Прочитај ми чланакЧак ни брз завршетак рата са Ираном неће ублажити притисак на снабдевање авионским горивом и ако би се рат на Блиском истоку завршио већ сутра, европске авио-компаније и путници припремају се за турбулентан летњи период.
Цене авионских карата ће вероватно остати високе, а профити авиокомпанија под притиском, јер континуирани поремећаји у испорукама горива из земаља Персијског залива кроз Ормуски мореуз подижу трошкове и повећавају ризик од несташица баш уочи врхунца туристичке сезоне.
Европска унија не производи довољно авионског горива да задовољи домаћу потражњу; њен рафинеријски капацитет може да покрије највише 70 одсто потреба авиокомпанија. Сваки дужи прекид у танкер саобраћају кроз мореуз могао би да остави авио-компаније у потрази за додатним количинама.
Колико ће ситуација бити озбиљна зависиће од тога колико брзо се пловидба кроз мореуз врати у нормалу.
Политицо је разрадио три могућа сценарија.
Добар: Рат се завршава, мореуз се отвара
Брз завршетак рата и поновно отварање Ормуског мореуза не би одмах решили кризу са авионским горивом, јер танкерима и даље треба више од месец дана да стигну из Залива до Европе.
Вилијам Волш, генерални директор Међународног удружења за ваздушни саобраћај (ИАТА), упозорио је раније овог месеца да ће и у таквом сценарију „бити потребно неколико месеци да се снабдевање врати на ниво који је потребан“.
Несташица авионског горива значи да ће цене карата вероватно остати високе током лета.
Ипак, брзо решавање сукоба могло би да спречи масовна отказивања летова или политичке мере за ограничавање потражње за путовањима, рекао је Џорџ Шо, виши аналитичар нафтног тржишта у консултантској кући Кплер.
Фредерик Делео, потпредседник за Европу у Међународној федерацији удружења контролора летења и коаутор недавног извештаја о овој теми, упозорио је да би чак и у овом најбољем сценарију „Европа вероватно и даље имала повишене цене горива током лета“, иако би била поштеђена великих несташица на аеродромима.
„Али ако ово потраје још неколико недеља, неће бити питање цене, већ снабдевања“, рекао је он.
Лош: Делимично отварање, неуједначено снабдевање
Највероватнији исход, према мишљењу многих стручњака, јесте делимично смиривање сукоба до почетка лета, уз повремено и неуједначено обнављање поморског саобраћаја.
У таквом сценарију, цене авионског горива остале би високе, а снабдевање неизвесно, што значи да би „слабије исплативи летови могли бити отказани, а неки аеродроми би се суочили са повременим ограничењима у снабдевању горивом“, навео је Делео у анализи.
Летови на дуге релације за туризам и мање популарне регионалне линије највероватније би први били укинути, наводи се у документу.
Због високих цена карата, „људи почињу да размишљају о одласку на одмор аутомобилом или… би се могао вратити тренд останка код куће“, рекао је Ендру Чарлтон, директор консултантске куће Авиатион Адвоцацy.
У таквом сценарију, авио-компаније би могле додатно да смање број кратких регионалних летова, док би профитабилније дуже линије, које опслужује мањи број превозника, вероватно остале стабилне.
„Стварни ризик са којим се путници суочавају јесу цене – односно додатне таксе за гориво, мање снижених карата и ређи летови на слабије исплативим рутама“, рекла је Марина Ефтимиу, професорка авијације на Универзитету у Даблину.
Луфтханса је већ најавила да ће у наредним месецима укинути 20.000 летова како би смањила потрошњу горива, а није једина.
Авио-компаније су такође поручиле да ће повећање трошкова бити пребачено на путнике. „Приморани смо на то, јер бисмо у супротном банкротирали за неколико месеци“, рекао је Себастијан Жустум, виши потпредседник компаније Аир Франце-КЛМ, на недавном догађају у Европском парламенту.
Директор Међународне агенције за енергију Фатих Бирол упозорио је раније овог месеца да би Европа могла да остане без авионског горива већ почетком јуна.
Проблеми погађају и аеродроме.
„Аеродроми су овде ухваћени између две стране“, рекао је Чарлтон. „Они складиште гориво, али га не купују… Ако немају гориво, авио-компаније неће летети ка њима. А то је очигледно велики проблем.“
Најгори: Рат се наставља
Ако поремећаји у поморском саобраћају кроз Ормуски мореуз потрају током лета, „залихе авионског горива у Европи ризикују да падну испод оперативног минимума“, упозорава Кплер.
У том тренутку, тржиште би реаговало „директним ограничавањем потражње“.
Према Ефтимиу, „ако се ситуација додатно погорша, несташице горива Јет А1 могу потпуно променити слику и довести до рационализације горива [у Европи и Азији], где постоји велика зависност од нафте са Блиског истока“.
„У целини, цео сектор је изложен, а ово је знатно горе од уобичајеног скока цена нафте, јер имамо два проблема истовремено: цену и физичко снабдевање“, додала је она.
Иако је Европска комисија одбацила најкатастрофалнији сценарио – несташицу авионског горива на аеродромима у ЕУ – ипак припрема планове за ванредне ситуације.
Комесар за саобраћај Apostolos Ciciikostas упозорио је у уторак да би државе могле бити приморане да деле своје хитне резерве горива уколико до несташица заиста дође.
