Pročitaj mi članak"Čudesne mere" predsednika Srbije Aleksandra Vučića za bolji standard građana, a kojom se za oko 3.000 proizvoda iz 23 kategorije ograničavaju trgovačke marže na 20 odsto, stupile su na snagu 1. septembra. Sagovornici su analizirali šta su, do sada, pokazale ove mere.
Председник Србије Александар Вучић често у јавности истиче како се трговци у Србији служе различитим трковима, па свако мало дижу цене производа.
Због тога је најавио да ће омогућити људима да лакше преживе јесен и зиму, у којима се обично највише новца троши, па поручио да ће од 1. септембра па у наредних шест месеци почети примена економских, такозваних „чудесних мера“ које подразумевају, између осталог, ограничење маржи на 20 одсто.
Тако је Влада Србије усвојила председникове мере односно Уредбу о снижавању цена за око 3.000 производа. Марже су ограничене на 20 одсто и односе се на 24 трговинска ланца.
И заиста, велики број производа у маркетима снижен је управо за толико, мада се то не може рећи за све – нешто је и поскупело.
Економиста и бивши државни секретар за трговину Драгован Милићевић пратио је ефекте државне контроле трговачких маржи након 20 дана примене Уредбе, те је изложио своје мишљење о томе колико су мере ( и да ли ће бити) делотворне и какве ће бенефите остварити потрошачи у време трајања њене примене.
„Громогласна најава политичара је имала за циљ пропагадне активности и поред резервисаних очекивања од стране оних који иоле разумеју како трговина функционише и какве ће последице примена имати и на друге учеснике, пре свега снабдеваче (дистрибутере и произвођаче). Ефекат наравно зависи од преговарачке снаге учесника и на једној и на другој страни“, наводи Милићевић.
Пошто свака озбиљна анализа почива на чињеницама (у овом случају цифрама), захваљућу сајту „ценотека“ могућ је дневни преглед цена највећих трговинских ланаца, а отварања налога на истом сајту се може добити и прецизан податак на одређени дан у ближој прошлости.
„У оцени примене ових мера подаци узети у анализу су 28.08.2025 и 18.09.2025 године. Овај датум имплицира на то да су сви трговински ланци до сада морали да се прилагоде Уредби“, појашњава даље економиста.
Милићевић је, тако, указао на групу производа односно њихове цене 18. септембра, а потом их упоредио са ценама од двадесетак дана раније.
Према сајту „Ценотека“, брашно „Данибус Т400“ од килограм у Маxи, Идеа продавницама, Роди и ДИС-у на дан 18.09. кошта 83,99 динара, док је у Универеxпорту 78,99 динара.
Цена шећера „Суноко“ од 1кг у Маxију кошта 111,99, док је у другим ланцима друга цена: у Идеи 99,9, у Универу 94,9, у ДИС-у 104,99, а у Рода продавницама 99 динара.
Парадајз од 1кг је поменутог дана коштао чак 184,99 динара у ДИС-у, док је његова цена у Универеxпорту била 179,99 динара. Нешто повољнији је у Идеа и Роди продавницама – 155,81, док је у Маxи радњама 129 динара.
Млеко од литар бренда „Дукат“ је у Идеи 18. септембра било на акцији и коштало 129 динара, док је у ДИС-у цена износила 170 динара.
Килограм кулена „Неопланта“ коштала је 2.224 у Маxи радњама, а 1.929 динара у Универу.
Цена „Персил“ детерџента од 3 килограма износила је 1.059 динара у Маxи радњама, док је цена тог производа у Идеа радњама износила 1.499,99 динара.
Цене пре 20 дана
Саговорник је навео да је цена брашна „Данибус“ и у августу, тачније 28. августа износила као у септембру, конкретно у Макси радњама – 85 динара, док је у ДИС-у била чак 55 динара. А сада је, подсетимо, у овом трговинском ланцу цена брашна од килограм 83,99 динара.
Интересантна је цена млека која је у августу износила око 135/140 динара (млеко Дукат), док је у септембру чак и 170 динара.
„Персил“ детерџент од 3кг је у августу коштао између 1.000 и 1.500 динара, док је у септембру та цена 1.500 и више.
Шта ово говори?
„Аналитички закључак донекле кваре поједини артикли где је присутна акцијска цена на тај дан, али генерално не само да су цене снижене него супротно, код неких артикала и трговинских ланаца су и повећане“, наглашава економиста.
Додаје да су тамо где су ниже цене (у септембру) симболичне разлике које нису резултат корекције цена него начина евиденирања на сајту.
„Треба ли још додатне аргументације да се у економији не може ништа наредити да свака акција по природи ствари рађа реакцију? Да ли је узет репрезентативан узорак, свакао је тема за дискусију. Посетом трговинских ланаца свако се може уверити да су исти окренули своју полиитку продаје према својим властитим трговачким маркама што је било и очекивано да су увек цене биле ниже. Јер практично сем директних токова производње немају додатне тржишне, маркетиншке и логиситичке трошкове“.
То су чак и посебно истакли својим етикетама углавном у плавој боји да се ради о њиховој властитој трговачкој марки, истиче он.
„У свако случају, поруџбине према бредновима ће падати што ће опет повратно утицати и на произвођаче. Нико у Уредби није дефинисао шта ће бити са увозним артиклима јер за њих не важи наредба да се цене морају фиксирати на дан 01.08. као код домаћих понуђача“, закључује Милићевић.
