Прочитај ми чланакВласт је готово блокирала политички живот у Србији. Председник Александар Вучић већ више од годину дана одбија да распише парламентарне изборе, користећи изговоре попут кризе у свету. Истовремено, председница Скупштине Ана Брнабић не заказује прву редовну седницу у оквиру пролећеног заседња парламента, што је већ ребало да се деси пре више од месец дана. Саговорници Нове наводе да је режим шокиран резултатима локалних избора, као и да су разлози за неодржавање скупштинске седнице - вишеструки.
Од председника Србије Александра Вучића сазнали смо ове недеље да ће се руководити кризом у свету када буде одлучивао о датуму парламентсрних избора у нашој земљи.
„Ако видим да иде велика криза нема ништа од летњих избора“, рекао је Вучић, остављајући простор да „избора можда буде“, ако се у свету склопи мир.
Председник који је Србију свако мало водио у изборе протеклих година, сада организује консултације са делом странака, а имаће стрпљења да саслуша и различите, како је рекао, школе мишљења унутар Српске напредне странке.
„Постоје различита мишљења, различите школе унутар највеће политичке партије, што је логично јер више има та странка него све странке у Србији“, рекао је Вучић.
Иако тврди да је фактор који одлучује датум избора у Србији – криза у свету, јасно је то заправо само криза у сопственој земљи, коју најмање годину дана одбиј ада реши расписивањем избора.
Подсетимо, студенти у блокади су почетком маја прошле године упутили захтев за расписивањем избора, што председник упорно одлаже.
Очи председника Вучића упрте су ових дана и у Мађарску, која у недељу гласа на парламентарним изборима.
Одређене анкете у тој земљи показују да би Петер Мађар, конзервативни челник опозиционе странке ТИСА (Странка поштовања и слободе) могао озбиљно да доведе у питање победу досадашњег премијера Виктора Орбана или чак сруши оно што је он радио деценијама. То у пракси значи да би Вучић изгубио једног од кључних ауторитарних сабораца, који му је до сада пружао недвосмслену подршку, црпећи своју моћ из чињенице да је Мађарска чланица Европске уније.
А кад смо већ код резултата избора, осим Орабну, они задају муке и председнику Вучићу, поготово после локланих избора одржаних крајем марта у 10 општина и градова у Србији, а који су показали знатан пад подршке Српској напредној странци.
Зато ни не чуди што не знамо када ћемо на биралишта.
Док грађани чекају излазак на биралишта, посланици Скупштине Србије чекају датум прве редовне седнице пролећног заседања парламента, што је одавно већ требало да се деси.
Народна скупштина се по правилу састаје у два редовна заседања, пролећном и јесењем, оба у трајању од 90 дана. Пролећно заседање Скупштине, према пословнику, почиње првог радног уторка у марту. Председница Скупштине Ана Бнрабић, чија је то дужност, седницу није најављивала ни заказала.
Први радни уторак прошлог месеца, био је 3. март.
Политиколог Александар Ивковић објавио је да се незаказивањем пролећног заседања Скупштине, Ана Брнабић приближава својеврсном рекорду, који је 2023. године поставио њен претходник Владимир Орлић, кој је пролећно заседање Скупштине заказао тек 19. априла.
Болне теме за власт у Скупштини: Од избора до Косова
Коментаришући то што пролећено заседање Скупштине још није почело, посланик Странке слободе и правде, Борко Стефановић каже за Нову да власт не жели да грађани на РТС чују шта се заиста дешава.
„Не одговора им да чују колики је обим корупције, насиља и свега што се дешава у Србији под овим режимом. Зато они већ традционално крше законе и Пословник и не желе да закажу седницу“, каже Стефановић.
Понавља да власти не одговара да се чује да нису прихватили закон о родитељима-неговатељима, да не желе да се дискутује о дешавањима на Косову и Метохији и могућем затврању тамошњег српског Универзитета.
„Они не желе да грађани чују да све кључне препоруке ОДХИР за слободне изборе – нису примењене…Нарочито не желе да било ко прича како су поново показали да их закони не интересују на изборима у 10 места који су недавно одржани, да их не занима то, већ само куповина гласова, претње, батинаши и уцене“, закључује Стефановић.
Професор Правног факултета у Новом Саду, Бојан Пајтич каже за Нову да је режим шокиран лошим резултатом у 10 локланих самоуправа, где су очекивали другачији исход.
„Када се испоставило да је студентска листа на многим местима близу 50 одсто гласова, наступила је паника, а то је појачано неизвесношћу избора у Мађарској. У зависности од тога да ли ће Орбан остати на власти, много тога зависи и Вучићу“, каже Пајтић.
Саговорник Нове оцењује да је Орбан једини релевантан европски политичар који подржава Вучића, који такође носи ореол непобедивости.
„Уз све то, власти ни глобални развој ситуације не иде у прилог, јер је Вучић за кратко време успео да изгуби симпатије на све четири стране све и овом тренутку се режим налази у једној пат позицији у којој не знају како да поступају“, наводи Пајтић.
Осврћући се на (не)рад Скупштине, Пајтић каже да је парламент рефлексија свега о чему је већ говорио.
„Власти не би одговарала седница на којој би грађани могли да се увере да је она дезориентисана и слаба. Одлажу је, између осталог, и због избора у Мађарској“, каже Пајтић.
