Професор Пољопривредног факултета у пензији и некадашњи народни посланик проф. др Миладин Шеварлић изјавио је за „Србин.инфо – Канал Центар“ да је ширење свињске куге у Србији морало и могло бити заустављено много раније. Он је оценио да је ветеринарска служба овога пута потпуно оманула, јер није благовремено упозорила јавност и увела строге мере на подручју где се зараза први пут појавила.

Према његовим речима, већ после првог потврђеног случаја требало је обавестити грађане преко Радио-телевизије Србије и других средстава јавног обавештавања. Истовремено је требало ограничити приступ фармама и породичним газдинствима, поставити дезобаријере и спречити кретање људи, животиња и возила која су могла да пренесу заразу. Шеварлић сматра да би таквим поступањем размере епидемије и масовна еутаназија свиња биле знатно мање.

– Мислим да је ширење заразе било могуће спречити и да је морало бити спречено. Ветеринарска служба Србије овога пута потпуно је оманула, јер није благовремено деловала – поручио је Шеварлић.

Најмањи губитак је вредност убијених свиња

Говорећи о уништавању око 28.000 свиња, Шеварлић је нагласио да непосредна вредност еутаназираних животиња представља само највидљивији и најмањи део укупне штете. Много већи губици, како је објаснио, тек ће настати на газдинствима која више месеци неће моћи да обнове производњу. Посебно је указао на уништавање крмача и приплодног стада, без којег није могућа обнова свињарства. Губитак једне крмаче не односи се само на њену тржишну вредност, већ и на сву прасад коју би могла да опраси током више производних циклуса.

Шеварлић је подсетио да крмача обично има два прашења годишње и да се последице уништавања основног стада морају рачунати за наредне три или четири године. Због тога ће се садашња еутаназија одразити и на будућу понуду прасади, товљеника и домаћег свињског меса.

Држава ће, према његовим речима, имати и велике трошкове рада ветеринарских и инспекцијских служби, еутаназије, утовара, превоза и еколошки безбедног уклањања животињских остатака. Истовремено ће опасти домаћа понуда, па ће недостатак меса морати да буде надокнађен додатним увозом. Шеварлић је упозорио да Србија већ дуго није самодовољна у производњи меса и прерађевина, иако је некада била значајан извозник.

Свако ново смањење домаћег сточног фонда повећава зависност од увозника и страних добављача. Највећи терет неће поднети велики системи, већ породична газдинства која немају новчане резерве да више месеци чекају обнову производње. Многи произвођачи се, према његовој процени, после оваквог удара више никада неће вратити свињарству.

Врста губитка	Последица коју описује Шеварлић	Трајање последица
Еутаназиране животиње	Непосредан губитак тржишне вредности свиња	Тренутно
Уништавање крмача	Губитак прасади и будућег приплодног материјала	Више година
Забрана производње	Фарме и газдинства остају без прихода	Неколико месеци или дуже
Инспекција и еутаназија	Трошкови рада, превоза и уништавања животиња	Током сузбијања заразе
Смањење домаће понуде	Већи увоз меса и раст зависности од иностранства	Средњорочно
Напуштање производње	Мала газдинства трајно излазе из свињарства	Дугорочно

Министар кривицу пребацује на сељаке

Шеварлић је оштро критиковао изјаве министра пољопривреде Драгана Гламочића, који је део одговорности за ширење заразе пребацио на пољопривреднике због непрописног одлагања угинулих животиња. Према Шеварлићевим речима, пољопривредници не могу бити проглашени искључивим кривцима све док држава није успоставила уређен систем пријављивања, преузимања и безбедног уништавања угинулих грла.

Он је поставио питање где се налазе јавне кафилерије којима би произвођачи могли да пријаве угинуће животиње и ко би сносио трошкове доласка стручне службе. Таква служба морала би да дође на газдинство, безбедно преузме животињу и спречи ширење заразе. Уколико држава није створила такве услове, онда не може целокупну кривицу пребацити на домаћина који нема законит и доступан начин да уклони угинулу животињу.

Шеварлић је подсетио да је Србија раније имала предузеће у Инђији које је обављало послове сакупљања и прераде животињског отпада за већи део земље. После спора са страним улагачем тај систем је, према његовим речима, престао да делује у некадашњем обиму. Оценио је као срамотно то што Србија нема најмање једну националну кафилерију или две регионалне – једну за Војводину и једну за средишњу Србију. Указао је и да би се део животињског отпада могао еколошки безбедно користити у постројењима за производњу биогаса. Уместо развоја таквог система, држава оптужује произвођаче којима претходно није обезбедила потребну инфраструктуру. По његовом мишљењу, одговорност најпре морају да сносе они који годинама управљају ветеринарском и аграрном политиком.

