Немања Шаровић, водитељ зрењанинске КТВ и председник покрета „Љубав, вера, нада“, данас је на Новом Београду физички нападнут док је обављао новинарску дужност. Према његовој објави на друштвеним мрежама, екипа је правила репортажу о тајним кол центрима Српске напредне странке када га је са леђа напао непознати починилац и ударцем му избио мобилни телефон из руке. Шаровић је одмах након инцидента отишао у Ургентни центар.

У објави која је праћена видео-снимком Шаровић је написао: „Нови физички напад и отимање мобилног телефона приликом обављања новинарке дужности! Правили смо репортажу о тајним кол центрима напредњака, док ме са леђа није напао непознати починилац и ударцем ми избио мобилни из руке! Тренутно смо у Ургентном центру!“ Снимак који је објавио показује тренутак напада и реакцију након тога.

Међутим, режимски медији и налози блиски СНС-у брзо су преокренули причу. Портали попут „Ала“ и „Републике“, као и објаве на друштвеним мрежама, објавили су снимке на којима се види како Шаровић трчи за једним од мушкараца, уз наслове као што су „Шаровић јурио активисту СНС да га бије“ и „Туча! Шаровић напао активисте СНС на Новом Београду“. У тим објавама се тврди да је један „дечко“ раскорвављен, а да је једној жени повређено раме, док се напад на Шаровића са леђа и отимање телефона уопште не помињу или се стављају у други план.

Овакав спин није нов. Шаровић је и раније био мета напада припадника СНС-а док је извештавао са њихових скупова. У новембру прошле године нападнут је на окупљању присталица власти у центру Београда, када су му из руке избијен микрофон, а екипа КТВ гађана флашама и предметима. Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) више пута је пријављивала претње и нападе на Шаровића и његову екипу, укључујући и случајеве када је полиција физички спречавала КТВ да снима скупове СНС-а.

Данашњи инцидент дешава се два дана пред изборну тишину и у контексту све учесталијих напада на новинаре и опозиционе активисте. Док Шаровић тврди да је нападнут са леђа током легитимног новинарског посла, режимски медији фокусирају се искључиво на његову реакцију – трчање за нападачем – и представљају га као агресора. Овакав преокрет приче типичан је за медијску машинерију која штити присталице власти и криминализује сваки покушај извештавања о њиховим активностима, посебно када су у питању тајни кол центри и изборне махинације.

До тренутка објављивања овог текста није било званичне полицијске потврде идентитета нападача нити информације о томе да ли је покренут поступак.

(Србин инфо)