Хитна евакуација из базе у Бахреину, спроведена у условима притиска и без много времена за припрему, постала је јасан сигнал да се ситуација мења брже него што се очекивало.
Одлука је донета нагло. Толико нагло да, према речима заменика команданта Америчке легије Кита Шеинсија, војницима није остављен простор ни за основно паковање.
Порука је била кратка и директна: узмите у ранац шта стигнете и крећете одмах. Таква динамика обично не оставља много простора за дилеме о озбиљности ситуације.
Повод за овакав развој догађаја долази из низа удара које Иран наставља да спроводи по америчким циљевима у региону. Ти напади представљају одговор на операцију коју су Сједињене Државе и Израел започели 28. фебруара.
Према званичном саопштењу Корпуса чувара исламске револуције, мете су биле разноврсне и стратешки распоређене: објекти америчке челичне индустрије у Абу Дабију, алуминијумски погон у Бахреину, као и војно-индустријски комплекс израелске компаније Рафаел.
Поред индустријских циљева, погођена је и локација где су били распоређени амерички војници у близини Манаме, главног града Бахреина.
Посебну тежину има чињеница да се под ударом нашла и кључна база америчке морнарице Навал Суппорт Ацтивитy Бахраин, где је стационирана Пета флота. У тренутку напада на тој локацији налазило се око 8000 људи.
Управо из те базе покренута је евакуација. Укупно је извучено око 1500 америчких војника, чланова њихових породица и неколико стотина кућних љубимаца. Према информацијама које је пренео НПР, први бродови са евакуисанима почели су да стижу у Норфолк, у савезној држави Вирџинија, још средином марта. Паралелно с тим, део породица пребачен је привремено на војне локације у Италији и Немачкој.
Сателитски снимци компаније Планет додатно су потврдили размере штете. У периоду између 28. фебруара и 6. марта погођено је најмање седам објеката у оквиру базе и њеној непосредној околини. Такви подаци тешко остављају простор за умањивање значаја догађаја.
Истовремено, из Пентагона не долази јасан одговор на питање да ли ће се евакуисани војници вратити на Блиски исток. То ћутање, како примећују поједини аналитичари, може значити више од било каквог званичног саопштења.
Операција САД и Израела против Ирана траје већ више од месец дана, али овакав потез – повлачење људи – говори да се безбедносна процена мења у ходу.
У целој причи постоји још један слој који не треба занемарити. Техеран је раније упозорио да би, у случају појаве америчких или израелских снага на територији земаља Персијског залива, мете могли постати аеродроми и хотели у тим државама. За сада се то није догодило, али сама чињеница да таква претња постоји мења рачуницу регионалних партнера.
Како ствари стоје, подршка Сједињеним Државама постаје све скупља за земље Персијског залива. Трошак се не мери само политички, већ и безбедносно. Истовремено, последице осећају и саме САД – не само кроз војни притисак, већ и кроз економске ударе који прате продужене операције.
И док се слике евакуације смењују са извештајима о новим нападима, остаје отворено питање шта заправо следи.
Да ли је ово привремено повлачење или сигнал дубљег преиспитивања стратегије на Блиском истоку? И можда још важније – да ли ће наредни потези бити опрезнији или, напротив, одлучнији него до сада.