– Не може то бити само кривица пољопривредника. Где су кафилерије за угинуле животиње у Србији и коме домаћин може да пријави угинуће грла? Нека то објасни министар – рекао је Шеварлић.

Уништавање малих газдинстава и кажњавање непослушних крајева

Професор је оценио да се под изговором сузбијања заразе спроводи систематско уништавање пољопривреде, села и малих породичних газдинстава. Посебно је поменуо Мачвански округ, у којем су пољопривредници организовали једне од најодлучнијих протеста против државне аграрне политике. Он није непосредно тврдио да је зараза намерно изазвана, али је указао да последице најснажније погађају управо подручја у којима је отпор пољопривредника био изражен.

Поред Мачве, подсетио је и на протесте у Шумадији, Војводини и другим деловима Србије. Према његовој оцени, мала газдинства са неколико или неколико десетина грла немају снагу да преживе потпуни губитак стада и вишемесечни прекид производње. Велики системи могу лакше да обезбеде нови капитал, док мали домаћини после једног оваквог удара остају без средстава и мотива да поново почну.

Шеварлић је назвао непримереном и неодговорном најаву министра да ће поједина газдинства бити искључена из производње. Према његовим речима, држава има право да пропише ветеринарске, санитарне и еколошке мере, али истовремено мора да обезбеди новац и услове за њихово спровођење. Тек после обуке произвођача, изградње дезобаријера, уређења објеката и обезбеђивања стручне помоћи могу се контролисати газдинства и кажњавати они који свесно крше прописе. Искључивање читавих породица из производње без претходне подршке државе, по Шеварлићевој оцени, није прихватљиво у савременој европској држави. Решење види у сарадњи пољопривредника, ветеринара и државних органа, а не у претњама и пребацивању кривице.

Дивља свиња у бари и питање контроле заразе

Шеварлић је поменуо и видео-запис на којем се, према његовим речима, види дивља свиња како се брчка у бари поред пута у Мрчајевцима. Оградио се да не може да потврди веродостојност снимка и да не зна да ли је садржај накнадно измењен, али је оценио да би такав призор, уколико је аутентичан, био скандалозан. Дивље свиње могу да буду преносиоци вируса афричке куге свиња, па њихово кретање у близини насеља и домаћих стада захтева надзор ловачких, ветеринарских и локалних служби.

Према његовом мишљењу, није довољно контролисати само домаћинства ако се истовремено не прати кретање дивљих животиња. Држава је морала да успостави систем раног откривања, праћења угинућа дивљих свиња и контроле зона у којима се домаће и дивље животиње могу приближити. Без целовитог надзора, сва кривица се неоправдано своди на сељаке.

Увознички лоби зарађује на уништавању домаће производње

Шеварлић је указао да ће највећу корист од смањења домаћег сточног фонда имати увозници меса и велики прерађивачи. Пошто ће на тржишту недостајати домаће свињско месо, тај недостатак биће надокнађен увозом из Европске уније. Он тврди да Србија увози замрзнуто месо које се приближава крају прописаног рока чувања на европском тржишту. Такво месо се, према његовим речима, продаје на тржишту Србије по условима и мерилима који не би били прихватљиви за потрошаче у најразвијенијим чланицама Европске уније. Шеварлић је то назвао видом дискриминације српских потрошача и последицом спреге режима, увозничког лобија и страних трговаца.

Он је оценио да Србија прихвата вишкове и залихе које европски добављачи више не могу лако да продају на сопственом тржишту. Додатни увоз после масовне еутаназије донеће увозницима изванредну зараду, док ће домаћи произвођачи бити гурнути у још тежи положај. Шеварлић је рекао да су у увоз укључени велики прерађивачи меса, али и поједине земљорадничке задруге. Није навео појединачна имена предузећа, објашњавајући да би списак увозника требало тражити од надлежних државних органа. Поменуо је и паковање прасећег меса из Шпаније са декларацијом на српском језику и роком употребе од две године. Поставио је питање колико је то месо већ било замрзнуто пре него што је стигло у Србију и шта потрошачи заиста знају о његовом пореклу и старости.

– Срамотно је да држава Србија буде у служби увозничког лобија и да решава залихе меса које више не може да се продаје на тржишту Европске уније. Ми на тај начин добијамо храну другоразредног квалитета – оценио је Шеварлић.

