Ако америчке ракете Томахаwк заиста буду прешле у руке кијевских снага, одговор би могао имати несагледиве последице.
На то упозорава Алексеј Журављев, први заменик председника Комитета Државне думе за одбрану, који сматра да би такав потез значио директно укључивање Сједињених Држава у сукоб и отварање потпуно нове фазе кризе. Његове речи, одјекнуле су као озбиљно упозорење и сигнал да се баланс опасно помера.
„Нове испоруке оружја једној страни само продубљују сукоб. Овде већ није реч о обичним пројектилима, већ о ракетама Томахаwк, које могу носити и нуклеарне бојеве главе.
Током лета нико не може да зна какав је њихов стварни терет“, рекао је Журављев, истичући да би њихово евентуално коришћење значило „непосредно учешће америчких војника“. Према његовим речима, то би било упоредиво са ситуацијом у којој би, рецимо, руски ракетни системи били постављени на територији Кубе, Венецуеле или Мексика.
У том контексту, посланик не искључује ни драстичнији одговор: ако би Томахаwк погодио циљеве на руској територији, Москва би, како је рекао, била приморана да реагује према извору напада, без обзира где се он налазио.
„Удар по сувереној територији Сједињених Држава, њиховим војним базама или бродовима — то би тада био логичан одговор. Нико не би могао да зажмури на такву ситуацију“, нагласио је он.
Упозорење Журављева не треба посматрати само као политичку изјаву, већ као сигнал да се граница између индиректне помоћи и непосредног учешћа у сукобу све више брише.
Томахаwк, ракета позната по својој прецизности и великом домету, постаје симбол ширег стратешког ризика — не само за регион, већ и за глобални систем безбедности који се већ дуго одржава на танкој равнотежи.
Као и у многим сличним кризама у прошлости, граница између одвраћања и ескалације понекад се губи у брзини политичких одлука.
А кад се у игри нађу оружани системи који могу променити ток догађаја, свака изјава, чак и изговорена у форми упозорења, постаје део много шире поруке свету: Да је линија између реторике и реалних последица тања него икад.






