YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00:00 Најава, представљање и контрола избора
00:05:22 Љубомир Стефановић, Меденица и притисци на новинаре
00:10:56 Н1, Нова и будућност независног новинарства
00:15:49 Финансирање редакција и припреме за изборну ноћ
00:22:06 Кампања СНС, студенти и насиље на терену
00:25:55 Вучићевић, Информер и јавни новац
00:33:48 Вучићев план Б, мањинске листе и могућа већина
00:37:43 ТВ дуел са Вучићем и питање опстанка СПС-а
00:41:24 Русија, Дачић и значај дипломатских сусрета
00:48:39 Вучићево окружење, Андреј и одговорност за корупцију
00:55:05 Зашто гласа за студенте и шта очекује после смене власти
00:59:54 Поделе међу Србима и улога провладиних медија

Александар Вучић покушава да обезбеди већину и за случај да студентска листа освоји највише гласова, а права промена у Србији неће бити постигнута ако после смене власти изостану кривична одговорност за корупцију и враћање украденог новца, поручио је главни и одговорни уредник портала „Правда” Игор Маринковић у разговору са Дејаном Петром Златановићем за „Србин.инфо — канал Центар”.

Уочи парламентарних избора у недељу, 25. октобра, Маринковић издваја две повезане опасности: притисак на медије који нису под контролом власти и могућност да се изборна воља грађана потисне неправилностима или накнадним коалиционим договорима. Студентској листи даје подршку зато што је види као снагу која може да смени Вучића, али наглашава да подршка подразумева очекивање конкретне одговорности после избора.

„Мени треба да видим ове људе у затвору и ја зато гласам за студенте”, каже Маринковић, објашњавајући да под тим подразумева кажњавање за почињена кривична дела, а не освету.

Контрола избора: Поред страначких представника, и грађани ће бележити неправилности

На почетку разговора Златановић преноси информацију коју је, како наводи, добио од студентског покрета: да је студентска листа обезбедила представнике за сва бирачка места, а на више од половине и додатне људе. Маринковић ту вест оцењује као охрабрујућу и сматра да ће контрола у пракси бити шира од броја формално ангажованих представника.

По његовој оцени, грађани су се ослободили дела страха и све чешће телефонима бележе дешавања. Очекује документовање сумњи на куповину гласова, организовано довођење бирача, такозване бугарске возове и недозвољене активности на дан гласања. Због тога верује да ће велики део јавности непосредно учествовати у контроли изборног процеса.

Подржава придржавање упутстава студентске листе, укључујући препоруку да се на гласање изађе раније. Каже да су студенти од почетка протеста повлачили углавном добре потезе, уз мало одлука које би озбиљније оспорио. И сам најављује рани излазак ако му обавезе дозволе, али наглашава да је најважније гласати.

Љубомир Стефановић: Порука новинарима да не отварају питање изборне ноћи

Велики део интервјуа посвећен је поступању полиције према уреднику „Славија инфо” Љубомиру Стефановићу. О претресу његовог стана „Србин.инфо” је извештавао у суботу, 17. октобра. УНС и АНЕМ су затим затражили објашњења од надлежних, указујући да породица и адвокати не могу да ступе у контакт с њим.

Маринковић одбацује представљање Стефановићевог одсуства као доказа бекства и износи претпоставку да се склонио ради сопствене безбедности. Позива се на ранија привођења новинара, укључујући искуства Стефановића и Златановића, и оцењује да власт поступцима против појединаца шаље поруку читавој професији.

Сматра да је посебно осетљива тема оно што би се могло догодити после затварања биралишта: објављивање спорних резултата, реакција грађана и могућа употреба насиља. По његовом тумачењу, притисак на Стефановића треба да одврати и друге новинаре од извештавања о таквим сценаријима.

