Прочитај ми чланакПлан америчке морнарице за 2027. годину, који је објавила адмирал Лиса Франкетти, представља свеобухватан напор за јачање спремности америчких поморских снага за потенцијални сукоб са Кином.
Овај документ, познат као „НАВПЛАН“ (Навигациони план), одражава растуће напетости између Кине и Сједињених Америчких Држава, посебно у светлу амбиција Пекинга да повећа своју војну моћ, а посебно модернизује Народно-ослободилачку војску Кине (НОАК) до 2027. године.
У том контексту, кинески председник Си Ђинпинг је још 2020. године истакао потребу да кинеске оружане снаге постану војска светског ранга до наведене године, што је изазвало појачану пажњу глобалних војних и политичких аналитичара.
Циљеви и стратегија НАВПЛАН-а
НАВПЛАН је фокусиран на постизање две главне стратешке амбиције:
Спремност за потенцијални сукоб с Кином до 2027. године.
Одржавање дугорочног супериоритета морнарице САД.
Први циљ је усмерен на јачање борбене готовости америчке морнарице, што укључује убрзање одржавања бродова, побољшање флоте кроз нове технологије попут роботичких система, обнављање кључних инфраструктурних тачака и унапређење командних центара.
Други циљ се односи на дугорочну стратегију САД да одржи своју водећу позицију у свету, како би могла ефикасно да одговори на изазове које постављају земље попут Кине и Русије.
У плану је такође акценат на обуци и привлачењу већег броја војника и стручњака, чиме би се повећао број „играча на бојном пољу“. Овај израз сугерише проширење капацитета морнарице како у људству, тако и у технологији, са посебном пажњом на аутоматизацију и беспилотне системе.
Конфликт са Кином: Тајвански сценарио
Кључна тачка америчког стратешког плана за 2027. годину јесте спремност на сукоб с Кином, посебно због напетости које окружују питање Тајвана. Си Ђинпинг је већ више пута истакао да Кина сматра Тајван својом територијом и да је спремна предузети потребне мере како би га повратила под свој суверенитет, што укључује и војне акције.
Важно је напоменути да је ЦИА у септембру 2022. године известила да је кинески лидер дао својим оружаним снагама задатак да буду спремне за војно преузимање Тајвана до 2027. године.
Са друге стране, амерички званичници су јасно ставили до знања да би свака војна акција Кине против Тајвана наишла на снажан отпор, не само од стране Сједињених Држава, већ и њихових савезника.
У јулу 2023. године, НАТО је назвао кинеске „амбиције и политику принуде“ изазовом интересима, безбедности и вредностима Запада.
Ово представља директан одговор на кинеске претензије према Тајвану, који су међународни савезници обећали да ће заштитити. Адмирал Самуел Папаро, главни командант Индо-пацифичког заповедништва САД, најавио је у јуну 2023. године да би, у случају кинеског напада на Тајван, Сједињене Државе створиле „бепилотни пакао“ у Тајванском пролазу, користећи велики број дронова и других аутономних система.
Модернизација кинеске војске
Си Ђинпинг је 2020. године поставио циљ да модернизује Народно-ослободилачку армију Кине (НОАК) до 2027. године и претвори је у војску светске класе.
Овај процес обухвата повећање технолошких капацитета кинеске војске, као и побољшање логистике, обуке и борбене готовости. У последњих неколико година, кинеске оружане снаге су успеле да направе значајан технолошки искорак у областима попут хиперсоничног наоружања, сајбер-ратовања и беспилотних система.
Америчка војна стратегија препознаје ове претње и НАВПЛАН представља одговор на текуће кинеске припреме. Амерички званичници виде Кину као главну дугорочну претњу и на то гледају као на суштинско питање глобалне безбедности.
на преузела контролу над Тајваном, то би могло значајно променити геополитичку равнотежу снага у Азијско-пацифичком региону.
Русија као трајна претња
Док је Кина у центру пажње НАВПЛАН-а, документ се кратко осврће и на Русију, описујући је као трајну и озбиљну претњу упркос значајним губицима у Црном мору током сукоба са Украјином.
НАВПЛАН препознаје да руска морнарица и даље одржава своју борбену моћ у Арктичком региону, Атлантику, Медитерану, Балтичком мору и северном делу Тихог океана. Америчка морнарица сматра да Русија, иако изолована и погођена санкцијама, остаје опасна и технолошки способна.
Посебно се истиче руска способност да се брзо прилагођава на бојишту, како у технолошком, тако и у тактичком смислу, што је Москва демонстрирала током сукоба у Украјини.
Овај део документа наглашава важност сталне спремности америчке морнарице на различите претње из различитих праваца, укључујући и Арктик, где се интерес САД-а и Русије преклапају.
Геополитички значај Тајвана и НАТО перспектива
Тајвански пролаз је у средишту потенцијалног сукоба, јер контрола над овим виталним мореузом не би само омогућила Кини да успостави чвршћу контролу над Источно-кинеским морем, већ би значајно ојачала њен утицај над целим Индо-пацифичким регионом.
Западни савезници, укључујући НАТО, већ годинама изражавају забринутост због растуће моћи Кине. У оквиру нове концептуалне доктрине НАТО-а, која је усвојена 2022. године, Кина је означена као „системски изазов“ глобалној стабилности.
Овај концепт јасно ставља до знања да Кина, својом економском, војном и технолошком снагом, представља изазов дугорочној стабилности западних држава.
Закључак
НАВПЛАН адмиралке Лисе Франкетти представља амбициозан и свеобухватан одговор на растуће претње из Азијско-пацифичког региона, с посебним фокусом на кинеску војну модернизацију и потенцијални сукоб око Тајвана.
План не само да осигурава припрему америчке морнарице за било какав сукоб с Кином, већ и за дугорочно одржавање супериорности САД-а на глобалном нивоу.
Кроз унапређење инфраструктуре, обуке и технологије, посебно у доменима аутономних система и беспилотних летелица, морнарица се припрема за изазове 21. века.
Поред Кине, Русија остаје релевантна претња, иако је њена морнарица претрпела значајне губитке. Документ јасно истиче потребу за сталним надгледањем и прилагођавањем у сложеном међународном контексту, где су изазови вишеструки и динамични.
