YоуТубе поглавља:

00:00:06 Увод и представљање Драгана Радовића
00:01:49 Прва мера: реформа пореског система и Пореске управе
00:04:35 Алта банка – 380 милиона изнето, 900 у пласманима
00:10:21 Народна банка, Јоргованка Табаковић и мењачница
00:12:14 Министарство финансија и утаја 18–20 милијарди
00:19:28 Провера имовине – траг од 100 милијарди евра
00:23:35 ЕПС: крађа струје и 20 милијарди за 13 година
00:27:23 Телеком, Коперникус, Радијус вектор и пруге
00:33:21 Две мере Моба: имовина и пореско растерећење
00:41:19 Царина, увознички лоби и развојна банка
00:50:13 ЕПС не сме у приватизацију – преполовити рачуне
01:02:46 Сива економија, гориво на црно и пензије

Драган Радовић, члан покрета „Моба”, економиста и врхунски рачуновођа, један од најупорнијих јавних критичара начина на који се из српске привреде годинама извлачи новац преко буџета, јавних предузећа, царине и пореске управе, гостовао је у ванредном укључењу медијске куће Србин.инфо – канал Центар, код главног и одговорног уредника Дејана Петра Златановића. Повод: међупериод после пораза режима Александра Вучића на парламентарним изборима, док нова власт још није конституисана, и питање како припадници старог режима нелегалним извлачењем новца из финансијског система могу изазвати колапс – и шта нове власти морају да ураде да открију трагове корупције која је премрежила привредни живот Србије.

Радовић не нуди општа места. Говори бројкама које годинама понавља у емисијама Србин.инфо: о Алта банци и 380 милиона евра изнетих у данима кризе; о налогу да јавна предузећа отворе рачуне у тој банци; о Јоргованки Табаковић и Синиши Малом; о Министарству финансија као средишту организоване пљачке; о утаји од 18 до 20 милијарди евра годишње; о крађи струје у ЕПС-у од 1,3 милијарде евра годишње и укупно око 20 милијарди за 13 година; о Телекому, Коперникусу и Радијус вектору; о прузи до мађарске границе која је по домаћем пројекту четири пута скупља од пројекта ЕУ; о гаранцији Моба да ће у првој години открити траг од 100 милијарди евра. Овде доносимо све његове ставове изнете у разговору.

Прва мера опоравка: реформа пореског система и Пореске управе

„Ја већ 15 година од када наступам као прву меру економског опоравка Србије увек сам наглашавао да мора да буде реформа пореског система Србије и реформа Пореске управе Србије. Да је то први корак за опоравак. Да је пореска служба прва и главна у Србији за све промене – позитивне као и негативне”, почео је Радовић одговор на питање шта је у овом тренутку најбитнија економска тема и о чему морају да размишљају нове власти.

Зашто баш Пореска управа? „Доказујем лично 15 пуних година да је криминал у Србији стравичан, да је то једина политика која постоји у Србији, а то је пљачка, пљачка и само пљачка.” Подсетио је да је у емисијама код Златановића годинама износио нове податке: о пљачки струје у ЕПС-у, о царинском криминалу, о прању новца, о изношењу капитала из земље, о астрономској утаји ПДВ-а и о раду на црно. До тендера, каже, „нас двојица нисмо ни стигли” – а већ би било довољно за вишеструко пуњење буџета када би се тај криминал пресекао.

Алта банка: упозорење од пре годину дана које се обистинило

(У јавности и медијима банка се често наводи као „Алте банка”; у транскрипту емисије доследно се чује „Алта” – прим. ред.)

Радовић подсећа да је тачно пре око годину дана у емисији Србин.инфо први објавио анализу како ЕПС нагомилава средства на динарском рачуну. Крајем претпрошле године ЕПС је, по његовим речима, имао „мало преко 300 милиона евра у динарима на рачуну”, док је ранијих година имао 20, 30, 40 или 50 милиона. То му је одмах било симптоматично: зашто 300 милиона на динарском рачуну, док обавезе према добављачима расту?

Посумњао је да се та средства гомилају на рачуну једне одређене пословне банке како би та банка пласирала новац „искључиво својим фирмама, својим пријатељима” – фирмама које добијају државне тендере. „То је државна превара да се пасира тим фирмама” да ће на крају фирме банкротирати, неће вратити банци новац, а банка неће вратити ЕПС-у. „Па кога брига за ЕПС што ће ЕПС бити оштећен за пар стотина милиона евра. Управо се то десило.”

Сада, каже, сви аналитичари причају о стечајном поступку и ликвидацији банке, а истовремено се зна да је „пре седам или десет” дана изнето око 380 милиона евра. „Па то није нормално. Банка има у пласманима 900 милиона евра. Сад одједном сви занемарују да то што је пласирано не треба да се врати. Или ових 380 милиона – то као да је неко измао, пуј пикем, ником ништа. Хајде сад ће држава да депозите до 50.000 покрива. Па то је страшно. Значи истог тренутка су морали сви актери да буду ухапшени док се не врати последњи евро. Нема стајања.”

Како фирме добијају кредите без покрића: фалсификовање биланса

Радовић посебно упозорава истражитеље, тужиоце, полицију и порезнике на механизам који многи, каже, превиђају. „Да би нека фирма добила кредит мора да да пресек биланса стања и биланса успеха у текућој години. А да бисте добили вишеструко већи кредит од своје активе, односно пасиве, морате да фалсификујете податке.” Банка је, да би имала „бар неко покриће”, морала такве папире да прими од фирме која тражи кредит. „Направио си фалсификат, узео си милион, два, три.”