У разговору се отвара и питање снимка Милоша Меденице, који се у пренетим извештајима о потрази описује као снимак са „генерички обрађеним ликом”. „Србин.инфо” је пренео и спорну објаву због које, према сазнањима Тањуга, надлежни траже Стефановића. Маринковић оцењује да прича о вештачкој интелигенцији може послужити избегавању одговора на озбиљне оптужбе из тих снимака; сама формулација о обради лика не утврђује истинитост њиховог садржаја. србин.инфо

Маринковић: Не знам детаље могућих планова, али се бојим одбране изборне крађе

Маринковић изричито каже да нема информације на основу којих би могао да тврди детаље наводних планова за изборну ноћ. Ипак, уверен је да ће власт покушати да спроведе неправилности и потом одбрани такав резултат.

Као разлоге за страх наводи сведочења о људима и насиљу у „Ћациленду”, као и изјаве које приписује Милошу Меденици, Чедомиру Јовановићу, Павлу Бихалију и другим саговорницима у медијима. Тврди и да су кадровске промене у полицији служиле постављању лојалних људи и склањању оних који би поступали професионално, независно од политике.

Посебно га брине могућност да би после изборне победе коју он сматра заснованом на крађи власт још више појачала репресију. Вучићеву изјаву коју у разговору преноси као најаву да после избора неће бити ни судова ни тужилаштава тумачи као показатељ тежње да се уклоне и преостала институционална ограничења. Његов закључак је да новинари и грађани зато морају да пруже максимум пре гласања, на сам дан избора и током изборне ноћи.

Н1 и Нова: Признање истраживачком раду, али и питање шта ће новинари радити даље

Коментаришући одлазак новинара Н1 и промене у великим медијским системима, Маринковић прави разлику између професионалног рада новинара и уређивачких и идеолошких опредељења редакција. Сам Н1 је потврдио одлазак десеторо колега, док је деветоро новинара и уредника у заједничком саопштењу навело да не прихвата промене начина управљања и уређивачке политике. Н1 инфо

Маринковић признаје да су ти новинари открили многе афере и да је „Правда” користила њихово извештавање као извор. Истовремено њихова идеолошка опредељења оцењује као погрешна и штетна по Србију. Каже да је, упркос том неслагању, сужавање слободе на Н1 и Новој лоше у тренутку када власт и даље контролише највећи део јавног простора.

Сматра да ће се професионална решеност новинара видети и по томе да ли ће наставити да извештавају кроз сопствене портале и канале, уз финансијску неизвесност, или ће прећи у друге добро плаћене послове, маркетинг и односе с јавношћу. Подсећа и на раније преласке новинара у руске медије у Србији, које назива и Вучићевим медијима, повезујући те преласке са добрим хонорарима.

Зоран Кесић и Иван Ивановић, по њему, имају другачију почетну позицију јер су изградили сопствене емисије и препознатљиве брендове. За будућност информисања пресуднијим сматра шта ће урадити репортери, уредници и истраживачки новинари. Критикује и то што су неки противници власти, попут Немање Шаровића, по његовој оцени тек касно добили простор, иако су годинама били изложени притисцима.

Могућ позитиван исход види у настанку већег броја самосталних медија, укључујући оне либералног усмерења. Ипак, наглашава да би се укупан биланс тих промена могао другачије оцењивати тек после исхода избора.

Независно новинарство плаћа и другим послом: „Сам сам себи највећи донатор”

Маринковић говори да је почео да ради још један посао како би могао да финансира независно новинарство. Зато је мање присутан на Јутјуб каналу „Правде”, док више ради на порталу. Истиче ангажовање Маје Вукас, која прати студентске скупове и објављује снимке и кратке видео-прилоге.

Каже да желе да организују програм за изборну ноћ, али да обим зависи од обавеза и расположивих ресурса. Донације сматра корисним, али објашњава да у искуству „Правде” оне нису биле основни извор прихода: значајнији су оглашавање, приходи од сајта и Јутјуба и његов сопствени рад.

„Сам сам себи највећи донатор”, каже Маринковић. Подсећа да му је Златановић помагао приликом преузимања уређивања „Правде”, у упознавању са интернет новинарством и радом на Јутјубу. „Србин.инфо”, „Хелмкаст”, „Политички глобус Србија” и друге независне канале не доживљава као противнике, већ као колеге са којима размењује информације. Сматра и да је више одвојених редакција теже угасити него један заједнички систем.

