Прочитај ми чланак

Ново комадање Србије почело–Вучић се сакрио у мишију рупу и ћути пред Американцима

0

Док Одбор за спољне послове Представничког дома Конгреса САД усваја нацрт закона о истрази наводне дискриминације Албанаца у Прешевској долини, власт у Београду демонстрира потпуну политичку празнину. Александар Вучић и Влада Србије немају коментар, немају став и немају реакцију у тренутку када се питање дела територије Србије поново износи пред међународне институције и ставља у контекст спољног надзора, сазнаје Славија инфо. Ћутање које данас гледамо није случајно нити ново — оно је постало основни образац понашања ове власти сваки пут када се Србија нађе под озбиљним политичким притиском.

Предлог закона, који је прошао први институционални филтер у америчком Конгресу, отвара простор за израду званичног извештаја Стејт департмента о стању права Албанаца у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа. Без обзира на то како ће тај документ бити формулисан, сама чињеница да се процес покреће представља озбиљан сигнал. То није административна формалност, већ увод у дуготрајан политички притисак, са јасним потенцијалом да се претвори у механизам међународног условљавања Србије.

У таквој ситуацији, од државе се очекује да реагује одмах, аргументовано и институционално. Уместо тога, Србија добија тишину. Нема саопштења Министарства спољних послова, нема дипломатске офанзиве, нема покушаја да се на време постави сопствени наратив. Председник државе, који се свакодневно обраћа јавности о свему — од локалних комуналних тема до глобалних криза — овде нема шта да каже. Та селективна гласност разоткрива суштину режимске политике: државна питања постоје само док се уклапају у лични политички маркетинг.

Прешевска долина се годинама појављује као тачка спољног притиска, а свако њено интернационализовање носи исту логику: прво долази извештај, затим резолуције, а на крају политички захтеви. Искуство Косова показало је куда води политика одлагања и симулирања борбе. Уместо активне дипломатије, Вучићева власт поново бира тактику пасивног посматрача, рачунајући да ће се тема сама исцрпети. Али теме које се отворе у Конгресу САД не нестају саме од себе.

Док се у Вашингтону припрема терен за нову рунду притисака, у Београду се производе медијске илузије о „светској важности“, „међународном угледу“ и личном ауторитету председника. То није паралелна политика — то је бег од одговорности. Држава која не реагује док други пишу њене извештаје, у ствари прихвата да јој други дефинишу проблем.

Ћутање Вучића и Владе Србије у овом тренутку није знак мудрости ни стратешке промишљености. То је признање политичке немоћи. И сваки следећи корак који уследи из овог процеса биће последица управо тог ћутања — јер територија се не губи одједном, већ корак по корак, најчешће онда када власт одлучи да гледа у страну.