Уверен је да су кредите добиле фирме које изводе радове на Експо пројекту и да је „теоретски немогуће” да су све банкротирале. „Уверен сам да тај новац може и мора да се врати. Само истрага мора да иде једним одређеним смером. Сви ти који нису дали гаранције су у великом криминалу – сумњам и то би се врло лако доказало прегледом папира, јер су морали још једном да кажем да фалсификују добит и приход да би добили та средства.”

Оно што се дешава са Алта банком, процењује, „не мислим да ће много да угрози наш платни систем”; кретање курса у овом тренутку види као „малу малверзацију” или покушај да неко „ушићари”, уз очекивање да ће се курс вратити. Али суштина није у курсу – суштина је у хапшењу док се не врати сваки евро.

„Сваки директор постављен страначки био је пљачкаш”

Паралелно са банкарском кризом, Радовић указује на талас хапшења који свакодневно излази у јавност – и на образац који се понавља. „Јуче објављено да је тамо неки директор Републичког хидрометеоролошког завода – пазите, 71 година, да буде у пензији – он је директор, он и још двојица су минимум 650.000 евра украли. Па да ли је могуће да је апсолутно сваки директор, сваки његов заменик постављен страначки био пљачкаш? Велика вероватноћа да јесу, јер изгледа да их је сама странка и врх странке гурали на бављење криминалом да би део новца дали, под наводницима, странци.”

Више пута је, каже, чуо формулу: „20% узимаш за себе, 80% доносиш странци.” Као примере наводи заменика градоначелника Пирота са 35 некретнина уз плату око 240–250.000 динара; Ирену Вујић са око 13 милиона евра у некретнинама, породицом и осам–девет кућа и вила на Дедињу; Драгану Сотировски са око четири милиона евра некретнина купових за четири године градоначелничког мандата. „Значи изгледа да је општи криминал био. Пазите, ми не стижемо још увек до Весића и оних тршања – колико их има, 4–4,5 хиљада купљених станова само у Трсту, а је и Беч.” Не тврди да су сви купили нелегално – „ту има и пословних људи и оних који су легално стекли новац” – али већина ових случајева, каже, говори о криминалцима. Помиње и Кружевића: „три стана у истој згради плус локал”. „Ту би психијатри, психолози, социолози требали да анализирају те ликове – да ли су малоумни, ограничени, бахати, клептомани – јер то је просто невероватно.”

Народна банка, Јоргованка Табаковић и мењачница која купује банку

Златановић поставља питање о Народној банци Србије: када се гласало о блокади Алта банке, четири вицегувернера гласала су за, а Јоргованка Табаковић је била против. Како је НБС дозволила да „прва једна мењачница купи банке”? „Мени није познато да људи из мењачнице постану банкари преко ноћи.” И друго: како НБС није раније приметила нешто чудно у вези са том банком, када је обичан грађанин „преко ноћи једанпут добио њихов рачун да би платио струју” преко Инфостана?

Радовићев одговор је категоричан: „У Србији не постоји ниједан високи велики криминал у огромним количинама новца, а да није из бирократске канцеларије, односно од стране бирократа или наших политичара.” Пљачке политичко-бирократске мафије, каже, толико су креативне у измишљању начина пљачкања грађана да на крају долази и до ове „опште смејурије” – да се директорима свих јавних предузећа нареди да отворе рачун у тој банци.

На изјаву бившег председника да „никакве везе нема са парама” и да „ништа није потписао”, Радовић одговара именима: „Зна се да су он, Синиша Мали, претпостављам да је ту и Јорганка трећи човек. Даље ту још неко од тих њихових рођака. Браћа, Ана Брнабић је ситан играч. Они су све смишљали и они су наредбодавци у свачему.”

Министарство финансија као „највећа криминална организација у Србији”

„Ја сам одавно идентификовао Министарство финансија као највећу криминалну организацију у Србији. У њеном саставу су Пореска управа Србије и царина. Пореска управа је најкриминалнија служба јер она има све податке о криминалу. Она тренутно види свако прање новца, сваку трансакцију која је сумњива. Па они имају службу анализа ризика.” Ако он сам, каже, за три минута баци поглед на завршне рачуне и примети сумњиве податке – „а замислите Пореска управа да не примети, па то је стравично”. „Па како може да у Србији неко утаји 8 милијарди евра ПДВ-а а да Пореска управа то не види, а ми видимо голим оком? Тако и ово са Алта банком. Значи то је државни криминал. Они су све могли. Немаш шта год да си урадио и да им кажеш, да им скренеш пажњу – ’па шта?’”

Уверен је да ће се „клупко тек сада почети да отвара”. Поновио је оно што је, каже, хиљаду пута изговорио у емисијама: на годишњем нивоу утаје достижу 18 до 20 милијарди евра. Пита зашто тужилаштво не реагује и зашто већ нису под присмотром ставили директора/директорку и комплетно руководство Пореске управе – „зато што су они све криминалне радње покривали”.

Када су 2012. дошли на власт, каже, „имали смо 2 милијардера и вероватно једно 1000 милионера, а сад имамо 49 милијардера, 35.000 милионера”. Уверен је да огроман број – „да не кажем можда 90%” – тих милијардера и милионера капитал је стекао утајом ПДВ-а. „А то се не може: не можеш да утајиш 3 милиона, 5 милиона, 10 милиона евра, а да те не покрива Пореска управа, Министарство финансија и неко из врха државе.”