Кампања СНС: Новац, плаћени одласци на митинге и паралелни штандови

Маринковић кампању власти описује као неравноправну због количине новца, злоупотребе функција и државних ресурса. Каже да је разговарао са пријатељем који је за одлазак на митинг у Новом Саду добио 50 евра и коме је најављен и одлазак у Ниш. Наглашава да разуме тешку материјалну ситуацију човека о коме говори, али тај пример користи као илустрацију начина мобилизације присталица.

Насупрот томе, студентску кампању види као креативну, енергичну и подржану самоиницијативним ангажовањем грађана. За остале листе каже да су се трудиле у складу са могућностима, али да је некима било отворено више простора, другима мање, док су поједине готово невидљиве.

Најозбиљнијом особеношћу кампање сматра насиље. Каже да су снимци које је видео углавном приказивали нападе на студенте и њихове присталице, док сличне примере напада на активисте других опозиционих листа није уочио.

Посебно критикује организовање СНС штандова непосредно уз студентске. Према ономе што су му, како каже, пренели људи из СНС које лично познаје, од активиста се тражи да прате студентске активности, постављају паралелне штандове и пуштају гласну музику. Сматра да такав приступ подстиче провокације и инциденте. Помиње нападе на студенткиње и наводе о повређивању детета на Карабурми, уз наду да ће кампања до гласања проћи без тежих последица.

О Вучићевићу: Лично сажаљење не искључује питање кривичне одговорности

Говорећи о Драгану Ј. Вучићевићу, Маринковић износи лично искуство сарадње у „Националу” и „Пресу”. Каже да му је у периодима када су радили заједно, 2001. и 2008. године, остао у сећању као коректан уредник у односу према запосленима. Истовремено наглашава да ни тадашње таблоидно новинарство не представља као професионални идеал.

Зато, објашњава, данас осећа сажаљење и нелагоду док гледа Вучићевићеве наступе. Као рани знак промене издваја његово ометање конференције Демократске странке. Сматра да се од тада додатно удаљио од новинарства и прешао у агресивно политичко деловање. Маринковићево објашњење мотива заснива се на његовом личном суду о новцу, амбицији и ранијем сиромаштву некадашњег уредника.

Наглашава да му не жели зло, али верује да постоје разлози за испитивање кривичне одговорности. Посебно износи оптужбу да су општине биле притискане да плаћају „Информеру” пројекте и текстове чији је садржај преузиман са Википедије. Оцењује да су се тако током година из јавних буџета сливале велике суме у тај медиј.

Медији као средство пропаганде и извлачења јавног новца

Маринковић тврди да СНС медије користи и за политичку пропаганду и као канал за извлачење новца из буџета и јавних предузећа. По његовом опису, државне фирме се приморавају на оглашавање, а средства се затим усмеравају у приватне интересе или страначке активности.

На исти начин тумачи и финансијску позадину медијских преузимања, укључујући промене око Н1 и Нове. Помиње и раније послове повезане са Телекомом, Првом и Б92. Износи и тешку оптужбу да се новац од трговине наркотицима користи за куповине у иностранству, док се домаћа преузимања финансирају средствима извученим из јавних буџета.

Тражи испитивање свих који су учествовали у власти или са њом пословали, а затим и других случајева за које постоје разлози за сумњу. Наглашава да исто правило мора да важи и за њега и Златановића: ако је неко прекршио закон, треба да одговара, без привилегованих.

У разговору следе и ироничне опаске о томе колико би затворских места било потребно ако се корупција темељно испита. Маринковић помиње Науру и Кину, а Златановић преуређење Националног стадиона. Тај део разговора служи њиховом наглашавању размера очекиване одговорности, а не представља разрађен предлог казнене политике.

Вучићев „план Б”: Већина чак и са другог места

Одговарајући на питање о мањинским листама, Маринковић оцењује да је власт променила изборну тактику када је схватила да СНС можда неће имати највише гласова. По његовом тумачењу, резервни план је формирање већине преко мањина и других могућих партнера, чак и ако студенти буду први.

