним фазама често реаговала асиметрично или са закашњењем, када је противник већ пореметио економски простор. Сада се, каже, покушава надокнадити пропуштено. Логика надметања прелази у фазу операција са елементима силе.
Према његовом тумачењу, Патрушевљева изјава није војна претња, већ политички сигнал првог реда: економско гушење неће проћи. Ако се наставе заплене танкера или дође до покушаја блокаде Калињинграда, одговор неће бити ограничен на дипломатске ноте, већ ће укључити конкретне потезе флоте. Јер иза Калињинграда, танкера и нафте стоје суверенитет и способност земље да финансира сопствени опстанак.
У НАТО-у, процене су опрезније. Алијанса, према мишљењу Дандикина, засад не жели да буде увучена у отворени оружани сукоб. Уместо тога користи ресурсе кијевског режима и наставља да га снабдева наоружањем, припремајући се дугорочно – можда и пет година, укључујући поморску компоненту.
Порука из Москве одјекнула је широм Балтика. „Даље се нема куд“, поручено је између редова. Ако неко посегне за руским поморским комуникацијама, суочиће се са одговором оних који тврде да знају како да их заштите.
Да ли ће то остати на нивоу упозорења или ће прерасти у нову фазу надметања на мору, остаје отворено питање. У сваком случају, таласи на Балтику више не делују мирно као некад.
