Размишљао сам која би то била реч која би најбоље могла да опише шта је то неопходно па да се са власти скине режим Александра Вучића. Дали је то отпор? Свакако да је опирање овом злу које нас је снашло веома важно као битан предуслов за победу. Међутим, рекао бих да сам отпор није довољан, а и сама реч је код дела народа компромитована оним што се десило након петооктобарских промена и што свакако треба да буде опомена свима нама, а пре свега студентима јер од хероја до трагичара је пут веома кратак, размишља колумниста др инг. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета.
Друга реч би могла да буде побуна. Опет, свакако да је поред отпора који је више пасивно стање, неопходно имати и активну борбу или како би се српски рекло устанак.
Међутим, маркетиншки гледано, све те јаке речи се лако окрену против онога ко их изговара и тиме се противнику даје маневар. А знамо да Вучић има све медије преко којих вештим манипулацијама окреће теме онако како њему одговара.
Отуда сам мишљења да је сада кључна реч неприхватање и то ћу покушати да образложим. Наиме, од када је основана Српска напредна странка, на свим изборима, од оних првих локалних на Вождовцу па све до дана данашњег, резултате је увече нешто после 22 часа саопштавао лично Александар Вучић. Више десетина пута у ових двадесетак година Вучић је био тај који је проглашавао победу и након тога се изборна завеса спуштала.
Ово је, наравно, рађено свесно да би секод грађана Србије успоставио својеврсни „павловљев рефлекс“. Можда је ружно рећи, али на овај начин је вршена дресура јавности налик на дресуру паса, а опет дресура се ради како би се вршила лакша контрола и у том смислу је павловљев рефлекс кључан.
Дакле, власт жели да спусти завесу након што у изборној ноћи Александар Вучић негде после 22 часа изађе на конференцију за медије и тамо саопшти како је његова листа победила са освојених око 48%. Наравно, тај резултат неће бити истинит, али они рачунају да су нас довољно истренирали и да ће реакција јавности бити разочарање и прихватање онога што су у медијима чули. И ту долазимо до разлога зашто мислим да је неприхватање кључна реч која ће нас одвести у победу. Грађани Србије који се противе Вучићу морају изборну ноћ чекати на улицама широм Србије, а понајвише на Славији. То је први корак, односно то је одвајање од телевизора и других канала којима ће Вучић упутити свој звиждук у нади да ће нас попут дресираних паса натерати да подвијемо реп и седнемо.
Наредни корак је да се након његовог проглашења победе каже: „Неће моћи ове ноћи!“ И да се тиме завеса стави на његову конференцију и изборну манипулацију и тиме отвори један потпуно нови политички процес.
Више стотина хиљада грађана Србије на улицама Србије у изборној ноћи су вест која обилази читав свет и након тога нема говора да ће било ко релевантан моћи да Вучићу честита победу. Тада ће му из Москве стићи испружена рука да примени грузијски сценарио, тј. максималну силу и изолацију Србије према Европи. Али сам мишљења да то овај неће смети да прихвати, већ да ће ићи на покушај новог исцрпљивања, али сада ће му режим бити у озбиљној кризи јер неће имати нити једну полугу легитимне и легалне власти јер изборни процес неће бити завршен. Ако још избори заиста буду 25.10.2026., то оставља опцију да читава опозициона Србија закаже и организује највећи скуп икад на дан 1.11.2026. и да се тог дана и дефинитивно стави тачка на злочин и неправду. То ће бити онај моменат када ће свима бити јасно да је крај и да режим који је огрезао у криминал више нема никакву снагу.
То је тај датум када ће главни кривци за смрт 17 душа испод надстрешнице у Новом Саду научити шта је то Правда и казна за недела.
Магазин Таблоид
