Председница Народне скупштине Ана Брнабић званично је за понедељак, 27. јул 2026. године, у 10 часова заказала Девето ванредно заседање парламента, на захтев 109 народних посланика. Једина тачка дневног реда биће предлог 62 посланика да се Влади Србије изгласа неповерење. Исти предлог био је стављен на дневни ред и 15. априла, али седница није почела јер два дана узастопно није било кворума.

Шкоро је у разговору оценио да дуго одлагање расправе, а потом њено изненадно заказивање, показује да се унутар власти „нешто крчка“ у вези са изборима. Према његовим речима, седница може почети вишедневним говорима представника власти о наводним успесима Владе и економском напретку Србије. Тек у завршници расправе, зависно од реакције јавности и политичких околности, могло би бити отворено питање стварног опстанка кабинета премијера Ђура Мацута. Мацут је и даље председник Владе Србије, што потврђују и званичне активности Владе од 24. јула.

– Може да се догоди да првих дана слушамо хвалоспеве о успесима Владе и причу о Србији као економском тигру, а да се тек после отвори питање поверења – рекао је Шкоро.

Шкоро: Мацут ће поступити када добије Вучићев знак

Шкоро сматра да одлука о судбини Владе неће бити донета самостално у Немањиној улици или у Народној скупштини, већ на основу процене Александра Вучића. Он је оценио да ће Ђуро Мацут поднети оставку онда када од председника Србије добије знак да је за то дошао погодан тренутак. Према Шкоровом тумачењу, власт може намерно продужавати неизвесност, најављивати реконструкцију Владе, промену министара или нове политичке договоре, како би јавност што дуже држала у ишчекивању. Александар Вучић је и 23. јула 2026. у званичним државним објавама наведен као председник Републике Србије.

Такав поступак би, према Шкору, могао да има и унутарстраначку сврху. Српска напредна странка морала би да покрене и охрабри чланство које је, како он процењује, све несигурније пред могуће изборе. Продужена скупштинска расправа омогућила би представницима власти да мобилишу страначку мрежу и створе утисак да режим и даље чврсто контролише парламент. Истовремено би се испитивала реакција грађана, опозиције и студентског покрета на различите изборне најаве.

– Када Вучић каже: „Сад“, Ђуро Мацут ће тог секунда поднети оставку. До тада могу да изводе представу о реконструкцији и да држе јавност у ишчекивању – оценио је Шкоро.

Да ли Вучић жели да остане председник због „Експа“

Шкоро је могућност да Вучић поднесе оставку на место председника Србије и потом постане премијер назвао једном од разматраних варијанти. Ипак, он сматра да је Вучић можда привремено одустао од тог плана и да сада жели да задржи председничку функцију бар до завршетка кључних послова повезаних са изложбом „Експо 2027“. У том случају би најпре могли бити одржани парламентарни избори, док би председнички били остављени за касније.

Уколико би на парламентарним изборима обезбедио већину, Вучић би, према Шкоровој анализи, могао накнадно да потражи пут ка функцији председника Владе. Шкоро, међутим, сумња да би власт на поштеним изборима могла да добије довољну подршку за такав политички маневар. Зато очекује да режим покуша да искористи брзину, медијску надмоћ и институционалну контролу како би противнике затекао неспремне.

Маринковић: Парламентарни избори можда су само симулација

За разлику од Шкора, главни и одговорни уредник портала „Правда“ Игор Маринковић сматра да власт можда уопште не планира скорије парламентарне изборе. Према његовој оцени, Вучић намерно најављује парламентарно гласање и ствара привид изборних припрема како би студенте приморао да објаве коначну изборну листу. Када би се имена кандидата појавила у јавности, медији блиски власти добили би могућност да сваког од њих појединачно нападну, компромитују или повежу са непопуларним политичким актерима.

Маринковић је указао на учестало помињање „студентске листе“ у медијима блиским режиму, што тумачи као знак да је њено превремено откривање један од главних циљева власти. Он није искључио парламентарне изборе, али сматра да је у овом тренутку реалнији сценарио у којем би прво били одржани председнички избори. Према његовим речима, могуће је и да сам Вучић још није донео коначну одлуку, већ различитим најавама испитује реакције јавности и сопствене странке.

– Мени ово више личи на симулацију припреме парламентарних избора. Циљ је да се студентска листа коначно појави и да режимски медији добију имена која ће нападати – рекао је Маринковић.

Питање	Срђан Шкоро	Игор Маринковић
Сврха седнице	Испитивање јавности и припрема више изборних сценарија	Симулација парламентарних избора
Судбина Владе	Мацут ће поступити по Вучићевом налогу	Смена Владе може бити део шире представе
Парламентарни избори	Могући су већ током 2026. године	Вероватно нису непосредно пред нама
Председнички избори	Вучић можда жели да их одложи због „Експа“	Реалнији су од парламентарних
Вучић као премијер	Једна од могућности, али можда привремено напуштена	Основни план СНС-а ако се прво иде на председничке изборе
Студентска листа	Није у средишту Шкоровог одговора	Главна мета изборних најављивања

Маринковић: Ако се иде само на председничке изборе, Вучић постаје премијер

Маринковић је много одређеније од Шкора изнео уверење да је повратак Александра Вучића на место председника Владе првобитни план Српске напредне странке. Према том сценарију, Вучић би пре истека мандата поднео оставку на председничку функцију, после чега би били расписани председнички избори. Истовремено би већина у Народној скупштини изабрала нову Владу са Вучићем на њеном челу.