Ставови Драгана Радовића по темама – шта нове власти морају

Тема	Став Драгана Радовића / шта мора да се уради
Прва мера опоравка	Реформа пореског система и Пореске управе – „први и главни” корак
Алта банка	Хапшење свих актера док се не врати последњи евро; 380 милиона изнето, 900 у пласманима; фалсификовани биланси за кредите
Јавна предузећа и банка	Налог да отворе рачуне у Алта банци – „државни криминал”; ЕПС држао 300+ милиона на динарском рачуну
НБС / Јоргованка Табаковић	Не може да не види трансакције преко 10.000 евра; мењачница која купује банку; хитно процесуирање
Врх наредбодавца	Вучић, Синиша Мали, Јоргованка Табаковић; Ана Брнабић „ситан играч”
Министарство финансија	„Највећа криминална организација”; Пореска управа „најкриминалнија служба”; царина у саставу
Годишња утаја	18–20 милијарди евра; ПДВ утаје које „голим оком” виде аналитичари а управа „не види”
Милијардери	Од 2 (2012) на 49; од ~1.000 на 35.000 милионера – капитал често утајом ПДВ-а уз покриће врха
Провера имовине	Од 1990; закон да економски криминал не застарева; вишеструка казна / одузимање имовине
Гаранција Моба	У првој години траг од 100 милијарди евра; три месеца до значајног покретања привреде
ЕПС – крађа струје	18,5% (2014), до 30% бруто (2013), просек ~20%; 1,3 млрд/год; ~15 млрд за 13 год. на струји + ≥5 на тендерима = ~20 млрд
ЕПС – приватизација	„Никако не сме да се продаје”; преполовити рачуне; укинути „обезбеђење” и акцизу 7,5%; увоз струје оспорава
Телеком	Дуг 6 млрд; Премијер лига 600 млн наспрам 50 у ЧР/СК; Коперникус 9,3→196; Радијус вектор 2,4→108
Инфраструктура / пруге	Пруга до Мађарске 335 млн (ЕУ) вс 1,335 млрд (домаћи); 18 км до Сурчина ~445–448 млн
Пореско растерећење	Мера број два за опстанак; без ње и провере имовине „не постоји даље”
Царина / увоз	5–7 млрд робе на црно годишње; зауставити шверц → новац остаје → покренути производњу
Гориво на црно	55–56% цене у џеп заштитнику; 100 млн литара/месец ≈ 110 млн евра заштити
Сива економија	„Светска превара” Запада; за 3 месеца на 3% у Србији
Пензије	Вратити просек најбољих 10 година; простор за +40%; лично би имао +43,5%
Однос према новој власти	Нуде помоћ без функција; ако их не позову – „највећи критичари”; ако не крену од ЕПС-а – „власт није добра”
Дуг	130 млрд основни; са каматама можда 200–220; ризик колонизације

„Луди Милојко”, ланац малопродаје и фирме које се гасе као конвејер

Као класичан пример покривања годинама наводи „Лудог Милојка”, који је приватизовао Лола ливницу: „10 пуних година пар стотина радника имао легално запослених. Нити један динар доприноса није уплатио. Три власти су се промениле. На крају је и ова садашња дошла. Нико га није дирао. Он је на крају био на листи највећих пореских дужника. Оштетио је више стотина радника – имају рупу у стажу, неки не могу да оду у пензију, неки су оболели – а он сад ужива у својој пензији. Фирма је ликвидирана, дуг обрисан, а сад има 50–60.000 квадрата, издаје пословни простор. Па колико има – он је анонимус?”

Пре пар дана чуо је, каже, за велики ланац малопродаје чији је власник на списку милијардера, а радница годинама нема уплаћен стаж да би отишла у пензију – име фирме још не изговара јер није све проверио. „Ако неко мене буде позвао, нас из Моба, значи експресно ћемо све те криминалце разобличити. Објавићемо њихова имена утаје. Замисли какав је то олош кад има милијарду богатства и 500, 1.000 радника – и мало му је милијарда богатства, него хајде да утаји још 7–8 милиона евра на годишњем нивоу да не плати радницима доприносе. А ко га покрива? Па управо Пореска управа Србије и неко из врха државе то аминова.”

Приметио је и образац: велика већина тих богаташа „нонстоп има по три, четири, пет или 10 фирми – једну отвори, после годину-две убаци у блокаду, угаси или припоји некој другој”. Сам је имао агенцију 25 година и угасио је тек кад је отишао у пензију. „Значи врло је лако, врло је једноставно открити те криминалце.”

Закон који не застарева и дуг од 130 милијарди

Сећа се случаја од пре око 20 година када је полиција купила Пежое: добављачу су плаћени аутомобили са ПДВ-ом, а они нису уплатили ПДВ – „5, 6, 7 милиона” – и данас су, сматра, милионери „у стотина милиона а можда и милијардери”. Помиње и Ђорђевића (ЦНЦ): „пет-шест фирми ради, угаси, ради, угасио и на свакој остаје дужан по пар милиона евра.”

Многи предлажу проверу порекла стечене имовине од 1990. године, али Радовић инсистира и на закону да економски криминал не застарева и да све откривено од 1990. до данас мора бити наплаћено „са вишеструко већом казном од саме утаје” или одузимањем комплетне имовине. „Ти си свесно направио криминал.” То није један човек – „то је читав тим који покривају из Министарства финансија, Пореске управе, вероватно из врха државе. Значи то је већ организована злочиначка банда. То је удружење које тим радњама подрива темеље државе.”

Темељи су, каже, страшно оштећени: „Србија по свим основима дуга је 130 милијарди. Па то је готово. Па ми смо пред банкротом, пред тоталним распадом. Нама ће повериоци узети све живе ресурсе. Деца да нам оду у иностранство. Србије неће бити. Бићемо апатриди.”

