Амерички председник Доналд Трамп отворено је позвао на смену украјинског руководства, изјавивши да је „време да Украјина добије новог председника“ уместо Володимира Зеленског. Према извештају међународних медија, Трамп је оштро критиковао украјинске нападе на руске нафтне рафинерије, тврдећи да ти напади стварају проблеме целом свету, посебно због несташица и раста цена дизела који погађају америчке фармере и сточаре.
Трамп је навео да је Украјину више пута упозоравао да не напада руску енергетску инфраструктуру, али да Зеленски то није послушао. У том контексту објављен је договор са руским председником Владимиром Путином о испоруци великих количина руског дизела на светско тржиште – више од 300.000 тона одмах, затим 500.000 тона у новембру и додатних милион тона касније. Америчка администрација је привремено ублажила санкције на извоз руског дизела како би се ублажио притисак на цене горива. Зеленски је оштро осудио овај споразум, упозоривши да ће додатни приходи Москви омогућити наставак рата. На друштвеним мрежама је повезао договор са руским нападима на Запорожје, где је, према његовим наводима, страдало најмање 20 људи, укључујући децу.
Додатне информације из међународних извора потврђују да су у Мајамију у току били преговори америчких изасланика Стива Виткофа и Џареда Кушнера са украјинским и европским представницима. Украјинска страна тврди да није била унапред обавештена о енергетском договору, а један званичник је описао осећај као „замку“. Кремљ је, према Јурију Ушакову, Путиновом саветнику, навео да тренутно није пристао на наставак мировних преговора са Кијевом. Европске земље, укључујући Немачку и Шведску, изразиле су забринутост због ублажавања санкција, док су поједини западни медији Трампов став описали као „нож у леђа“ савезнику.
Овај развој догађаја поново отвара питање да ли се на помолу налази нека врста „нове Јалте“ – референце на конференцију из 1945. године на којој су велике силе делиле сфере утицаја без пуног учешћа погођених земаља. Иако се ситуација не може директно поредити, договор САД и Русије о енергентима, уз Трампове позиве на промену украјинског руководства и споре преговоре у којима Кијев и Европа немају једнак утицај, подсећа на причу о договору великих сила преко глава мањих држава. Москва је поздравила Трампов став, док критичари упозоравају да се притисак пребацује на Украјину да прихвати једностране уступке.
За Србију овакав развој може имати вишеструки утицај. Ако се учврсти модел у којем Вашингтон и Москва директно договарају енергетске и геополитичке аранжмане, то би могло да утиче на позитивно решење за НИС.
С друге стране, јачање мултиполарног света и слабија кохезија Запада могу Београду дати додатни маневарски простор у балансирању између Европске уније, САД, Русије и Кине. Међутим, ако велике силе почну да деле сфере утицаја на Балкану или у вези са Косовом и Метохијом, Србија би могла да се нађе под притиском да донесе одлуке које не одговарају њеним интересима. Нарочито ако Балкан подпадне под америчку интересну сферу. Историјско искуство Јалте и послератних подела подсећа да мање државе често плаћају цену договора моћника.
За сада остаје нејасно да ли ће Трампов притисак на Зеленског довести до стварних промена у Кијеву, крај рата у Украјини или ће само продубити поделе између Вашингтона и европских савезника. Оно што је извесно јесте да енергетски договор са Москвом и отворени позиви на смену украјинског председника мењају динамику конфликта и отварају нова питања о будућем уређењу међународних односа – укључујући и позицију земаља попут Србије које се налазе на размеђу великих интереса.
(Србин инфо)
