Након сумњивих послова са фирмама које су у сукобу са законом, али и масовних протеста грађана због заштите природе, држава као да је коначно одустала од посла са малим хидроелектранама
Помпезно је Зорана Михајловић 2013. и 2014. године у два наврата звала инвеститоре да улажу у мале хидроелектране по Србији. Испоставило се да су позиве пратиле невероватне нерегуларности – дозволе и локације су добијала предузећа у сукобу са законом, фирме са скривеним оф-шор власништвом, као и предузећа чији су власници били функционери у потенцијалном сукобу интереса.
На све то, држава се није удостојила ни да провери где воде по Србији тачно има, већ је ове позиве расписивала према плану старом неколико деценија, па се испоставило да од инвеститора тражи да граде – тамо где више воде ни нема.
Изгледа да је држава сада коначно ставила тачку на ове замисли.
Борба за реке Србије наспрам повлашћеног купца
Борба за мале хидроелектране је дигла целу земљу на ноге јер су бројни мештани и еколошки активисти успели да одбране реке, поготово мала речна корита по Србији, која су једини извор воде за бројна села. Најзначајније борбе водиле су се на Старој планини (нпр. село Топли До), на Рупској реци, а затим и на реци Студеници.
Све је почело када је донета Уредба о фид-ин тарифама 2009. године, па су компаније у Србији добиле могућност да електричну енергију произведену из обновљивих извора продају по гарантованим, повлашћеним ценама.
Статус повлашћеног произвођача трајао је 12 година, а великом броју пројеката недавано је истекао. Од 2022. године 60 електрана изгубило је овај статус, наведено је у извештају удружења Обновљиви извори енергије (ОИЕ) Србије.
Међу њима највише је малих хидроелектрана (МХЕ). Укупно 28 са збирном инсталисаном снагом око 23 МW.
Шта се дешава са електранама када изађу из система подстицаја?
Различити пројекти нашли су се у проблему – електране у власништву школа, манастира, Клиничког центра Србије, па и приватних инвеститора. Њихова појединачна инсталисана снага је различита. Најмања је соларна електрана од свега 3,2 кW, док су највеће мини хидроелектране Међувршје и Овчар бања у Чачку, пише Бизнис.рс.
Цене електричне енергије тренутно су веома ниске
Поред стандардне техничке документације, од недавно се траже и нове дозволе за њихову изградњу. Наиме, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре усвојило је измене Правилника о посебној врсти објеката и посебној врсти радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа којим је прописала да све електране снаге веће од 10,8 кW које се граде за сопствене потребе од сада морају да имају решење о одобрењу за извођење радова.
До сада је то била обавеза за електране које су била снаге веће од 50 кW.
То значи да ће за изградњу електране снаге веће од 10,8 кW бити потребно да се обезбеде локацијски услови као да се гради било који други стамбени објекат, што ће знатно продужити процедуру и донети додатне трошкове.
Одједном нема потребе
За електране које користе обновљиве изворе енергије и имају капацитет већи од 400 кW привремено је обустављено издавање нових услова за прикључење.
Електродистрибуција Србије наводи да је број захтева за прикључење тренутно превазишао енергетске потребе на нивоу државе, па се чека нова анализа адекватности производње и потрошње.
Извор: Време