Гаранција Моба: траг од 100 милијарди евра у првој години

Прво што мора да се уради, поручује, јесте провера порекла стечене имовине – „то је мера која ће сваког криминалца открити. Ја гарантујем да неће нико моћи да се извуче уколико неко буде послао нас из Моба. Ми гарантујемо да ћемо у првој години – слушајте добро сви који будете ово гледали – у првој години открићемо траг од 100 милијарди евра.”

Разлог: годинама су радили анализе и објављивали материјале. Још пре 14–15 година објавио је материјал о утајама по браншама – у 33 или 34 бранше показао како се врши криминал, у којој мери (тада 100, 200, 300, 500 милиона евра годишње) и како се експресно сузбија. Ишао је на разговоре код директора пореских управа, чак је имао и обуку за једну браншу: „Буквално за сат времена контроле разобличиш власника да је у стравичном криминалу. Међутим, то никог није занимало да се тај мој програм спроведе у дело. Нажалост, ова власт када је дошла из мог материјала сазнала где су паре, где је новац, где има највише новца на црном – и они су ишли у те фирме и приватизовали су их и наставили су још у већој мери да се баве криминалом.”

Ко је „врх државе” и зашто нико не може да не зна

На директно питање да ли Јоргованка Табаковић има одговорност и да ли Синиша Мали и она могу остати на слободи док се распетљавају милијарде утајене преко буџета и јавних предузећа, Радовић понавља: „Не постоји криминална радња у Србији где неко опљачка 10, 20, 300, 500 милиона а да није покривена или организована из врха државе.” Ко је врх? „На првом месту Министарство финансија, Пореска управа – мора да открије. Па како неко може да утаји 100, 200, 300, 500 милиона евра у једној малој Србији? Па није ово Америка где се обрће десет хиљада милијарди па неко сакрије једну милијарду долара. Ово је мала Србија. Овде се свака то примети тренутно.”

Народна банка такође „види све трансакције” – „проста ствар, преко 10.000 евра због спречавања прања новца мора тамо негде да се пријављују” – и не може да не зна. „Они су морали хитно да буду процесуирани.” Што се тиче бившег председника државе: „Теоретски мислим илузорно је да губимо време да причамо да он нешто не зна од тога или да он није саучесник. Па све радње.”

ЕПС: 18,5% нестало 2014, 30% бруто губитка 2013, 1,3 милијарде годишње

„Хајде да поменемо онај чувени ЕПС о коме сам у твојим емисијама можда сваки други пут причао.” Први пут су, каже, 2014. екипа од петорице Вучићу дали материјал; исти дан је на конференцији за новинаре рекао да нема повећања цене струје док се не види ко краде 18,5% производње. „Моја табела коју годинама показујем – и данас ако је погледамо – те 2014. 18,5% струје нестало у тој години. Никада није откривено.”

Када су 2012. дошли, губици струје били су око 23–24%. Већ 2013. бруто губитак био је 30% – „скоро трећина струје је нестала из мреже. Ја мислим да је то међу светским рекордима да у једној години нестане скоро трећина произведене електричне енергије. Врх државе знао је то. Објавио је министар Вујовић – и никада, никада, никада нису изразили жељу.” Његова екипа годину дана ишла је „од врата до врата” код министра Антића; гарантовали су на 0,00 кW. На конкурсу за генералног директора био је човек из њихове екипе Небојша Берак; у финалу су остали он и Александар Обрадовић. „Александар Обрадовић је имао неку сумњиву диплому, није био баш толико у тој бранши као Берак. И неко је одлучио да Обрадовић постане генерални директор. Од тог момента крађе струје су настављене да буду просечно око 20% годишње. Значи петину струје неко је крао.”

Израчунао је и годинама објављивао: 1,3 милијарде евра нестане годишње по просечној цени киловат-сата у ЕУ од око 0,20 евра. За 13 година само на несталој струји око 15 милијарди, а на тендерима „минимум пет гарантујем” – „значи 20 милијарди евра је само из ЕПС-а нестало”. „Ова нова власт, тужиоци – ако не буду кренули од ЕПС-а, значи одговорно тврдим и одмах ћу рећи: ова власт није добра.” Питаће тужилаштво: „Људи, па где сте ви од 2014. године када ја објављујем податке у ЕПС-у?” Генерал Делић је у Скупштини 12 минута износио његове податке, Зоран Живковић око десет, Тамара Керковић 30 минута у скупштинском холу. „Сви знају, ту су сви били присутни. Чак и Александар Вучић кад је Зоран Живковић износио податке – и сви ћуте. Зашто ћутите?”

Телеком: 6 милијарди дуга, Премијер лига 600 милиона, Коперникус и Радијус вектор

„Да не причам сад за друга јавна предузећа. Можемо да поменемо Телеком. Телеком у овом моменту дугује 6 милијарди. Ја не знам да ли је ту неко нормалан у тим фирмама – да једно јавно предузеће у једној Србији која је по БДП-у тамо негде 100 и ко зна која земља у свету већ има задуженост 6 милијарди евра.” Пита да ли неко мисли да може да плати Премијер лигу 600 милиона евра, док Чешка и Словачка за исти период плате 50 милиона. „Да ли они мисле тих 550 милиона евра у који џеп је отишло? Па шта, ми смо то платили.”

„Шојић лепо каже: долази време ћорке.” (у снимку: „Шојић”; вероватно алузија на познату формулацију Војислава Шешеља – прим. ред.) Сви који су учествовали у том послу – он ће вршити притисак на тужилаштво, писати кривичне пријаве и текстове. Телеком је покривао тржиште екс-ЈУ од око 20 милиона становника; ако су Чешка и Словачка платиле 50, код нас је требало да буде око 60 – „а не 600 милиона”.

