„Кохабитације може бити, али без мене. У таквим околностима нису могући добри резултати. Онда је боље да одем сам. Ако СНС кандидат изгуби на председничким изборима поднећу оставку на место премијера“, рекао је Александар Вучић 2016. године.

То је поручио док је био на функцији председника владе, док је 2023. своје бираче плашио и упозоравао на то да гласају за и против њега, да као председник државе ништа не може да уради за грађане ако премијер буде из неке друге странке, и да у том случају неће више бити председник.

Јасно је било да за њега кохабитација, односно дељење власти са неком другом опцијом није долазило у обзир.

Сада, после два мандата на функцији председника државе и када више не може да се кандидује за то место, све указује на то да ће Вучић прећи, односно вратити се, у премијерску фотељу. Он најављује и излазак у сусрет опозицији и раздвајање избора. На јесен ће, како је најавио бити одржани прво парламентарни избори, а за њима и председнички.

Како је Вучић једини и најјачи изборни адут СНС, којег ће владајућа коалиција као кандидата “потрошити” у парламентарној кампањи, напредњаци долазе у ситуацију да немају кандидата за шефа државе који би глатко и без превелике муке и брига однео победу. Зато кандидат противника власти има озбиљну шансу да победи и уведе политичку ситуацију у Србији у нову етапу у којој, под условом да победе на парламентарним изборима СНС и Вучић морају да деле власт са председником из друге опције.

Зато се отвара питање да ли је Вучић овај пут спреман на ризик од којег годинама бежи или има неки други план да то избегне.

Миломир Мандић, истраживач Демостата, за Данас указује на то да је једно да ли председник има партију иза себе или је непартијска личност и да је власти важније у овом тренутку обезбеђивање легитимитета односно већине у Скупштини.
Вучић спреман за кохабитацију или има неки други план? 2
фото Саша Лазаревић

Он наводи да је тешко рећи да ли је кохабитација данас у Србији могућа, али истиче да би се, уколико до тога и дође, политичка ситуација знатно изменила.

– Са једне стране имали би владу и премијера као главне носиоце извршне власти, а са друге непосредно изабраног председника са малим овлашћењима али са реално највећим легитимитетом. Уосталом то је и проблем нашег Устава, да функција са највећим легитимитетом има готово протоколарна овлашћења – указује он.

И појашњава да кохабитације нису исте и да су условљене разним факторима.

– Један од важних фактора, који умногоме одређује односе моћи јесте на пример да ли изабрани председник има иза себе политичку партију или је непартијска личност – наводи Мандић.

Он подсећа да смо већ имали кохабитацију када је Борис Тадић био председник, а Војислав Коштуница премијер, и да је она била функционисала.

– Да ли ћемо је поново имати зависиће од много фактора и најављених избора. Оно што је власти важније у овом тренутку је да задржи власт обезбеђивањем легитимитета тј. већине у Скупштини – истиче Мандић.

Душан Вучићевић, професор ФПН, нема дилему. Он за Данас каже да мисли да се сигурно не ради о кохабитацији.

– Зато што Српска напредна странка води рачуна о томе да не изгуби ниједну општину и ниједну месну заједницу. И зато чак и нема избора тамо где би СНС сигурно изгубио – наглашава он.
Вучић спреман за кохабитацију или има неки други план? 3
Фото: Принтсцреен Н1

И додаје да би му у таквим околностима деловало чудно да је неко спреман да препусти место председника и да пређе у кохабитацију.

– Пре се ради о процени да би се након победе на парламентарним изборима, чак и без већине гласова, што је врло могуће, десило разочарање у антирежимском фронту и наставиле међусобне оптужбе. И онда да би на председничким изборима, уколико иду након парламентарних, или чак и у другом кругу председничких избора, који следе две недеље након парламентарних, лош кандидат, слаб кандидат СНС-а, могао да победи кандидата антирежимског фронта – скреће пажњу Вучићевић.

Подсетимо, Србија је имала облик кохабитације када је 2001. Зоран Ђинђић, из ДС, изабран за премијера Србије, а Милан Милутиновић из СПС, остао председник Србије до самог краја 2022. Председник СР Југославије је био Војислав Коштуница из ДСС, а друга кохабитација настала када је Коштуница прешао на место премијера Србије, а Борис Тадић из ДС постао председник Србије.

(Данас)