Истраживачки новинар Домагој Маргетић у видео-објави на мрежи X тврди да је Хрватска демократска заједница (ХДЗ) Босне и Херцеговине активно помогла у консолидацији власништва над некадашњом Јубмес банком, која је касније преименована у Алту банку, и то у корист групе повезане са Давором Мацуром.
Према његовим наводима, постојао је тајни договор између Александра Вучића и Драгана Човића, председника ХДЗ БиХ, да се деонице Јубмес банке које су припадале Босни и Херцеговини као наследници власничког удела из бивше Југославије продају управо Алта Пеј групи из Београда. Босна и Херцеговина је након распада СФРЈ, кроз процес сукцесије, постала сувласник дела акција ове банке специјализоване за међународну економску сарадњу.
Кључни тренутак догодио се на 11. седници Вијећа министара Босне и Херцеговине 11. маја 2023. године, под председавањем Борјане Кришто, која је била на челу Вијећа као представница ХДЗ-а. На тој седници усвојена је информација о статусу Алта банке АД Београд и прихваћена понуда Алта Пеј груп ДО Београд од 4. априла 2023. за продају 10.352 деонице које је држала Босна и Херцеговина. Министар финансија и трезора у том тренутку био је Зоран Тегелтија, блиски сарадник Милорада Додика.
Продаја је, према доступним извештајима, извршена без јавног тендера. Цена је износила око 32–33 евра по деоници, док је књиговодствена вредност била знатно виша – према неким наводима око 119 евра, а номинална око 85 евра. Укупни приход за БиХ процењен је на око 340.770 евра. Ова цена била је предмет критика у медијима тог времена, који су писали да је реч о продаји по вишеструко нижој вредности од књиговодствене.
Маргетић истиче да је истовремено на истој седници гурана и тема источне гасне интерконекције са Србијом, што описује као „вин-вин“ аранжман: продаја банке у замену за могућност контроле гасних токова према Републици Српској. Он тврди да су гласови ХДЗ-а били кључни за доношење одлуке и да је тиме ХДЗ помогао у стварању архитектуре за извлачење и прање новца преко Алта групе, укључујући и могуће токове опљачканог новца из Србије преко БиХ и Хрватске даље у Европску унију.
Јавно доступни подаци потврђују да је Вијеће министара донело одлуку о продаји и да је Алта група тиме повећала свој удео, приближавајући се прагу од 90 одсто који би омогућио принудни откуп преосталих малих акционара. Алта банка је у међувремену дошла до 100 одсто власништва, а 2026. године изгубила је дозволу за рад у Србији након хапшења Давора Мацуре и покретања стечаја.
Ови детаљи додатно осветљавају регионалне политичке везе око финансијских токова и преузимања некадашње државне и југословенске инфраструктуре. Да ли је реч о стандардној приватизацији мањинског пакета или о политички договореном пословному аранжману, питање је које и даље отвара истраживачки извештаји попут овог.
(Србин инфо)
