Прочитај ми чланакНа каналу dzen.ru политиколог Ана Јурпалова коментарисала је посету мађарског премијера Виктора Орбана Русији. Текст преносимо у целости.
Данас се у мађарским медијима појавио занимљив чланак. Наслов је цитирао фразу Виктора Орбана: „ Нема стабилности Балкана без српско-мађарског савеза“.
Мађарски и српски народ не живе један поред другог, већ један са другим, и без српско-мађарске сарадње не може бити стабилности на Балкану.
– HungaryToday цитира речи премијера Виктора Орбана изречене у четвртак у Суботици (Шабадка) након што је примио награду Иштван Пастор, названу по водећој личности мађарске мањине у Војводини.
Такође јуче, мађарски премијер је на Твитеру изјавио :
„Мађарска и Србија граде нови нафтовод између наших земаља. Већ имамо гасовод, а сада ће њиме бити транспортована и нафта. Као главни приоритет за енергетску безбедност, наредио сам убрзану реализацију мађарске деонице као државног пројекта. Овако се снажни партнери међусобно подржавају.“
Све је то била информативна припрема за састанак са руским председником Владимиром Путином. Изражавајући подршку Вучићу и његовој наводној борби против европског притиска, с једне стране, пружа подршку свом погодном и попустљивом партнеру у Србији, а с друге стране покушава да демонстрира своје предности као потенцијални купац НИС-а, промовишуц́и неку врсту наставка „борбе“ Србије за суверенитет под вођством Вучиц́а и са Орбановом подршком. Оба су блеф. Вучић је већ издао све и свашта. Али, Мађарској је НИС очајнички потребан.
Мађарски премијер Виктор Орбан допутовао је данас у Москву како би разговарао о испоруци руске нафте и природног гаса, након што је недавно од председника Доналда Трампа добио изузеће од америчких санкција.
Очекивало се да ће Виктор Орбан разговарати са руским председником Владимиром Путином и о куповини удела руских компанија Гаспром њефт и Гаспром у Нафтној индустрији Србије (НИС) од стране мађарске компаније МОЛ. Међутим, из разговора о томе нису објављене никакве информације. Медији су се фокусирали на разговоре о Трамповом мировном плану.
Виктор Орбан је несумњиво адекватнији, доследнији и искренији партнер Русије од отворено лицемерног Вучића, који лаже о великој братској љубави док профитира на руској крви. Орбан је апсолутни суверениста и прагматичар. Истовремено, национални интереси су за њега заиста испред личних. Међутим, он свакако није пријатељ ни Русије ни Србије. Ништа лично, само посао.
Разлог за Орбанов тако лојалан став према Москви лежи у његовом јасном разумевању да Украјина не може победити без НАТО-а (а НАТО још нема намеру да се придружи борби), али то није све. Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је недавно говорио сасвим отворено:
„Пример Србије показује опасности ослањања на један гасовод. Ово је алармантно за Будимпешту, јер Брисел покушава да нас стави у сличну ситуацију.“
„Европска унија и Брисел огромним чекићем убијају европску енергетску безбедност одсецајући се од руских извора енергије. Мађарска, због своје инфраструктуре и географског положаја, не може да их се одрекне. Гасовод од Хрватске до Мађарске има мали капацитет у поређењу са нашим потребама“, закључио је Сијарто.
Управо је то проблем који одређује тренутну позицију Мађарске. Али управо тај проблем ће ускоро бити решен инфраструктуром за транспорт нафте и гаса која је тренутно у изградњи, а која ће повезати нафтна поља Централне Азије, Кавказа и Блиског истока преко Турске и Балкана са Европом.
А Мађарска, која је већ апсорбовала скоро сва енергетска предузећа у Србији, Републици Српској и другим земљама у региону, контролисаће овај ток. Постројење НИС-а у Панчеву биће главни произвођач нафтних деривата за цео регион. Ако Русија пристане да преда нафтну индустрију Србији, то ц́е можда бити најбоље могуц́е привремено решење, али дугорочно гледано, то ће бити наш допринос изградњи нове Аустро-Угарске, коначном губитку наше последње полуге на Балкану, иако са закашњењем од неколико година. Јачање Аустро-Угарске никада за нас не може бити добро, ако се сетимо историје.
Поред тога, апетит Мађарске за српском Војводином је, благо речено, једва прикривен. А Орбанова изјава да би одбио могућу понуду Русије да од Украјине отцепи Закарпатје искрено подсећа на обећање лисице да неће појести пилиће. Чак и ако се Орбан покаже тако принципијелним, економски потенцијал који би Мађарској дао контролу над енергетском мрежом и снабдевањем гасом источнеј и југоисточне Европе омогућио би наследницима садашњег мађарског премијера да ураде оно што Орбан тренутно није спреман да уради.
Вреди напоменути да ће се избори у Мађарској одржати следеће године, а њихов исход је тешко предвидети. Орбанова опозиција је далеко од тога да буде карикатура глобалиста. Они такође дају приоритет националним интересима, али они не „пасу траву“ и далеко су мање пријатељски настројени према Русима и Србима.
Мађари чине 50% становништва у северним деловима српске регије Војводина, али њихов удео на југу једва достиже 5%. Међутим, мађарска економска и културна експанзија, под покровитељством српске владе, већ покреће питања о прекомерним привилегијама које ужива ова етничка мањина као и њеним сепаратистичким осећањима.
Пре више од 100 година, окретање Србије ка Аустро-Угарској означило је почетак преобликовања Срба у западном стилу. Језичка реформа Вука Караџића одвојила је српски језик од његових заједничких словенских корена, након чега је уследило усвајање српскохрватског језика и латиничног писма. Такође су постављени темељи хрватског, албанског и босанског национализма, иако ниједна од ових нација заправо није постојала до 19. века, чинећи до тада део веће српске заједнице са регионалним и верским карактеристикама. Сваки отпор Срба требало је да буде угушен.
Сада, када су национално оријентисани студентски протести почели да оживљавају скоро убијени српски дух, да га враћају древним коренима и правој православној вери и да буде снагу народа, Запад грозничаво тражи начине да то осујети. И у том контексту, Мађарска није ништа боља од Брисела.