По хиљадити пут понавља и питање проценитеља: Коперникус је вредео 9,3 милиона, плаћено 196 милиона евра; Радијус вектор вреди 2,4 милиона, плаћено 108 милиона. „Значи једним потписом неколико тих пљачкаша су узели 105,6 милиона евра и они мисле то је тако – узмеш једним потписом 100 милиона и настављаш даље. И наставили су.” Сви они, каже, „морају да заврше иза решетака”.

Пруге: четири пута скупље од пројекта ЕУ и „светски рекорд” до Сурчина

„Морам да поменем и пругу до мађарске границе: по пројекту Европске уније 335 милиона евра, по нашем милијарда 335 милиона евра. Па да ли је могуће да шта је то на једној урађено да буде четири пута скупље од почетне цене?” Пре пар дана прочитао је и за 18 километара пруге до Сурчина око 445–448 милиона – „то је светски рекорд у цени километар пруге”; нормално би било „можда 50-ак милиона”. „Значи нема посла где се нису уградили 100, 200, 300, 500 милиона евра. Па ја не могу да верујем да су такви клептомани. Па то се тренутно утврди. Ми из Моба гарантујем – морамо да поновим још једном – улазимо у траг 100 милијарди. Ми знамо све начине.”

Пита се како ће се организовати службе за обезбеђивање новца за буџет кад се формира влада: „Ко у Србији зна где нестаје новац? Осим нас пар који смо се тиме бавили истраживањем – ја 30 пуних година. Како ће знати? Па ретко ко зна.”

Порески систем није шала – и доктор Милић не оперише порезе

Радовић оштро критикује јавну дебату у којој о порезу на имовину говори хирург доктор Милић: „То је исто да ево нас двојица сада причамо како доктор Милић треба да оперише срце. Људи не схватају. Људи мисле порески систем то је шала. Може свако да прича – и пољопривредник, и стоматолог, и хемичар, и бостанџија. Сви знају шта је порески систем. Па људи не схватају да је држава једна најозбиљнија творевина. Да је направити прави порески систем реткост. Има само пар држава које имају фантастичан порески систем – нису дужници, јер док си ти задужен, дугујеш, имаш дефицит у буџету, нешто не штима у том. Добар порески систем прави једину подлогу за развој здраве привреде.”

Банализује пример: „Сутра ћемо звати доктора Милића да му кажемо кад буде оперисао срце да прво отвори поред слепог црева ону… па нека крене у операцију – да видимо шта ће човек да нам каже.”

Две мере без којих „не постоји даље” – и упозорење новој власти

„Нова власт мора да схвати озбиљно проблематику пореског система и оно што ја и моја Моба говоримо: драстично растерећење пореског система. Значи кључ опстанка Србије у будућности. Број један: провера порекла стечене имовине. Број два: драстично пореско растерећење. Без ова два потеза значи не постоји даље.”

Констатује да је прошло десет дана од промене, а Мобу нико није контактирао. „Ако прође још наредних 10–20 дана да нас нико не контактира, имаћу озбиљну сумњу да неко баш и не зна шта треба да уради, него ће можда бити стихијно. Уколико дође до тога, ми ћемо одмах кренути – ја ћу одмах лично кренути са нападима да се не ради како треба – јер постоје решења. Ово нису идеје, ово су решења за опстанак Србије.”

Наменска индустрија, оружје испод цене и „суви токови”

Златановић помиње запослене у фабрици наменске индустрије (Застава ковачнице) послате на принудни одмор: фирме које извозе оружје куповале су српско оружје намерно испод цене; фабрике су зато могле да опстану на тржишту, али у ланцу нису плаћале струју – а сада су стигли рачуни. Питање: ако нова власт пресече корупцију – нарочито у станоградњи где се пере новац из трговине дрогом и полукриминала – може ли доћи до економског колапса, и колико треба времена да се привреда постави на здраве ноге, без увозничког лобија који преко ПДВ-а пуни буџет?

Радовић одговара да је код оружја „већ направљен криминал” – неко је свесно оштетио државу – и да је „опет уверен да је то једна иста екипа” која не може без врха државе. Сви који су куповали оружје по вишеструко нижој, а продавали по вишеструко вишој цени, по његовој оцени су избегавали порезе: или нису плаћали радницима доприносе држећи их легално пријављене без уплате, или су узимали „перачке фактуре са фиктивним ПДВ-ом”. „Ја ти дајем – какав ПДВ да платиш 20 не знам милиона динара – плати га 100.000. Ево ти фактура фиктивна, покријеш тако. Ми те покривамо.”

Описује рукописану фактуру: „Фирма Драган Радовић – проветравање просторије – 10 милиона плус 2 милиона ПДВ” – фактура не постоји на СЕФ-у, порески полицајац нађе стотину таквих и „изађе и остави”. „Па то је страшно шта је ова криминална организација Пореска управа урадила. Мени би било срамота да сам службеник у Пореској управи и да знам да руководство то ради. Па ја бих дао отказ. Тренутно бих напустио.”

Гориво на црно, цигарете, царина и 5 милијарди евра робе на црно

Ако Мобу позову, каже, „тачно позивамо бизнисмена јер зна се ко је радио стравичну продају горива на црно – то гориво је ишло у вредности стотине стотине милиона евра, да не кажем за ових више година милијарде евра промета са астрономском утајом ПДВ-а”. Мора хитно да се блокира имовина и да се враћа. „Ако неком покажете да користи фалш фактуре реда величине 10–20 милиона евра – па ту нема шта да се прича. Тренутно мера забране, одузимања – па се ти жали. Блокада и држава користи ту имовину док се не докаже супротно. А не може да се докаже.”

