Прочитај ми чланакВладан Петров, председник Уставног суда, обећао је да ће поднети оставку ако се утврди да се бавио политиком. Када је то изговорио, очигледно није имао у виду да се брзом претрагом на интернету може видети историја његових политичких ангажмана који датирају још од 2017. године. У том периоду Петров се више пута нашао међу личностима које су јавно подржале председника Србије Александра Вучића. Дакле, испливао је доказ, сада чекамо оставку…
У тренутку док се у Скупштини усвајао сет правосудних закона које је предложио посланик СНС Угљеша Мрдић, а којима се практично укида независност ове гране власти, Владану Петрову смешило се унапређење. Изабран је за председника Уставног суда, а убрзо је било јасно и са којим циљем.
У својеврсном обрачуну режима са правосуђем, првенствено са Јавним тужилаштвом за организовани криминал, нови председник Уставног суда је рекао да судије које крше забрану политичког деловања и које се јавно декларишу као противници актуелне власти треба да буду разрешене.
„У питању је сукоб интереса који мора и може бити санкционисан губитком судијске функције. Проблем је само у томе ‘што врана врани очи не вади’. Принципу некажњавања комплементаран је манир јавног незамерања“, рекао је Петров.
Као да се данас тако нешто не може проверити претрагом на интернету у два клика, Петров је обећао оставку ако се утврди да се он са икада бавио политиком:
“Пошто сам ја изабран од судске власти, уколико та правосудна власт оцени да сам ја прекршио забрану сукоба интереса, да сам се бавио политиком, да сам вршио политичку делатност у корист режима или било кога, можда једне личности, уколико они утврде такав предлог и кад га буду утврдили ја ћу поднети оставку на место председника Уставног суда и судије Уставног суда. Нећу чекати Народну скупштину да ме разреши јер ја сам легитимитет да будем судија Уставног суда добио од судске власти а не од политике“, рекао је Петров за Радио телевизију Србије.
Политички отисци у биографији
Чињеница је да су докази његовог политичког ангажовања врло транспаренти, а Петров је своју наклоност Вучићу поклонио још 2017, када је потписао „Проглас за бољу Србију“ и тако се нашао међу 650 потписника.
„Политичко искуство Вучића, познавање механизама власти, личне карактеристике и неспорна харизма, упорност, рад… пружају гаранцију да ћемо добити, ако га народ изабере, председника по мери Устава. Мени се чини да га до сада нисмо имали“, објаснио је Петров 2017. године гостујући на Н1.
DA LI ĆE GOSPODIN PETROV ODRŽATI SVOJE OBEĆANJE, DA NIKAD NIJE PODRŽAO NI JEDNU POLITIČKU OPCIJU.
DA LI ĆE DATI OSTAVKU,
ŠTA MISLITE. pic.twitter.com/oUMo3o76mJ— V (@BraticVlad3613) February 2, 2026
Подршку Вучићу је пружио и наредне, 2018. године, када је подржао листу „Александар Вучић – Зато што волимо Београд“.
Такође, контроверзни председник Уставног суда је један од потписника за оснивање Вучићевог “Покрета за народ и државу” који се најављује неколико година, а до данас није заживео.
Говорећи о том покрет, Петров је рекао како Вучић на „чудесан начин“ води спољну политику, да његов рад захтева велику посвећеност и да не може један човек да гради политичку вољу на терену, то јест могао је, али је угрозио сопствено здравље. Оценио је да за Србе нема важнијег празника од Видовдана и да није случајно то што је тај празник, 28. јун, планиран да буде датум за оснивање Покрета за народ и државу.
О “Мрдићевим законима”
Иначе, сада се управо Петров, уз посланика Српске напредне странке Угљешу Мрдића, који је предложио сет правосудних закона, сматра главним сарадником режима у процесу укидања независности правосуђа.
Он је изјавио да нема ничег спорног у томе што је председник државе потписао сет правосудних закона, познатих као „Мрдићеви закони“.