Као потенцијалне партнере помиње Драгана Ђиласа, мађарску листу и поједине људе са „Аутентичне деснице”. Наглашава да не оптужује целу десну коалицију, али да нема поверења у све њене актере и не искључује могућност да неко од њих обезбеди Вучићу недостајућу подршку.

Повлачење листе Ћуте, Мирослава Алексића и Милоша Парандиловића, као и распад „Снаге народа”, тумачи као потезе који су могли повећати шансе преосталих опозиционих листа да пређу цензус. Износи сумњу да одлуке нису биле само самостална подршка студентима, већ последица налога или утицаја. Истовремено признаје да не зна ко би такав налог издао, помињући као могућности власт или посредовање амбасада.

Његова рачуница је да би већи број сродних опозиционих листа могао све да остави испод цензуса, што би у одређеном односу гласова помогло првопласираној студентској листи. Проређивање понуде зато види и као могућност да се сачувају будући коалициони партнери СНС.

Тврди да сарадња Ђиласа и Вучића траје дуго, упркос јавним сукобима. Ипак, касније додаје да би потенцијални партнери власти могли да прихвате и договор са студентима ако би у томе видели сопствени интерес: не сматра да су њихови односи засновани на трајној лојалности.

Студентска листа је, по њему, требало да прихвати ТВ дуел

Иако подржава студентску листу, Маринковић сматра да је избегавање телевизијског дуела са Вучићем било грешка. Ако њен носилац није најпогоднији за такав наступ, сматра да је требало пронаћи другог представника који би могао да му се супротстави.

Похваљује предлог Немање Шаровића да тема буде искључиво Косово и Метохија, јужна српска покрајина под окупацијом албанских сепаратистичких структура, и одговорност власти за предају српских институција и положај Срба. Сматра да би такав разговор отворио питање политике коју назива издајничком.

Претпоставља и да је Вучић можда понудио дуел зато што је унапред знао да понуда неће бити прихваћена. Пита зашто сличну понуду није упутио Милошу Јовановићу или другим противницима. Раније телевизијске сусрете са наводним критичарима, међу којима помиње Јелену Карлеушу и Ведрану Рудан, оцењује као режиране наступе и износи сумњу у њихову плаћену улогу.

СПС: Желео би пад испод цензуса, али не искључује изненађење

Маринковић каже да би волео да СПС не пређе цензус, али упозорава да је та странка и раније изненађивала. Преноси разговор са познаником из СНС који му је говорио о поновној коалицији са социјалистима и мањинама чак и ако студенти освоје највише гласова.

Најупечатљивији детаљ тог разговора, каже, био је списак више од двадесет људи из његовог окружења које лично познаје, а за које није знао да су и даље уз СПС. Објашњава да је реч и о породицама које су задржале страначку припадност још од деведесетих, без јавног истицања и видљиве кампање. Зато не сматра да се стварна мрежа СПС-а може проценити само по њеној видљивости у јавности.

Русија и Дачић: Наклоност Русима не значи очекивање да ће Путин сменити власт у Србији

Маринковић се изјашњава као русофил, али каже да му се руска подршка садашњим властима у Србији не допада. Истовремено је тумачи као уобичајену прагматичну дипломатију: Москва разговара са актуелним властима, а после промене настоји да сачува односе и са новим руководствима.

Као примере наводи Сирију, руско настојање да задржи војно присуство и сарадњу са новом влашћу, као и афричке земље чију политику прати. Помиње и разговоре Русије са САД упркос америчкој подршци Украјини, као и интересе повезане са трговином енергентима. Тиме образлаже став да државни интереси и послови могу превагнути над ранијим политичким савезништвима.

„Неко ко мисли да ће Путин да дође и да нас ослободи на белом коњу — то се неће десити”, поручује. Путину признаје заслуге за јачање Русије после Јељциновог периода, али не очекује да ће он грађанима Србије одређивати за кога да гласају. Верује да Москва не би имала проблем да сарађује са студентском листом ако би она дошла на власт.

Фотографија са руским званичником није доказ политичког ослонца

Посебно критикује представљање фотографија из Русије као доказа изузетног утицаја или подршке. Позива се на разговор са Леонидом Савином, сарадником Александра Дугина, који му је, како преноси, објаснио да посета Думи или фотографисање на пријему не значе лични однос са руским функционерима.