Тачно се зна, каже, ко је био у цигаретама и ко је утајио стотине милиона евра ПДВ-а. Царина има податке за сваки камион. Сећа се 2003–2005. у Делти: патике „25% на рачун, 75% кеш” – „ко је то Мишковић иза леђа тамо радио? Па то није био један комерцијалиста. То је било њих десеторица.”

На царини је, каже, опште познат податак да је било година са 5 милијарди евра робе на црно. „Уверен сам да многи наши стручњаци, експерти, економисти греше. Увознички лоби није увозио зато што је цена у иностранству много нижа па да би зарадио. Искључиво увознички лоби је због шверца на царини – јер нема слађег новца него утаја ПДВ-а. То у једном дану зарадиш 100.000 евра, 20, 30 – јер ако ти прође један шлепер на црном, два, три, пет.” Роби широке потрошње највише се царинила на Хоргошу, Келебији, Димитровграду – „зашто није у Београду?”; аутомобили опет Хоргош; цигарете из Хрватске; својевремено кафа из Црне Горе; текстил из Турске „у ненормалним количинама”. „Па зар нико није ишао на новобеоградски бувљак и панчевачки где је још пре 10 година на годишњем нивоу 500 милиона евра на црно пролазило? Па треба да жмуримо пред Кинезима који 96% раде на црно 30 година?”

За три месеца покренути привреду: зауставити шверц, основати развојну банку

„Ми у Моби имамо решење како ћемо експресно доћи до новца да се преброде све ове изакулисне радње бивше власти. Уверен сам да већ за три месеца може да се покрене значајно привреда. Просто – на царини заустављамо шверц тотално. Аутоматски новац остаје у Србији. Чим се заустави тај шверц – 5 милијарди, сада је и више, можда шест-седам – та роба је бар пута два на тржишту. Значи одједном имамо недостатак робе за 10–12–14 милијарди евра. Новац је остао у земљи. Сасвим довољно га има да се покрене сопствена производња.”

„Па пази, ми увозимо тестенине из Италије. Па да ли је могуће? Или парадајз, паприка, јабука. Па зашто би ми увозили сокове било откуда? Па има јабуку.” Мале мини-производње са пет радника – сок од јабука, џем од шљива и кајсија – могу се експресно покренути. „Ми из Моба гарантујемо да ће новца у Србији бити на претек, да ћемо основати развојну банку, напунити развојну банку. Ево пре пар дана је неко поменуо из ове власти да ће да оснује. Жабе ћете основати ако не знате како да дођете до новца.”

Пре два дана написао је, каже, да пољопривреду неће моћи да покрене ниједан академик, индустрију ниједан студент ни „студенска енергија” – „зашто? Па нема новца јер ови су све опљачкали и изнели. Ту смо ми из Моба који гарантујемо да ћемо у експресном кратком року наћи много новца.” Аналогија: сиромашни грађани са трошним кућама – „дајте ви њима 100.000 евра, видећете како су паметни и како ће за три нока знати како да саграде кућу”. Исто важи и за државу: ухватити криминалце, одузети имовину без порекла, напунити фондове и развојну банку.

Сви траже већи колач – Моба зна како да га направи

Пензионери, лекари, медицинске сестре, просвета, војска, полиција, глумци, уметници, академици, универзитет – „код нас су сви незадовољни” и сви траже бољу расподелу. „Значи код нас сви траже већи део колача, али нико не зна да направи тај огроман колач да буде довољно за све. Ми из Моба гарантујемо да знамо и помоћи ћемо. Ми нудимо нашу помоћ. Нажалост још увек нас нико није контактирао и не мора. Ми смо ту. Имамо решења тренутно примењива. Ако неко жели помоћ – ту смо. Ако неко не жели, у реду је. Ми идемо даље. Бићемо највећи критичари ове власти.”

Најбитније је, каже, од повраћаја имовине од криминалаца почети значајно да раздужујемо земљу. Подсећа на госте Србин.инфо и професора Комзевића: свеопшта задуженост грађана, привреде и државе је 130 милијарди евра, али то је основни дуг; са каматама „основано сумњам да је укупно 200 милијарди, а можда и 220. Значи људи ми уопште нисмо задужени 130. Ми смо дебело презадужена држава и ако се не примене решења која Моба даје врло брзо ћемо постати колонија” – млади ће отићи, остаће становништво просечне старости „67 и по година”.

ЕПС никако не сме да се прода – и рачуни морају да се преположе

На конференцији Студентске листе (снимак је рађен у среду кад је конференција одржана) представник који је говорио о ЕПС-у рекао је да безбедност државе зависи од тога да електропривреда и велики јавни системи остану у државном власништву. Златановић пита за Радовићев став о приватизацији 24 јавна предузећа у акционарска друштва и о томе да ли Србија може да задржи Телеком и ЕПС и поврати НИС.

„ЕПС, ЕПС никако не сме да се продаје.” Напада тезу да је цена киловат-сата у Србији „социјална категорија” и да мора бити „економска” – то приписује нестручности појединих економиста (помиње Чулубрка и Степановића из Нове економије). За претпрошлу годину ЕПС је приказао добит око 970–978 милиона евра, од чега неких 314–315 држава наводно нешто уплатила – „потпуна фарса”; испада добит око 600 милиона. Али у завршном рачуну, тврди, „негде око милијарда 500–600 милиона евра има више трошкова него што је морало да буде”.