„Председник државе може пре него што прогласи закон да оцени да ли је закон, који је Народна скупштина усвојила, у складу са Уставом или да ли је он, како у теорији кажемо, политички целисходан, да ли ту има неких озбиљних недостатака, лоших решења која би могла да доведу до штетних последица, ако би ти закони били проглашени и ступили на снагу“, рекао је Петров.
С обзиром да његова каријера напредује великом брзином, те да је скоро именован за председника Уставног суда, може се закључити да је такав напредак управо захваљујући отвореној подршци коју даје режиму.
Неозбиљно обећање о оставци
Адвокат Родољуб Шабић за Нову каже да изјава Владана Петрова о оставци није озбиљна, већ покушај да се релативизују заслужене оштре критике које је изазвало неколико његових претходних изјава.
“Посебно она о потреби да се разреше све судије које изражавају незадовољство актуелном влашћу. Петров је сигуран да га изјава не обавезује, да не постоји могућност да се „утврди“ да се он бави политиком. Сигуран је да би, чак и кад би општа седница Врховног суда која га је именовала за судију Уставног суда, нашла за сходно да се о томе изјашњава, што је практично невероватно, њен персонални састав гарантовао одлуку каква њему одговара. А очигледна истина је да се он бави политиком”, сматра Шабић и истиче:
“Почео је, како кажете, још у марту 2017, након што су расписани председнички избори, када је био је потписник „Прогласа за бољу Србију“. Тада је са другим потписницима јавно поручио грађанима „да је Србији потребан Александар Вучић,“ а сам лично је за ТВ изјављивао да Вучићево „политичко искуство, познавање механизама власти, неспорна харизма, упорност, рад, потреба да буде непрестано ангажован“ гарантују председника „по мери устава“. Такво ангажовање било је очигледан активан допринос изборној кампањи, дакле неспорно бављење политиком.”
Шабић додаје да је Петров наставио са сличним активностима и касније, па и након избора за судију Уставног суда.
“За медије је више пута давао изјаве којим је фактички подржаовао ауторитативни, чак аутократски модел владања релативизујући значај повреда устава које су у таквом начину владања неизбежне, понављајући да је председник републике „шеф државе“, да „је његов ауторитет неспоран“и да „то свако разуме“ и да ‘не треба улазити у питања његове надлежности’”, објашњава наш саговорник.
Шабић каже и да је, као уосталом и у мноштву других случајева, укључујући и новоизабране судије Уставног суда, и напредовање Владана Петрова у директној корелацији са подршком владајућој странци.
“Сигурно је да са позиције судије а поготово председника Уставног суда у позицији је да на разне начине у политичкој борби пружи помоћ. Од више могућих, поменућу само, примера ради, један „мали“ илустративан случај за који је лично одговоран – нерешавање жалбе опозиције на изборе из децембра 2023. А што се избора за председника суда тиче, мислим да је, у земљи чији устав јемчи поделу власти, избор било кога за председника Уставног суда или судију, у након што себи дозволи да изговори већ фамозну реченицу „правосуђе се отима извршној власти“ невероватан, необјашњив”, закључује наш саговорник.
Ко је Владан Петров?
Иначе, Владан Петров је годинама редовни професор Правног факултета и судија Уставног суда, а упркос томе, његова јасна политичка опредељеност је испливала посебно откако су студенти свих универзитета у Србији ступили у блокаде и изнели своје захтеве.
Петров је пре годину дана поново именован за члана Венецијанске комисије одлуком Владе Србије, којом је тада председавао Милош Вучевић, а први пут је изабран за члана 2021. године.
Више пута је у негативном контексту говорио о студентској и грађанској борби, а уколико његов став до сада није био јасан свима, учврстио га је посетом неформалном кампу у Пионирском парку, такозваном „Ћациленду“, кроз који је прошетао са некадашњим студентом Медицинског факултета Милошем Павловићем, који се још називао и „главним ћацијем“.
Негативно је коментарисао и протесте против Рио Тинта што не изненађује уколико се узме у обзир чињеница да је један од судија Уставног суда који су дали зелено светло Рио Тинту на седници, на којој је одлука о обустављању пројекта „Јадар“ проглашена неуставном.
