„Знамо све, буквално знамо све, али главни ћути. Три пута је рекао да ће да нас позове и није. Говорила сам да идемо сви пред Владу, да нас неће вратити… Сешћемо, узећемо ћебе и ту је крај приче. Али се то није догодило. Мислим, зна се већ све, али само што сви ћуте“. Овим речима за портал Нова.рс почиње своју причу Љубица Трифовић, мајка Драгана Трифовића, младића убијеног 1998. године у кафићу „Панда“ у Пећи. Љубица истиче да је, због душа њихове деце, неопходно да се утврди пуна истина и расветле све околности злочина.
Породица Трифовић никада се неће опоравити од трагедије која их је потресла. Неутешна мајка у разговору за Нова.рс каже да жели само да се коначно сазна цела истина о смрти њихових ближњих.
„На крају крајева, тужићу државу. Све ћу то да урадим. Али нека кажу истину. Знам да је срамота да јавно кажу. Вучић је изјавио да ће јавност бити згрожена кад сазна праву истину. Ко је побио децу? Ми смо то у Пећи већ знали, зато о томе нису говорили. Небитно је ко је извршио чин, битно је ко је наредио“, каже Љубица, мајка страдалог Драгана.
Она наводи да их сада највише погађа то што се одговорност пребацује са једне на другу страну, односно што долази до појединих изјава у којима се помињу извршиоци из Црне Горе, па потом Србије.
Истиче и да зна да су наводи који су се појавили на друштвеним мрежама недавно тачни.
„То је све један народ. Александар Вучић, као председник, пошто каже да све зна, нека то јавно саопшти грађанима. Тешко је рећи да су ту децу убили Срби. Па ко други? Ми то одавно знамо. Само бих желела да разговарам с њим“, каже ова мајка и додаје:
„Њега боли што су његовом сину покушали да скину мајицу у Митровици. Нека, као председник, дође у Пећ, нека обиђе Метохију, где смо ми живели. Нека оде на гробље, нека обиђе гробље, нека посети Дечане и Ђаковицу. Је л’ то твоје Косово? Хајде, дођи онда“.
Она сматра да ће пре челници отићи са власти, него да ће објавити истину о томе шта се догодило у „Панди“.
„Разумем и друге родитеље. Али хајде да се то коначно разјасни. Да није било ‘Панде’, не би било ни Рачка. То сви знамо. Због ‘Панде’ је проглашен Рачак, који, по мом мишљењу, није био онакав каквим је представљен. Доле је владао хаос. То не може да разуме нико ко тамо није живео“, истиче Љубица.
„Зашто ћуте?“
Како истиче, она је међу првима рекла да њихову децу нису побили Албанци и да је истина била очигледна одмах.
„Рекла сам да их нису Албанци побили, а многи су ми рекли: „Како можеш као мајка то да кажеш…“. Иза сваког убиства, где нема доказа, где није објављено ништа неко време, а прође неколико година, зна се ко стоји иза тога. Па ево га Оливер Ивановић. Ко је њега убио? Ко је њега убио? Зна се ко га је убио, али зашто ћуте? Зашто ћуте за Бањску? Не можеш ти рећи: ‘Косово је наше’, а на Косово ни патријарх не сме да оде. И онда о чему даље да причамо?“, каже мајка убијеног младића.
Подсећа на то да је скретала и пажњу министарки Снежани Пауновић на то да се заузме за ову причу, јер је родом из Пећи, али да ништа ни од тога није било.
„Тако да су државна безбедност и држава Србија, једноставно, побили ту децу. И крај приче. Нека мене осуде, нека ме ставе на ломачу. Шта би истина значила? Мислим, за родитеље. Ми знамо. За нас то не би било ништа ново. Али би то била правда према тој деци. Сматрам да то треба учинити због свих родитеља, да једном будемо искрени. Ако си председник и ако говориш истину… Три пута је, на питање: ‘Хоћете ли примити родитеље убијене деце?’, одговорио: ‘Да.’ А када? Нико нас није позвао. Звали су ме једино из кабинета Александра Вучића због гласања. Рекла сам: ‘Гласаћу за њега, али мислила сам да зовете због „Панде“, да Вучић објави ко је побио децу. Ја мислила због тога зовете. А ви зовете због гласања? Како вас није срамота'“, истиче Љубица.
Она наглашава да би посебно значило свим родитељима да се истина сазна и да се више не крију информације од њих.
„Знам ја шта би то значило за државу Србију. Знате ли шта значи да се објави ко је побио шесторо младића? Али, морамо једном стати уз истину. Она јесте спора, али је достижна. То је као вода, вода увек нађе пут“, каже наша саговорница и додаје:
„Најважније је питање – ко је издао наређење? То је суштина. Ко је наредио“.
Да иза свега стоји државна безбедност, према њеним речима, указује и то што се 40 дана СУП у Пећи није огласио о вом случају.
„Родитељи само траже правду и да се више не ћути, да се сазна после 28 година. Лазо Обрадовић је болестан од канцера, жена му је умрла, Станојевић је умро. Хоћемо ли то да оставимо деци, да они истражују и да они сазнају? Шта се чека? Ја сам рекла да ћу сама да идем за Београд и да стојим тамо пред Владом, па нека ме отерају. Једноставно, ми стојимо иза тога да је државна безбедност, да је држава Србија побила ту децу“, каже она.
„Сина нисам пребацила, остао ми је у Пећи“
Она истиче да је спремна на све и да се ничега не плаши, али да челне људе треба да буде срамота због душа настрадалих младића и трагедије у кафићу „Панда“.
„Сина нисам пребацила, остао ми је у Пећи. Ни други нису. Нећу га ни пребацивати. Земља тамо, земља овамо. Седамнаест и по година је имао кад је убијен. Најмлађи је имао 14 година. Сам Слободан Милошевић, кад је био у Хагу, рекао је: „Бомба је бачена.“ Каква бомба? Изрешетани су са више од 50 метака. Држава Србија је убила нашу децу. Александар Вучић крије истину, он је тада био министар информисања. Он је зна“, наглашава мајка убијеног младића.
Београд 23.07.2026. Александар Вучић. Посета премијера Чешке Андреја Бабиша Београду Фото: Марко Љутица
Фото: Марко Љутица
Истиче да ни сама не зна да ли би им било лакше или теже да се сазна цела истина.
„Можда ће некоме бити лакше, некоме теже, али најважније је да се зна истина. У Пећи је тада био полицијски час. Албанци нису смели да излазе. Наша деца су се окупљала, а они који су их убили претходно су обилазили неколико кафића тражећи жртве. Сви су били празни, једино су их нашли у ‘Панди’. Те вечери, први пут, председник општине Пећ Миле Ивановић није имао обезбеђење испред своје куће. Можда је то случајност, а можда и није, не знам“, каже Љубица Трифовић, мајка Драгана Трифовића, убијеног у масакру у кафићу „Панда“ у Пећи.
(Нова)