Годинама се прича о огромном увозу струје, а у техничком билтену „не постоји скоро нити киловат један увезене струје у пар година уназад”; у финансијском извештају ставка набавне вредности продате робе „је скоро нула”. „Значи нема увоза. Па ја не знам ко прича то о увозу од једне милијарде, 1,5, 1,6 милијарди евра.” Сумња да су они који су крали струју можда продавали преко границе и наплаћивали у иностранству, а онда „се досетили – хајде да сад увозимо ми струју” иако је у билтенима нема. „Основно сумњам да увоз не постоји. Значи из ЕПС-а су стравичне крађе.” Плус тендери и ремонти: сумња на 200–300 милиона евра годишње само на тендерима – долази се до 1,7–1,8 милијарди евра годишње из ЕПС-а. „И сада неко помиње да ЕПС треба приватизовати, да ЕПС не може да опстане сам. Па ово је смејурија.”

Економска цена киловат-сата, каже, свега је 5–6 динара, а на рачуну просечно 14–15. „Уверен сам да ова нова власт мора да преполови рачуне грађанима за електричну енергију.” Ставка „обезбеђење” од око 1.000–1.200 динара по бројилу – чак и на бројилима која се не користе – „мора да се укине под хитно”. „Ако си потрошио струју, платићеш је. Ако ниси, не плаћаш. Ако ниси возио таксијем, не треба таксисти да плаћаш месечно 20 евра.” Акциза на струју од 7,5% – „па да ли је икад ико чуо у свету да постоји акциза на струју?” – уведена је, по њему, да би се што више новца слило у ЕПС ради пљачке. Трагове лако открити: „ти богови у ЕПС-у имају по 5, 10, 50 станова”. Подсећа на Ускоковића из Титова времена са 39 станова на Врачару и Старом граду – а сада, у приватном сектору, „толико су бахати да имају по 10, 20, 50 станова”.

ПИО фонд, упис стажа, злато и формула 20/80

Жао му је „сендвичара” који за 1.000 динара дају глас криминалцима који су их годинама пљачкали. Пријатељ му десет месеци чека решење за пензију јер су у ПИО фонду схватили да многи купују стаж – година стажа око 300, сада можда 500 евра – па референт за пет минута узме 5.000 евра. „Таквих пљачкаша ми имамо на све стране – у ПИО фонду, у здравственом фонду, у свим фондовима.”

Помиње и браћу Стајић: један је радио на издавању дозвола за градњу у Београду, ухваћен са око 7–8 милиона евра у златним полугама, а породица је највећи инвеститор на Златибору са објектом од 6,5 милиона; незванично (из „пете руке”, неоверене вести) тешки су 50 милиона. „Одакле 50 милиона – радио си на издавању дозвола? Али 20% су задржавали – то је било правило у бирократији – а 80 су носили у странку. Коју странку? Ви сте узели 50, значи 200 милиона евра сте однели негде. Коме сте ви то однели 250 милиона?” Посао је, каже, првенствено за полицију и Пореску управу.

Као контраст наводи пољопривреднике код Вршца који су шест година оштетили буџет за 500.000–1 милион евра: „Пазите, пољопривредник да превари Пореску управу Србије – па то може само у Србији, а они су били покривани. Значи криминал се сузбија на 0,1% данашњег.”

Увознички лоби има име и презиме – ако се хоће

Златановић инсистира да се коначно именују фирме увозничког лобија који је увозио масовно и убијао домаћу привреду – пасуљ из Азије, месо из Јужне Америке, парадајз из Албаније за који је, по наводима које је чуо од људи са царине и о којима је говорио Срђа Ного, преко брзог царињења летње робе ишла и дрога. „Да ли можемо неким чудом да добијемо списак – те фирме су узеле паре – јер ћемо даље причати о увозничком лобију који нема ни име ни презиме?”

Радовић: „Толико је једноставно све то открити годину, три, пет, десет, петнаест година уназад. Ја сам ишао на новобеоградски бувљак хиљаду пута, панчевачки. Одмах видиш – прва тезга, шерпе и посуђе све на црно – одмах хваташ увозника шерпи. Пирамида тржни центар – 20 бутика мушка одела све на црно – хваташ увозника који је увозио одела. Значи Дејане, све може. То је толико једноставно. Нажалост многи нису у материји и сви мисле нешто не може.” Кинезе, каже, „за седам дана решавамо” – и ретроактивно. Фарови за корејски ауто без фискалног рачуна, обућа, воће, поврће, „банане – дрога” – „мене је да пронађем сваког за сваку робу ко је радио на црном”.

„Сива економија” као светска превара Запада

Прва тема којом се бави 30 пуних година јесте сива економија – јер је на почетку схватио „да је прича о сивој економији једна од највећих светских превара”. По школској теорији то је кад грађанин грађанину окрене стан на црно; у земљама трећег света, каже, сива економија је „највећи државни криминал”. „Запад гура ту превару. Прича о сивој економији кренула 71. године. Зашто? Стимулише руководство земље да се што више ради на црно. Зашто? Ако се ради на црно – прво лично богаћење, сви који се богате махом износе паре у иностранство; а друго немаш довољно за буџет. А кад немаш довољно узимаш кредите. Од кога? Па од тих западних банака.”

Још 2012. објавио је анализу 33 бранше са начинима утаје, висином и начином сузбијања; за 13–14 година толико је унапредио програм „да нама треба пар месеци – три месеца нам треба – да кажемо од 1. фебруара односно 1. марта сива економија у Србији је 3%, а не као у Европи 12 до 15”.

