Гори београдски асфалт на пакленом августовском дану. Њему одолева једно малено дрво јаворово у центру Београда, опточено врелим бетоном са свих страна. Температура прелази 40. подеок, из асфлата и суморних зграда избија врућина, греју као радијатори и у сред „пакла“ до јуче се зеленило лишће јаворово које је пркосило врућини, пркосило бетону, пркосило сивилу, пркосило и мразу, а пре свега пркосило Вучићевом режиму (засађено је 2014.) и СНС дрвосечама, преживело је Весића и као заменика и као градоначелника…
Ко га је засадио тако пркосног? Ко други него Београђани којима су сво зеленило посекли и живе их зазидали у бетон, па су жељни зелене оазе искористили један комадић суве земље пред зградом на углу улица Цара Уроша и Змаја од Ноћаја у центру престонице да посаде прутић, који је потом израстао у дрво јаворово. Мало дрво, али њихово дрво. Ставили су му и дрвену оградицу да буде ушушканији и заштићенији, заливали редовно и бринули о тој малој зеленој оази са много љубави. Радовали су се када је први пут прутић олистао јер је и то чудо будући да је јавор био усамљен и окружено бетонском џунглом.
То није било велико и раскошно стабло са дебелим хладом, али је био њихов први комшија на ког су били јако поносни, сликали, снимали и качили на друштвене мреже. То је био њихов зелени другар, који их први „поздрави“ кад изађу из зграде и пожели им „лаку ноћ“ кад се уморни врате. То је била њихова жива декорација која је разбијала свакодневно сивило, депресију, бетон, али и Вучићев карантин током короне, она једна тачкица на коју поглед „забетонираних“ може да падне и да се очи мало одморе. Колико им је Јавор значио, толико и пате за њим. А најбоље их разумеју Београђани жељни зеленила, који су запањени, згрожени, збуњени и питају се ЗАШТО?
Коме је мали Јавор могао толико да смета кад је Весић тренутно у кућном притвору па ни случајно поред њега не може да прошета?
Јутро после светог Илије – комшије први пут није поздравио њихов зелени другар. Нестаде га одједном, у зору кад су сви спавали, остаде само пуста земља као и пре него што су га посадили. Ишчупаше дрвце зелених листова (погледати фотографију) неки Јавору непознати Београђани, а Јавор је мислио да га сви људи воле јер су га сваки дан заливали и миловали му лишће кад прођу поред њега. Трпео је и врућину и мраз и бетон и смог, упорно је листао сваке године због пажње коју су му људи указивали, његове комшије које углавном делују забринуто, али се насмеше кад га виде. Сада их Јавор не види када пате за њих. Пате гласно, грми Твитер.
Испоставило се да су непознати јавору који су га ишчупали, познати многима у Србији. Чим су Београђани експресно почели да се уједињују по овом питању, без разлике ко је левичар, десничар, небитно је, сви су стали уз комшије и „правду за Јавор“. Кад одједном изникоше армије „бранитеља“ да објасне Београђанима како би требало да им буде велика част што је баш њихово дрво ишчупано од стране једне јаааааако успешне продукцијске куће под Вучићем, која за медије истиче и да веома поштује све еколошке стандарде па су дрво ишчупали у складу са свим прописима у намери да га опет засаде чим сниме кадар филма, вратиће га чак у првобитно стање као да није ни ишчупано, ено га у расаднику, стручна лица брину о њему помно. Али, ипак им се чини да ће морати да засаде друго дрво јер је „струка проценила“ у зору након Светог Илије приликом експресног чупања из корена да је дрво било у јако лошем стању и да му нема спаса…
Не звучи вам логично да ишчупано дрво на +40 у летњој сезони може да се опет засади и буде све исто као пре? Мора да сте и ви онда неки затуцани Београђанин. Зато су ту армије познатих и непознатих на Твитеру да потанко објасне затуцанима из строгог центра престонице да „много драме због једног дрвета“ и да морају више да верују у саопштења продукцијских кућа уместо да шире „теорије завере“ по којима је некоме сметала мала зелена оаза на углу Цара Уроша и Змаја од Ноћаја. Бранитељи имају јаке аргументе у Шојићевом стилу „није Лепа Брена због мене, него због предузеће“ али Београђани не капирају кад им лепо кажу да са неколико десетина налога на Твитеру да „није јавор посечен их нечијег хира, него за потребе филма“ пошто се тај мали зелени мангуп директно испречио филмаџијама и покушао да заустави културни напредак Србије у Вучићевом режиму.
Упркос великим напорима бранитеља чупања па сађења, Јаворове комшије нису одустале. Ушло се у други дан туговања за зеленом оазом и убеђивања како „драме без разлога“, расправљало се на Твитеру читаву ноћ. На Благу Марију од раног јутра, пре него што је Вучић попио прву ракију у Чипуљићу, притекоше у помоћ бранитељима и СНС ботовски налози да стручно потврде да „ништа нема прече него да Београд буде свет“ и да се у њему снимају филмови уместо да културно назадујемо због једног малој Јавора на углу Цара Уроша и Змаја од Ноћаја, који директно кочи просперитет Србије и угрожава нам ПДВ.
„Какав, бре Јавор!“, загрмеше ботови као да данас већ немају пуне руке посла због Вучићеве екскурзије у родни Чипуљић и годишњице „Олује“. Најважније је да се филмови снимају у Београду и покаже свету раскош престонице у Шапићевом мандату и Вучићевом режиму. Да се посече и дрвеће у Кошутњаку само ако засмета неком редитељу и треба му „чист кадар“. Наравно, еколошки чист кадар у складу са стандардима. Коме је уопште потребно дрвеће и зеленило кад живи у благостању? Само бахатим и затуцаним Београђанима…
Не зна се ког жанра ће бити филм, неко каже документарац, други трилер, али дефинитивно ће имати елементе МИСТЕРИЈЕ јер како је могуће да у 21. веку и ери технике не може да се „избрише“ један мали Јавор из кадра или доцрта било шта када гледамо филмове са разним „чудима и ефектима“.
Србин.инфо
