Студентска листа представила је детаљан програм за област рада и социјалних питања који, према наводима, треба да значајно побољша положај запослених у Србији. Један од најзапаженијих предлога је могућност да послодавци који то желе уведу четвороденевну радну недељу са пуним радним временом од 32 часа, уз очување постојећих зарада.
Међу кључним мерама је и скраћивање максималног трајања рада на одређено време на 12 месеци, уз могућност највише четири таква уговора са истим радником за исте послове. Након тога би радник морао да добије уговор на неодређено. За замену привремено одсутног запосленог уговор би могао да траје до повратка, али најдуже 36 месеци.
Програм предвиђа и значајно ограничење прековременог рада – највише осам сати недељно, док би укупно дневно радно време могло да траје највише 12 сати. Послодавци би били обавезни да евидентирају и плате сваки додатни сат, а распоред рада да најављују најмање седам дана унапред. Такође се уводи право запослених на „искључење“ након радног времена, како би се заштитили од сталних позива и захтева ван посла.
Предложена су и већа увећања на основну зараду: најмање 150 одсто за рад на нерадни празник, 50 одсто за ноћни и прековремени рад, 110 одсто за рад недељом, 30 одсто за сменски рад и 26 одсто за теренски рад. Минуло дело би износило најмање 0,5 одсто основнице за сваку пуну годину рада. Накнада за исхрану требало би да буде најмање 10 одсто просечне зараде код послодавца (али не мање од 20 одсто републичке минималне), а регрес најмање једна просечна зарада.
Накнада за исхрану током рада требало би да буде најмање 10 одсто просечне зараде код послодавца из претходног месеца, али не мање од 20 одсто републичке минималне зараде. Регрес за годишњи одмор износио би најмање једну просечну зараду код послодавца, уз доњу границу у висини минималне зараде. Минимална зарада приближавала би се стварним трошковима живота и чешће усклађивала са инфлацијом, док би се кроз колективно преговарање развијали повољнији секторски минимуми.
Предвиђено је и пореско растерећење нижих примања, уз прогресивно опорезивање и пореске олакшице за издржаване чланове породице, тако да корист од тих мера директно осете радници кроз веће нето зараде. Неопорезиви део зараде требало би да се подигне, што би додатно растеретило оне са нижим примањима. Накнада за болест или повреду ван рада током првих 30 дана подигла би се на најмање 75 одсто одговарајућег просека, уз заштиту минималне зараде.
Студентска листа оцењује да је тренутно радно законодавство Србије међу неповољнијим по раднике у Европи и да се права која постоје на папиру код несавесних послодаваца слабо поштују, јер кршење готово да нема санкције. Програм такође предвиђа лакше организовање штрајка скраћивањем рока најаве, као и да радници који ступе у штрајк због неисплаћених плата задрже право на зараду током обуставе рада. Да ли ће и у којој мери ови предлози бити реализовани зависиће од политичких односа и формирања власти, али они јасно указују на правац у којем Студентска листа жели да помери заштиту радника.
(Србин инфо)