Исту резерву има према предизборним путовањима и објављивању снимака са посланицима, локалним руководиоцима и другим званичницима. Сматра да се грађанима тако може представљати већи политички значај него што стварно постоји.

Путинове честитке и поруке тумачи као редовну дипломатску праксу, а не обећање безусловне заштите Вучићу. Претпоставља да је сусрет Дачића и Лаврова у завршници кампање тражила српска страна. Подсећа и на раније контакте Лаврова са Дверима и Заветницима, као пример да сам сусрет не одређује исход избора нити будућу руску политику.

Андреј Вучић и круг око власти: „Свако ће се спасавати сам за себе”

На питање да ли ће се људи који су се обогатили уз власт до краја држати уз Вучића, Маринковић одговара да очекује дистанцирање ако процене да режим више не може да опстане. Једни би, по њему, покушали да оду у иностранство, други да понуде услуге новој власти, као што се догађало и 2000. године.

„Ја нисам сигуран да ће брат остати са Вучићем”, каже Маринковић. Након Златановићевог потпитања о Андреју, објашњава да мисли на тренутак могућег пада власти и покушаје сваког појединца да избегне сопствену одговорност. Не тврди да је Андреј Вучић већ отишао из Србије.

Златановић поставља и питање Данила Вучића и Милана Радојичића, укључујући могућност односа контроле. Маринковић не потврђује тезу о отмици, већ одговор усмерава на очекивано понашање читавог круга ако изгуби политичку заштиту.

Нада се мирном преносу власти. Сматра да ни људи ангажовани у „Ћациленду”, ни полицајци, не морају бити спремни да због туђег опстанка ризикују сопствену будућност. Подсећа да ће сви морати да живе у Србији и 26. октобра, и у новембру и децембру. То износи као своје очекивање, а не гаранцију понашања тих група.

Прво кривична одговорност, затим расправа о лустрацији

Маринковић каже да није против лустрације, али сматра да се та реч често користи без јасног објашњења. За њега је првенствени задатак примена кривичних закона на људе одговорне за корупцију и друге злоупотребе.

Разликује могућу кривичну одговорност власника или руководиоца од питања шта радити са запосленим новинаром, службеником или другим сарадником. Сматра да тек после утврђивања конкретних дела треба јасно одредити шта лустрација значи: забрану обављања неке функције, рада у јавној установи или нешто друго. Од студентске листе очекује прецизније објашњење тог дела програма.

Не жели да се одговорност заврши политичком сменом, док они који су тукли људе, злоупотребљавали положај или се незаконито обогатили настављају да живе без последица.

Предлог: Десет одсто враћеног новца ономе ко открије корупцију

Као конкретан подстицај за откривање корупције Маринковић предлаже награду у висини од десет одсто стварно враћеног украденог новца за онога ко достави информације које до тог повраћаја доведу.

Наводи да би запослени у непосредној близини функционера, секретарице и ниже рангирани сарадници могли да открију важне податке, поготово ако нису учествовали у подели користи. На примеру повраћаја 500.000 или милион евра говори о награди од 50.000 или 100.000 евра. То је његов предлог будуће политике, а не опис постојећег система награђивања.

Сматра да би тако могли брже да се открију механизми злоупотреба и врати део средстава. Наглашава да истраге не би ограничио само на године власти СНС-а, већ би обухватио и раније носиоце власти, међу којима су, како примећује, многи касније прешли у СНС.

Питање	Маринковићев став	Шта очекује или предлаже
Изборни резултат	Прво место студената само по себи не искључује другу већину	Контролу гласања и пажњу према коалиционим договорима
Медијске слободе	Притисци на независне редакције погађају читаву јавност	Наставак самосталног извештавања и сарадњу редакција
СПС	Не треба искључити невидљиву, дуготрајну страначку мрежу	Опрез у прогнозама о цензусу
Корупција	Политичка смена није довољна	Кривичне поступке и повраћај новца
Откривање злоупотреба	Сарадници могу располагати важним информацијама	Награду од 10 одсто враћених средстава
Студентска листа	Види је као снагу способну да смени Вучића	Шансу за промену, уз одговорност и контролу нове власти

Зашто гласа за студенте: Одговорност важнија од малог повећања плате

Маринковић каже да разуме страх људи да би се после промене могао поновити образац разочарања после 5. октобра. И сам има резерве према појединим кандидатима, али студентску листу подржава јер је у овом тренутку види као способну да смени Вучића.