Шеварлићево упозорење	Ко, према његовој оцени, добија	Ко сноси штету
Масовна еутаназија свиња	Увозници меса	Домаћи сточари
Пад домаће производње	Велики прерађивачи и трговци	Потрошачи и мала газдинства
Увоз замрзнутог меса	Страни добављачи са вишковима	Домаће кланице и фарме
Дугачак рок употребе	Трговачки и увознички ланац	Потрошач без потпуне информације
Гашење малих фарми	Велики производни системи	Село и породична домаћинства

Притисак да се дозволи генетски измењена храна

Шеварлић је упозорио и да слабљење домаћег сточарства отвара простор за јачи утицај мултинационалних компанија и заговорника генетски измењене хране. Он је поменуо лобисте повезане са великим произвођачима семена, пестицида и сточне хране, тврдећи да настоје да Србија промени прописе и дозволи ширу употребу генетски измењених производа. Према његовој оцени, то би био додатни ударац домаћим произвођачима кукуруза, соје и смеша за исхрану животиња. Србија би, уместо да користи сопствену предност у производњи хране без генетски измењених организама, постала зависна од увозног семена и страних носилаца патената. Шеварлић сматра да се уништавањем домаћег сточарства истовремено смањује и тржиште за домаћу сточну храну. Тиме се цео производни ланац, од њиве до кланице, потискује у корист увоза.

Србија је предала тржиште страним трговинским ланцима

На питање да ли је држава изгубила контролу над домаћим тржиштем, Шеварлић је одговорио да Србија тржиште није само изгубила, већ га је предала продајом великих националних трговинских ланаца. После преузимања домаћих трговаца, страни ланци су, према његовој оцени, стекли монополски или олигополски положај. Они сада одређују услове под којима произвођачи могу да уђу у продавнице, висину маржи, рокове плаћања и положај домаће робе на полицама. Домаћи пољопривредник нема равноправну преговарачку снагу према великим системима који контролишу значајан део продаје хране. Шеварлић сматра да је држава дозволила концентрацију тржишта без делотворне заштите произвођача и потрошача.

Као пример навео је млеко које се продаје под приватним робним маркама трговачких ланаца. Поставио је питање како трговац може да буде представљен као носилац робне марке млека, када није његов стварни произвођач. Према његовој сумњи, на тај начин може да се прикрије стварни тржишни удео највећих млекара. Уколико би се количина млека продатог под робним маркама трговаца додала количинама које исти прерађивач продаје под сопственим именом, могуће је да би његов удео прешао половину тржишта. То би, по Шеварлићевој оцени, указивало на монополски положај који надлежни органи не желе да виде. Додатни проблем је што неке млекаре истовремено прерађују домаће млеко и увозе млеко и млечне прерађевине из суседних држава.

Зашто премије за млеко пролазе кроз млекаре

Шеварлић је поставио питање због чега се премије за млеко не исплаћују непосредно на рачуне пољопривредних газдинстава, већ преко млекара. Према његовим речима, држава има податке о количини млека коју је сваки произвођач предао и могла би да уплаћује подстицаје сваког месеца. Уместо тога, произвођачи чекају три, четири или чак шест месеци, иако су им средства потребна за храну, ветеринарске услуге, гориво и одржавање производње. Он сматра да посредовање млекара додатно повећава њихову моћ над произвођачима. Директна исплата премија домаћинствима била би, према његовој оцени, праведнија, бржа и много лакша за контролу.

Посебно је упозорио да национална лабораторија за контролу квалитета млека не обавља улогу која јој је намењена. Због тога се држава у великој мери ослања на налазе самих млекара, иако оне имају непосредан новчани интерес да саме одређују квалитет и цену откупљеног млека. Шеварлић је поставио питање да ли се у спискове за субвенције уносе и количине производа насталих додавањем млека у праху. По његовим речима, млеко у праху не може се изједначавати са свежим млеком које се откупљује од домаћих газдинстава и садржи прописани проценат млечне масти. Без независне лабораторије није могуће у потпуности контролисати квалитет, порекло и састав производа који стижу до потрошача.

Шеварлић: Србија је постала колонија

Говорећи о ширем политичком и привредном положају земље, Шеварлић је оценио да је Србија постала колонија и да више не одлучује самостално о кључним државним питањима. Као најтежи пример навео је Косово и Метохију, саставни део Србије који се налази под фактичком контролом власти у Приштини и страних војних структура. Он је оптужио врхове владајућих странака да су одустајањем од државних надлежности предали око 17 одсто територије Србије, заједно са огромним рудним, шумским, водним и другим природним богатствима. Према његовој процени, само вредност рудних богатстава на Косову и Метохији мери се хиљадама милијарди долара или евра. Истакао је да јавност не зна које је све обавезе власт прихватила у договорима са Приштином.

Шеварлић је поставио питање да ли грађани средишње Србије и Војводине и даље отплаћују међународне кредите који су некада узимани за пројекте на Косову и Метохији. Посебно је критиковао чињеницу да јавности није доступан потпун и потписан текст такозваног Охридског споразума, нити јасно објашњење шта је Александар Вучић прихватио у име Србије. Он је оценио да нису предате само институције, већ и подаци о припадницима Војске Југославије и државних служби који су током оружане побуне и НАТО бомбардовања бранили уставни поредак Србије. Према његовим речима, ти људи се данас суочавају са поступцима, драконским казнама и прогонима пред органима власти у Приштини. Шеварлић је то назвао скандалозним поступањем државног руководства.

Он је критиковао и међународне снаге на Косову и Метохији, подсећајући да је Кфор требало да штити све становнике без обзира на националну и верску припадност. Уместо потпуног разоружавања албанских сепаратистичких структура, створене су и опремљене такозване косовске безбедносне снаге. Шеварлић је указао да их оружјем, опремом и обуком помажу државе чланице НАТО-а, нарочито Турска. Према његовој оцени, аграрна, привредна и државна политика не могу се посматрати одвојено, јер су све последица губитка суверенитета и зависности од спољних центара моћи.

Нико не може да гарантује шта грађани једу

На питање може ли држава да гарантује да је храна у Србији здрава, без недозвољених пестицида и генетски измењених састојака, Шеварлић је одговорио да таква поуздана гаранција више не постоји. Он је указао на слабљење и уништавање лабораторија које су могле да откривају фалсификате и неквалитетне производе. Као посебно осетљиве области навео је мед, вино, млеко и друге прехрамбене производе код којих се састав може мењати јефтинијим додацима. Поменуо је лабораторију која је, према његовим речима, имала међународно признату методологију за откривање таквих неправилности, али више нема положај који би омогућио делотворну контролу тржишта. Без независних лабораторија потрошач зависи од декларације коју је саставио сам произвођач или увозник.

Шеварлић сматра да Србији недостаје и независни заштитник целокупног производног ланца „од њиве до трпезе“, какав постоји у неким европским земљама. Та институција би требало да штити равнотежу између произвођача репроматеријала, пољопривредника, прерађивача, банака, трговаца и потрошача. Уместо тога, најслабији положај имају они који производе примарну храну, док највећи део зараде узимају прерађивачи и трговци. Шеварлић је агропривреду поделио на предфармерски сектор, који производи семе, ђубриво, машине и опрему, фармерски сектор биљне и сточарске производње и постфармерски сектор прераде, финансирања и трговине. Србија, према његовој оцени, нема политику која усклађује интересе ових делова система.

Уништене банке и тајни уговори са страним улагачима

Шеварлић је подсетио да је Србија уништила Агробанку и да нема праву развојну банку која би кредитирала домаћу пољопривреду и производњу. Пољопривредници су зато упућени на пословне банке са високим каматама и условима који нису прилагођени сезонском карактеру њихове производње. Истовремено, један уски круг људи у име државе располаже милијардама евра добијених задуживањем, без довољне контроле јавности. Шеварлић је оценио да је Србија тајним уговорима са страним улагачима претворена у колонију. Ни народни посланици, према његовим речима, често немају потпун увид у обавезе које држава преузима, а грађани још мање знају колико коштају субвенције, земљиште, инфраструктура и пореске повластице дате страним фирмама.

Када страни улагач потроши добијене субвенције и напусти Србију, иза њега често остају затворени погони, незапослени радници и објекти у страном власништву. Шеварлић је Србију упоредио са леопардовом кожом прошараном парцелама и погонима који су прешли у руке страних предузећа. Земљиште је, како тврди, често уступано без накнаде или по повлашћеним условима, док су изградњу објеката и инфраструктуре у највећој мери платили грађани Србије. На тај начин држава не привлачи капитал под равноправним условима, већ финансира стране послодавце који после истека уговорене обавезе могу да оду. Домаћи пољопривредници и предузетници истовремено не добијају ни приближно исту подршку.

