Данијела Малетић, некадашња помоћница директора Управе за спречавање прања новца при Министарству финасија, у „Утиску недеље“ је причала како ју је полиција ухапсила јер се исувише приближила сумњивом фонду „Виста рика“ који воде особе блиске режиму. Она је истраживала фонд када су службеници Управе обавештени да је једно физичко лице дошло у банку – и дигло милион евра са свог рачуна, а потом део тог новца пребацило на Фонд „Виста рика“.
Међу онима који су новац уплатили на рачун овог Фонда су браћа политичког врха земље – Игор Брнабић, Предраг Мали и Андреј Вучић. Фонду су легле и уплате „нове бизнис елите“ – Остоје Мијаиловића, Давора Мацуре, Ивана Бошњака, Драгољуба Збиљића, Батрића Радуновића, Синише Нарића, Манојла Мандрапе, Александра Галића.
Оснивачи Фонда и власници су високи функционери СНС-а, блиски државном врху, као и већина клијената, а за њих су се заинтересовали и истражитељи у Србији, незванично је сазнао „Радар“. Неке од тих уплата су под лупом због сумњи да се тако „пере“ новац.
Шта је „Виста рика“
Отворени алтернативни инвестициони фондови (АИФ) у Србији значајно су увећали имовину прошле године. Четири највећа АИФ-а су на почетку 2025. вредела скоро 133,2 милиона евра, а 31. децембра 230 милиона. Од ових фондова највише је порастао Виста Рика Инвест, који није повезан ни са једном банком, већ са – владајућом странком.
Вредност овог фонда на почетку 2025. године била је 27,2 милиона евра, а на крају 57,4 милиона. Ово значи да је нето имовина фонда порасла за чак 30.219.877 евра, више него фондови којима управљају велике банке Интеса и Раиффеиссен. За фонд „Виста рика“, то представља раст већи од 100 одсто.
Порастао је и фонд Виста Рица Цорпорате, који је на почетку прошле 2025. године вредео 15,9 милиона евра, а на крају 26,9 милиона.
Фондове Виста Рица Инвест и Виста Рица Цорпорате основали су Војислав Недић, отац бившег генералног секретара Владе Србије Новака Недића, и Татјана Вукић, управитељка Фондације „За српски народ и државу“ и партнерка Андреја Вучића, како је писао БИРН.
„Радар“ је објавио и да је 12,8 милиона евра у фонд као физичко лице уплатио власник предузећа Галенс Александар Галић, најпознатијег по пројекту који се у јавности назива „Нови Сад на води“.
Како да богати буду још богатији
Српски порески систем већ деценијама погодује најбогатијим грађанима.
Како је писао БИРН, изменама Закона о порезу на доходак који важи од јануара 2023, грађанима са примањима троструко већим од просека дата је могућност да своје пореске обавезе по том основу практично преполове. И то ако одлуче да дуг – уместо у државни буџет – уплате у неки од постојећих алтернативних инвестиционих фондова у Србији.
Примера ради, ако богати грађанин треба да плати милион евра пореза, по овом закону чак 500.000 може да преусмери у фонд, уместо да напуни државу касу.
И то није све. Закон је оставио простор и за злоупотребе.
Богати порески обвезник свој порески дуг може да преусмери у фонд у децембру, а затим ту исту суму да подигне са рачуна фонда у јануару следеће године. На тај начин, он је формално поштовао закон о порезу на доходак, али је сачувао највећи део новца.
Управо ова законска измена омогућила је алтернативним инвестиционим фондовима у Србији да привуку нове клијенте жељне смањења пореских обавеза.
