Пратите нас
  • Почетна
  • Актуелно
  • Да није било српских краљева, да ли би Метеори данас били светско чудо? Мало ко зна колико Србија дугује овом месту и колико оно дугује Србији

Да није било српских краљева, да ли би Метеори данас били светско чудо? Мало ко зна колико Србија дугује овом месту и колико оно дугује Србији

Док милиони туриста годишње обилазе грчке Метеоре, ретко ко зна да су управо српски владари спасили и обогатили манастире на стенама у тренутку када је њихова судбина висила о концу.

Метеори данас важе за једно од највећих чуда православног света. Камени стубови који се уздижу из тесалијске равнице и манастири који као да лебде између неба и земље сваке године привлаче милионе посетилаца из целог света. Међутим, постоји део њихове историје који се ретко помиње у туристичким водичима, а без којег Метеори можда никада не би постали оно што су данас.

Тај део историје води право до српских средњовековних владара.

У 14. веку, када су први велики манастири на Метеорима почели да се развијају, Тесалија није била само грчка земља. Овим простором управљали су српски владари из династије Немањића, а управо су они постали најважнији заштитници монашких заједница које су се бориле да опстану на неприступачним стенама.

Монаси су имали веру, али нису имали богатство.

Градња на врховима камених громада била је готово немогућа мисија. Свака греда, камен и свака икона морали су да буду подигнути мрежама и мердевинама стотинама метара изнад земље. Без моћних заштитника и великих донатора, манастири тешко да би могли да се развијају, шире и преживе бурна времена која су потресала Балкан.

Тада на сцену ступају српски владари Симеон Урош и његов син Јован Урош.

Њихова помоћ није била симболична. Даривали су поседе, новац, драгоцености и заштиту. Финансирали су обнову цркава, изградњу нових монашких конака, библиотека и цистерни за воду. Захваљујући њиховим улагањима, манастири су расли, а Метеори постајали један од најважнијих духовних центара православља.

Историчари посебно издвајају Јована Уроша, владара који је учинио нешто незамисливо за једног средњовековног господара.

Одрекао се престола.

Напустио је власт и замак, обукао монашку ризу и до краја живота живео међу монасима као Јоасаф у манастиру Велики Метеор. Није остао само доброчинитељ са стране, постао је део заједнице коју је помагао. Његово име и данас заузима посебно место у историји Метеора.

Управо због тога многи историчари сматрају да су српски владари одиграли кључну улогу у претварању Метеора из скромних монашких насеобина у моћан духовни центар који ће преживети векове ратова, османску власт и политичке промене.

Зато питање није да ли су Срби основали Метеоре – нису.

Право питање гласи: да ли би Метеори данас били оно што јесу без српских задужбина, новца и заштите?

Одговор се крије у каменим зидовима манастира, старим повељама и траговима које су иза себе оставили Симеон и Јован Урош.

Док данас посетиоци са видиковаца посматрају једно од најлепших места Европе, мало ко зна да се међу темељима тог богатства налази и снажан српски печат.

Можда управо зато Метеори нису само грчко благо. Они су и део српске историје урезан у стене које вековима додирују небо.

(Културизам)

News Gallery
Британска влада гура план од колевке до гроба–почиње дигитална идентификација беба
Трамп: Сукоб са Ираном врло брзо ће се завршити;Имаћу велику част да преузмем Кубу
Тужитељка која није пронашла два минута снимка из Дољевца,награђена премештајем…
„Часни“ Ненадић (ЈТОК) о исказу одбеглог Мирића, Меденице и „звучном топу“: Нисмо надлежни…
Ко одлучује куда деца иду на екскурзију и зашто родитељи плаћају све више?
Узбуњивач Маја Јакишић: Незаконити прогон адвоката Стојковића од стране БИА и ВЈТ
Да ли је војни савез Албаније, Косова и Хрватске заиста настао да би напао Србију
Анђелковић: Вучић изненадном посетом потврдио вазалност УАЕ
Сцролл то Топ