Гориво: 55–56% продајне цене у џеп заштитнику

„Стравично растерећење пореза и доприноса. Цена струје мора да се преполови. Гориво: цена горива је искључиво једна од највећих у Европи само због ових пљачкаша што продају гориво на црно и стравичан део – 55–56% продајне цене – стрпају себи у џеп акцизу и ПДВ.” Ако се месечно на црно прода 100 милиона литара – то је око 200 милиона евра – од тога 110 милиона евра иде заштитнику. „Ко је заштитник? Па опет неко у Министарству финансија, неко у врху државе – зна се ко су заштитници за све. Сумња постоји. Ја ћу доказати које су фирме радиле. Врло једноставно математички се докаже – плус сазнања са терена.”

Пензије: вратити просек најбољих 10 година – скок 20–40%

Ако прве мере крену – провера порекла имовине и пореско растерећење – „ми из Моба гарантујемо у првој години улазак у траг 100 милијарди и спас пензије. Тренутно имају простора да се повећају за 40%.” Објашњава: до око 2003. у пензију се ишло по просеку најбољих 10 година; „жута власт” је то променила на цео радни век. У доба Милошевића доприноси су у инфлацији били и 200% у односу на нето; криминална држава није растеретила доприносе него их је држала високим – па су приватници држали раднике на црно или на минималцу; у једном тренутку било је по 700.000 радника на црном. „Криминална држава која је довела до криминала кажњава – уместо себе – све будуће пензионере.”

Лично је пре три месеца отишао у пензију: цео радни век му је одредио висину, а да су најбољих 10 година – пензија би била 43,5% виша. „Ако дође до промене залагаћу се. Доказаћу да одлазак у пензију мора да буде просек 10 најбољих година за свих. Значи аутоматски већини пензионера примања скачу за 20, 30, 40%. Многи кажу то је популистичка мера. Не, ја знам како напунити ПИО фонд.” Помиње и изјаву Кристин Лагард уочи короне о превише старих пензионера – уз ограду да он никада није рекао да је корона измишљена због тога, мада „други сумњају да је то тако”.

Наратив Вучићевог режима

Шта се тврди или прећуткује	Шта каже Радовић
Алта банка је „банкарски проблем” за стечај и осигурање депозита	Државни криминал: налог јавним предузећима да држе паре тамо; 380 млн изнето; пласмани 900 млн неће се вратити без истраге фалсификата
„Какве ја везе имам са парама” (бивши председник)	Илузорно је причати да не зна или није саучесник; уз Малог и Табаковић наредбодавци
Пореска управа „не види” велике утаје	Има службу анализа ризика и све трансакције; ако аналитичар види за 3 минута – управа која „не види” покрива криминал
ЕПС мора да поскупи струју / „економска цена”	Цена је вештачки надувана ради пљачке; економска ~5–6 динара; рачуне преполовити; акциза на струју светски апсурд
ЕПС увози струју за милијарде	У техничком билтену скоро нема увезене струје; у завршном рачуну набавна вредност ~нула
ЕПС треба приватизовати јер не може сам	Из ЕПС-а годишње нестане 1,7–1,8 млрд; приватизација би била „смејурија” после пљачке
Премијер лига / аквизиције су „тржишне”	600 млн вс 50 у ЧР/СК; Коперникус и Радијус вектор – једним потписом преко 100 млн разлике
Пруге су „капитални пројекти”	Четири пута скупље од ЕУ пројекта; км до Сурчина „светски рекорд” цене
Увознички лоби зарађује на нижој страној цени	Зарађује на шверцу и утаји ПДВ-а на царини; 5+ млрд робе на црно
Сива економија је „неформални сектор грађана”	Највећи државни криминал; Запад је гура да се земља задужује код западних банака
Пензије се рачунају праведно по целом стажу	Промена после 2000. кажњава пензионере за криминал државе која је терала рад на црно
„Нема пара” за развој, пољопривреду, индустрију	Пара има на претек ако се врати опљачкано; без тога „жабе ћете основати” уместо развојне банке
Формула странке	20% за себе, 80% странци – правило бирократије по његовим сазнањима

Закључак: колапс или траг од сто милијарди

Драган Радовић не прича о „корупцији уопште”. Прича о механизму: новац јавних предузећа на рачунима једне банке; кредити фирмама на фалсификованим билансима; налог из врха; Пореска управа која све види и ћути; царина кроз коју прође пет милијарди робе на црно; ЕПС из којег за тринаест година нестане двадесет милијарди; пруга која кошта четири ЕУ пројекта; Телеком који за лигу плати десет пута више од суседа; гориво чијих 55% цене оде заштитнику у Министарству финансија. То није низ афера – то је, по њему, једина политика која је постојала: „пљачка, пљачка и само пљачка”.

У међупериоду док се нова власт конституише, упозорава, управо тај механизам може да извуче оно што је још остало и да гурне земљу у колапс – пред дугом од 130 милијарди, а са каматама можда и преко 200. Противтежа није парола него две мере које Моба понавља као услов опстанка: провера порекла стечене имовине од 1990. уз закон који не дозвољава застаревање економског криминала, и драстично пореско растерећење. Уз њих – кренути од ЕПС-а, од Алта банке, од царине, од фалш фактура и од списка увозника које „голим оком” види свако ко оде на бувљак.

Ако их позову, каже, за три месеца сива економија може на 3%, за годину дана ући у траг 100 милијарди евра, напунити развојну банку, преполовити рачуне за струју и пензијама вратити просек најбољих десет година. Ако их не позову – биће „највећи критичари ове власти”. И још једну црвену линију поставља без дипломатије: ако тужиоци и нова власт не крену од ЕПС-а, „одговорно тврдим – ова власт није добра”.

Извор: Србин.инфо – Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић