На мрежи Икс поново кружи снимак бившег председника Александра Вучића са Минхенске безбедносне конференције, уз наслов „Како сам издао Србе на Косову“. На снимку Вучић говори шта је уследило после усвајања Бриселског споразума. Каже да су од 7. до 15. тачке предали Телеком, регионалну полицију и јединице цивилне заштите. Уз видео иде текст да су споразум 19. априла 2013. прихватили и потписали Ивица Дачић, Александар Вучић, Хашим Тачи и Кетрин Ештон, да до данас нису испуњене прве тачке које се тичу Срба, а да је у међувремену предата контрола над Газиводама и признате личне карте, таблице и симболи приштинских институција.
Управо је Косово и Метохија, које Вучић све ређе помиње, један од највећих промашаја његове председничке политике. Кроз Други бриселски споразум из 2015. и Споразум о путу ка нормализацији односа из 2023. призната је „пузајућа независност“ Приштине. Оба документа настављају се на Бриселски споразум из 2013. Формално и практично омогућили су ширење пуног суверенитета и административне контроле Приштине. Републици Србији одузете су изворне државне функције, уставно-правни континуитет институција на северу и право да блокира међународну интеграцију Косова.
Србија се експлицитно обавезала да се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији, укључујући Уједињене нације и Савет Европе. Властима на Косову признато је право на сопствене државне симболе. Београд је прихватио обавезу да призна косовске пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате. Уговорена је и размена сталних мисија у седиштима влада.
Расформисане су паралелне структуре МУП-а Србије и српски судови на северу. Сво особље интегрисано је у Косовску полицију и судове. Тиме је Београд изгубио непосредну судску и извршну власт. Србија је изгубила и право да организује локалне изборе на територији Косова по сопственим законима. Избори се спроводе искључиво по законима и уз сертификацију Централне изборне комисије у Приштини.
Косову је уступљен међународни позивни број +383. Фиксна и мобилна мрежа предузећа у српском власништву стављена је под регулаторни оквир косовске агенције АРКЕП. Србија је изгубила оперативну и преносну контролу над електроенергетском мрежом на северу, укључујући кључне тачке попут Валача и Газивода. Косовски оператор преносног система КОСТТ преузео је пуну енергетску независност.
Као једину компензацију за губитак тих надлежности Република Србија добила је право на формирање Заједнице српских општина. ЗСО је требало да обезбеди самоуправу за Србе на Косову у областима економског развоја, образовања, здравства и урбаног планирања. Заједница до данас није формирана јер Приштина одбија да примени то решење.
То је суштина пузајуће независности. Београд је испуњавао тачке које слабе државни континуитет на северу. Приштина није испунила једину тачку која је Србима обећана као заштита. Снимак из Минхена више не звучи као технички извештај о споразуму. Звучи као попис онога што је предато, уз празне руке тамо где је требало да стоји ЗСО.
(Србин инфо)