– Ако будемо ишли само на председничке изборе, сигуран сам да ће Вучић, када поднесе оставку, бити изабран за председника Владе. То је био првобитни план СНС-а – изјавио је Маринковић.

Он је поставио питање ко би унутар СНС-а уопште могао да се наметне као други кандидат за премијера и ко би смео да предложи решење супротно Вучићевој вољи. Према његовој оцени, владајућа странка нема самосталан политички живот изван личности председника Србије. Зато би прелазак са председничке на премијерску функцију био начин да Вучић задржи стварну извршну власт и после окончања другог председничког мандата.

Шта Устав заиста предвиђа

Само изгласавање неповерења Влади не значи да се парламентарни избори расписују аутоматски. Уколико за неповерење гласа више од половине свих народних посланика, Влади престаје мандат и покреће се поступак за избор нове Владе. Избори постају обавезни тек ако Скупштина у наредних 30 дана не изабере нови кабинет. Исти рок важи и у случају да председник Владе поднесе оставку.

Председник Републике може да поднесе писмену оставку председнику Народне скупштине, а његов мандат престаје оног тренутка када оставка стигне у парламент. Председника тада привремено замењује председник Народне скупштине, најдуже три месеца. Закон не забрањује бившем председнику Републике да после оставке буде предложен и изабран за председника Владе, али то не би било аутоматско: морао би да буде предложен као мандатар и да добије подршку скупштинске већине.

Могући развој	Неопходан правни корак	Политичка последица
Влади није изгласано неповерење	Влада наставља рад	Предлагачи шест месеци не могу поновити исти захтев
Влади је изгласано неповерење	Покреће се избор нове Владе	Ако нема нове Владе за 30 дана, следе избори
Мацут подноси оставку	Скупштина констатује оставку	Почиње рок од 30 дана за избор нове Владе
Вучић подноси оставку	Мандат му престаје при пријему оставке	Председница Скупштине привремено обавља председничку функцију
Вучић постаје премијер	Мора бити предложен и изабран већином посланика	Задржава непосредну контролу извршне власти
Само председнички избори	Расписују се после престанка председничког мандата	Парламентарни састав може остати непромењен

Шкоро: Опозиција у Скупштини има улогу статиста

Шкоро је парламентарну опозицију описао као статисту у представи коју режира власт. Према његовим речима, само присуство опозиционих посланика у Скупштини одржава привид да институције раде у редовним демократским околностима. Он је подсетио на период постојања шаторског насеља испред парламента, названог „Ћациленд“, када су опозициони посланици прихватали контроле и посебне пропуснице како би дошли до скупштинске сале.

Шкоро сматра да њихови говори неће утицати на исход гласања, јер одлуку доноси Вучић и посланичка већина која га следи. Ако власт одлучи да Влада падне, део владајућих посланика изгласаће неповерење или ће Мацут поднети оставку изван саме расправе. Ако се одлучи за очување кабинета, опозицији ће бити омогућено да говори, док ће резултат гласања остати непромењен.

– Опозиција има улогу статиста и људи који дају поверење владајућој гарнитури самим тим што седе у Скупштини и одржавају привид нормалног стања – рекао је Шкоро.

Маринковић: Режиму је потребна нешто јача опозиција против студената

Маринковић је садашњи састав парламентарне опозиције назвао политички истрошеним и оценио да многе странке на наредним изборима можда неће прећи цензус. Ипак, он очекује жучне расправе, опструкције, прекиде и могућа избацивања посланика са седнице. Према његовом тумачењу, тим странкама је расправа о Влади једна од последњих прилика да поправе политички положај и поново привуку део јавности.

Он истовремено сматра да Вучићу потпуно слаба опозиција више не одговара, јер се незадовољни бирачи у том случају усмеравају ка студентском покрету. Због тога не искључује могућност режираних сукоба у парламенту у којима ће представници власти нападати поједине опозиционе странке, а оне добити простор да се представе као главни противници режима. Циљ би, према Маринковићу, био да се део протестних гласова одвоји од студената и врати традиционалним странкама.

– Вучић има интерес да одређене опозиционе странке оживи, јер му не одговара да сви незадовољни гласови иду студентима. Можда ћемо поново гледати режирану представу у којој једни нападају, а други се бране – оценио је Маринковић.

Седница као почетак нове политичке неизвесности

Шкоро и Маринковић сагласни су да седница о неповерењу Влади не мора сама по себи донети пад кабинета или расписивање избора. За обојицу је важнија политичка намера власти да различитим могућностима држи у неизвесности јавност, сопствено чланство, опозицију и студентски покрет. Разлика је у томе што Шкоро оставља отворену могућност скорих парламентарних избора, док Маринковић у најавама види пре свега покушај да се студентска листа прерано открије.

Најдалекосежнији сценарио подразумевао би оставку Александра Вучића на председничку функцију, његов повратак на место премијера и избор новог председника Републике. Такав поступак правно јесте могућ, али би захтевао више одвојених одлука, оставку, избор нове Владе и обезбеђену скупштинску већину. Седница 27. јула зато може бити први корак ка промени Владе, али исто тако и још једна политичка представа без непосредне промене власти.

Извор: Србин.инфо