Румунија одбранила породична газдинства

Говорећи о будућности пољопривреде, Шеварлић је као важан пример навео Румунију, државу са изузетно великим бројем породичних газдинстава. Према његовим речима, Румунија има више породичних фарми него Италија и Француска заједно. Велики број малих газдинстава отежавао је Европској унији непосредну контролу на терену, па је надзор над трошењем субвенција у значајној мери морао да буде административан. Шеварлић сматра да је Румунија успела да сачува знатан део породичне пољопривреде и да Србија из тог искуства мора да извуче поуку. Уместо заштите малих газдинстава, домаћа власт спроводи њихово постепено гашење и укрупњавање земљишта у корист великих система.

Он је изразио уверење да Србија неће бити примљена у Европску унију, упоређујући њен положај са Турском, која се деценијама налази у приступном поступку. Према његовој оцени, Србији ће стално бити постављани нови услови, укључујући захтеве за даље одрицање од делова државне територије и суверенитета. Зато аграрна политика не сме да се заснива на претпоставци да ће чланство у ЕУ само по себи решити проблеме села и пољопривреде. Србија мора да осмисли сопствену дугорочну стратегију производње хране, заштите земљишта и опстанка породичних газдинстава.

Села су опустела, а аграрна политика је катастрофална

Шеварлић је на крају интервјуа поручио да садашњи режим води Србију ка губитку државе и нације. Села су опустела, млади су се одселили, а многа домаћинства више немају наследника који би наставио пољопривредну производњу. Аграрну политику назвао је катастрофалном и указао да у средишњој Србији деценијама није спроведена озбиљна комасација земљишта. Просечна парцела на многим подручјима мања је од 40 ари, што онемогућава рационалну употребу механизације и повећава трошкове производње. Пољопривредници често користе тракторе и прикључне машине старе по 40 или 50 година, јер немају новца за обнову опреме. Без укрупњавања парцела, јефтиних кредита и савремене механизације домаћа производња не може да буде конкурентна.

Додатни проблем представљају суше, недостатак система за наводњавање и недовољна заштита од града. Поједини велики произвођачи набавили су сопствене противградне системе којима штите ограничен простор око воћњака и плантажа, али мала газдинства немају ту могућност. Држава нема целовит систем заштите производње од све израженијих климатских опасности. Шеварлић је упозорио да производња на малим, разбацаним парцелама, са застарелом механизацијом и без наводњавања, унапред води у губитак. Такав пољопривредник не може да издржи конкуренцију увозне хране, великих система и трговинских ланаца.

Подршка студентима као излаз из кризе

У политичком закључку интервјуа Шеварлић је позвао грађане да на предстојећим изборима удруже снаге и демократским путем подрже студенте. Он је оценио да су студенти будућност Србије и да имају право да преузму одговорност за државу. Подсетио је да је и Александар Вучић ушао у Народну скупштину као веома млад човек, а потом постао министар без значајног претходног радног искуства у струци. Због тога, према Шеварлићевим речима, нема основа да се данашњим студентима оспорава право да учествују у политичком животу и траже промену система. Он сматра да је неопходно мирно, демократско и изборно окупљање свих који желе да зауставе пропадање села, државе и националне привреде.

– Грађани Србије коначно морају да схвате да нас актуелни режим води у губитак државе и нације. Села су нам опустела, а аграрна политика је катастрофална – закључио је проф. др Миладин Шеварлић.

КЉУЧНЕ ТЕМЕ ИНТЕРВЈУА

Тема	Главна Шеварлићева оцена
Свињска куга	Зараза је могла бити ограничена благовременим мерама
Ветеринарска служба	Није правовремено обавестила јавност и заштитила фарме
Еутаназија	Стварни губици су много већи од вредности убијених животиња
Мала газдинства	Многа се после губитка стада неће вратити производњи
Увоз меса	На несташици ће зарадити увозници и велики прерађивачи
Кафилерије	Држава није створила доступан систем уклањања угинулих животиња
Трговински ланци	Страни ланци контролишу тржиште и положај домаћих произвођача
Млекарство	Премије касне, а независна контрола квалитета није успостављена
Безбедност хране	Ослабљене су лабораторије које откривају неквалитетне производе
Страни улагачи	Добијају субвенције, земљиште и инфраструктуру без довољне јавности
Косово и Метохија	Власт је одустала од суверенитета и природних богатстава Србије
Будућност села	Без комасације, наводњавања и обнове механизације следи даље пропадање
Студенти	Треба их подржати као носиоце демократских промена

Извор: Србин.инфо