Објашњава да би у непосредном избору између Маринике Тепић и Вучића гласао за њу, иако има другачија политичка уверења, јер садашњој власти приписује предају српских позиција на северу Косова и Метохије. То користи да покаже да му је смена система важнија од потпуног идеолошког поклапања.

Критикује узурпацију институција и економију ослоњену на задуживање. Износи рачуницу о повећању дуга са око 14 на више од 42 милијарде, користећи је као основу политичке критике. Изградњу путева на кредит пореди са стављањем породичне куће под хипотеку ради изградње фонтане: објекат постоји, али дуг остаје.

Студентима признаје да су пробудили и охрабрили људе који су раније ћутали. Њихов програм оцењује као разуман, али најважнијом тачком сматра борбу против корупције. Каже да му је кажњавање одговорних важније од неколико хиљада динара веће плате или нешто мањег рачуна за струју.

Реч „освета” одмах прецизира: говори о кажњавању за кривична дела. Ако студенти изневере очекивања, поручује да борба мора да се настави. Сматра да ће сваку наредну власт бити лакше сменити ако се разгради систем политичке, институционалне и насилне заштите који приписује садашњем режиму.

Поделе међу Србима: Критика политичког ангажмана није напад на Републику Српску

У завршници Златановић поставља питање опасности да власт завади Србе у Србији са сународницима у Републици Српској, Црној Гори, дијаспори и на Косову и Метохији. Маринковић сматра да противници Вучића разумеју разлику између народа и политички организованих група које наступају у његово име.

Износи оцену да иза дела антистудентских наступа из Републике Српске стоје плаћени политички ангажмани, а не мржња према грађанима Србије. Помиње и улогу Милорада Додика у таквим кампањама. Истовремено каже да не жели да се свађа са сопственим познаником који због тешког живота иде на СНС митинге за новац, нити да због појединаца оптужује читав народ.

Каже да међу људима са којима разговара није чуо непријатељство према Србима из Републике Српске. Сматра да већина разуме да плаћени страначки наступи нису израз воље свих сународника.

„Не треба да гасите Информер и Пинк — прекините политичко финансирање”

Маринковић велики део непријатељства према студентима и противницима власти приписује медијској пропаганди. Верује да би замена таквих садржаја образовним, школским и културним програмом брзо смањила тензије. Процену да би се промена видела за три дана износи као наглашену илустрацију снаге медијског утицаја, а не као резултат истраживања.

Иако каже да неки садржаји заслужују забрану и врло оштро критикује програм „Информера”, његов основни предлог није административно гашење медија. Сматра да је довољно прекинути политички усмерено финансирање и извлачење јавног новца, после чега би се видело ко може да опстане на тржишту.

Позива се на своје виђење гашења „Преса” после губитка политичке подршке и исти образац очекује код садашњих провладиних медија. Критикује и „Новости” и „Политику”, некадашње симболе професије, због преношења таблоидног садржаја. За програм „Информера” каже да би требало да буде предмет и стручне, укључујући психијатријску, анализе и научних радова, како се таква појава не би понављала. Сматра да би по престанку плаћања део актера једноставно прешао на друге послове, јер у њиховом раду препознаје материјални интерес, а не уверење.

Сународницима ван Србије поручује да не учествују у плаћеном политичком мешању. Признаје право држављанима да гласају и изнесу мишљење, али их моли да не прихватају мале хонораре за кампање које продубљују поделе. Ако неки то ипак учине, додаје да сличних појава има и у централној Србији и да нема разлога да се због њих посебно оптужују Срби из Републике Српске.

Извор: Србин.инфо / Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић