Прочитај ми чланакЗваничници Емирата су више пута указивали да земља више не жели да буде везана производним квотама, које су ограничиле колико нафте заправо може да производи упркос великим улагањима у проширење капацитета
Заједничка политика и договори постају идеје које све више бледе на глобалном тржишту, јер државе појединачно покушавају, да заузму што бољу позицију за себе. Тако домаћи и страни стручњаци углавном коментаришу најаву Уједињених Арапских Емирата о изласку из Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) и ОПЕК+.
Званичници Емирата су више пута указивали да земља више не жели да буде везана производним квотама, које су ограничиле колико нафте заправо може да производи упркос великим улагањима у проширење капацитета. Према недавним споразумима ОПЕК-а, производња УАЕ је ограничена на око 3 до 3,5 милиона барела, док се стварна производња креће око 3,2 милиона барела дневно. Абу Даби је дуго тражио веће квоте, јер је проширио капацитете изван тих ограничења. Земља сада наводно има за циљ да повећа свој производни капацитет на око пет милиона барела дневно до 2027. године, а аналитичари указују да ће то моћи једино ван ОПЕК-а.
Љубинко Савић из Удружења за енергетику Привредне коморе Србије каже за РТ Балкан да УАЕ вероватно у овом тренутку имају простор да повећају производњу и да изађу самостално на тржиште и да је напуштање ОПЕК-а једини начин да избегну ограничења, али да вероватно у овој ситуацији виде и прилику за већу зараду.
Он напомиње да би важан сегмент могли бити и уговори које Емирати имају са другим земљама, нарочито са Кином, јер у овом тренутку они, због блокаде Ормуског мореуза, нису у могућности да испуне те обавезе.
„Не знамо садржај тих уговора и питање је да ли се овај рат у Ирану третира као ‘виша сила’, јер не дотиче директно УАЕ, већ су они индиректно погођени. Питање је како ће арбитражни судови како посматрати то што компаније не могу да испоштују те уговоре. Они можда касне са испорукама, а у оквиру квота које имају у ОПЕК-у питање је, ако се остане на тим квотама, да ли ће стићи да испуне годишње уговоре. Други моменат је и могућност добре зараде у тренутку када је велика потражња и логично је да желе да повећају производњу“, каже Љубинко Савић.
Неповерење у међународне организације и њихово „цепкање“ не само што доноси раст цена, већ наговештава нови тренд – да више нема правила, већ да све више земаља жели да „солира“ и да ради како њима одговара.
„У претходном периоду су била успостављена нека правила игре и она су била дугорочно препознатљива. С обзиром да су она мало поремећена, сада даље не видите у каквом ће тржишном моделу држава да функционише, по питању нафте и течног гаса“, каже Љубинко Савић.
Он напомиње да у наредна три месеца сигурно не можемо очекивати да цене падну и да ће оне у најбољем случају остати на тренутном нивоу.
„Тренутне котације на берзи се односе на фјучерсе нафте која ће бити испоручена за три месеца унапред и нафташи морају укалкулисати тај трошак“, објашњава Љубинко Савић.
Економиста професор др Милан Беслаћ је изјавио данас да повлачење УАЕ из групе ОПЕК и ОПЕК+ није било неочекивано, и додао да тај потез у овом тренутку неће утицати на глобалну понуду нафте, нафтних деривата и гаса, али да дугорочно хоће. Беслаћ је истакао да је повлачење УАЕ показало да мултилатерални споразуми и заједничка политика више не вреде, већ да свака држава гледа своје посебне интерне и националне интересе.
Додао је да су УАЕ са овим изласком показали да су њима национални интереси приоритет у односу на заједничке интересе ОПЕК-а где су били чланови још од 1947. године. Он сматра да ће још неке земље имати исту политику, али да то у овом тренутку неће глобално утицати на понуду нафте, нафтних деривата и гаса.
„Један од разлога изласка УАЕ из ОПЕК-а су квоте које су њима прениске за процес производње и немају куда да извезу. Они планирају да праве нове нафтоводе, гасоводе, али им је за то потребно време“, навео је Баслаћ.
Цена нафте на берзанском тржишту премашила је данас 112 долара по барелу, што је увећање за скоро 40 долара у односу на пре неколико дана.
„Докле год се не смири ситуација у Ормуском мореузу и не буде било протока нафте и робе макар две трећине од онога што је било пре овог сукоба, не треба очекивати смиривање тржишта“, рекао је Беслаћ за Танјуг.
Он је указао да се сасвим сигурно не може очекивати смиривање ситуације у Европи и на Балкану у смислу да дође до значајног појефтињења нафте.
„Излазак УАЕ из ОПЕК-а мени говори о томе да они виде неизвесност да ће се у кратком временском периоду отворити Ормуски мореуз, и зато су њихови планови да изађу из ОПЕК-а и да могу сами да продају онолико колико могу да произведу. Посебно је важно оно што су најавили да ће да праве нове нафтоводе и гасоводе“, оценио је Беслаћ.
Ко ће имати користи, а ко штете, од „осипања“ ОПЕК-а, показаће време. Једино што занима потрошаче су цене, а оне се, по неписаном правилу, нарочито на тржишту нафте, тешко враћају на старе нивое. Поједини аналитичари сматрају да би потез УАЕ могао бити политички погодан за Вашингтон, јер је амерички председник Доналд Трамп више пута критиковао земље чланице да „варају остатак света“. Аналитичари сматрају да би, слабија и мање координисана организација, могла Америци да обезбеди већи утицај на појединачне извознике, па и на глобалне цене.
