Запослени у Јавном комуналном предузећу ГСП „Београд”, представници више синдиката и удружења корисника јавног превоза окупиће се данас, у четвртак 11. јуна, у 11.30 часова код фонтане на Тргу Николе Пашића, одакле ће кренути у протестну шетњу до Владе Србије.

Планирано је да колона прође Тргом Николе Пашића, Улицом кнеза Милоша, преко раскрснице са Улицом краља Милана, а затим Немањином улицом до зграде Владе Србије. Испред Владе окупљенима ће се обратити представници организатора, након чега ће бити предато писмо са четири захтева председнику Владе Србије Ђуру Мацуту и првом потпредседнику Владе и министру финансија Синиши Малом.

У протесту учествују радници ГСП-а, Синдикат „Центар – ГСП Београд”, Синдикат „Слога ГСП”, Синдикат запослених у јавном превозу Београда, Удружење грађана „Вратимо тролу 28” и Удружење корисника јавног превоза Београда. Организатори поручују да на протест излазе пошто су градоначелник Београда Александар Шапић и Секретаријат за јавни превоз, према њиховим тврдњама, игнорисали раније предате захтеве и упозорења.

Због тога су одлучили да се обрате Влади Србије, тражећи да државни органи спрече даљи процес који синдикати описују као постепено истискивање ГСП-а и предавање најзначајнијих линија приватним превозницима.

„Србин.инфо” уживо са протеста

Медијска кућа „Србин.инфо” директно ће преносити протест радника ГСП-а на свом Јутјуб каналу „Србин.инфо – Канал Центар”.

Са места окупљања, током протестне шетње и испред Владе Србије извештаваће главни и одговорни уредник „Србин.инфо” Дејан Петар Златановић. Гледаоци ће моћи уживо да чују обраћања радника, синдикалних представника и грађана, као и да виде да ли ће представници Владе примити њихове захтеве.

Четири захтева радника и грађана

Захтеви нису ограничени само на један конкурс или једну линију. Они обухватају будућност целог ГСП-а, очување тролејбуског подсистема и обнову возног парка.

Захтев	Шта се конкретно тражи
Обустава конкурса	Хитно заустављање поступка јавно-приватног партнерства док јавности не буду представљени сви уговорни, финансијски и саобраћајни детаљи
Заштита линија ГСП-а	Писане и званичним одлукама потврђене гаранције да ниједна аутобуска или тролејбуска линија ГСП-а неће бити предата приватним превозницима
Нови тролејбуси	Набавка најмање 90 нових тролејбуса са аутономним кретањем без контактне мреже
Нови аутобуси	Набавка 300 нових аутобуса, које је градска власт раније најављивала

Синдикати сматрају да без писаних гаранција усмена обећања градских челника немају довољну вредност, јер су се планови и одлуке о јавном превозу током претходних година више пута мењали.

Посебно захтевају да сва документација о новом јавно-приватном партнерству буде доступна јавности и стручњацима, а не само заинтересованим понуђачима под ограниченим условима.

Први покушај предаје тролејбуских праваца заустављен у фебруару

Садашњи спор има дужу позадину и не почиње конкурсом објављеним у мају 2026. године. Скупштина града Београда је 25. децембра 2024. године усвојила одлуку која је омогућавала замену постојећих тролејбуских линија електричним аутобусима у оквиру јавно-приватног партнерства.

Синдикати су тврдили да би тим послом тролејбуски подсистем ГСП-а практично био угашен, а најважнији правци у центру града препуштени приватном превознику „Стрела” из Обреновца, иза кога, како сами представници радника ГСП кажу, стоји министар за јавна улагања, председник Извршног одбора СНС и Вучићев кум, Дарко Глишић . Уследили су протести радника, обраћања јавности, петиције, стручне критике и захтеви да се одлука стави ван снаге.

Крајем фебруара 2026. године Скупштина града је повукла спорну одлуку и одустала од тадашњег модела јавно-приватног партнерства. Синдикати су тај потез представили као победу радника и грађана и саопштили да је заустављен посао чију су вредност процењивали на 136 милијарди динара.

Међутим, само неколико месеци касније појавио се нови поступак за увођење четири „ЕКО” линије у центру Београда. Радници тврде да нови поступак, иако формално није истоветан поништеном пројекту, води сличном исходу — потискивању тролејбуса и предавању важних праваца приватном превознику.

Нови поступак и посао од 619 милиона евра

Према наводима синдиката, ново јавно-приватно партнерство предвиђа ангажовање 60 електричних или хибридних аутобуса на четири линије у центру града, током раздобља од 20 година.

Синдикални представник Иван Банковић изнео је процену да би укупан посао са порезом могао да достигне око 619 милиона евра. То је тврдња синдиката коју би надлежни градски органи морали да потврде или оповргну објављивањем комплетне финансијске конструкције, пројектованог броја километара, цене по километру, начина усклађивања накнаде и свих могућих додатних трошкова.

Организатори протестâ поступак називају „полутајним”, јер, како наводе, потпуна техничка документација није била једноставно доступна на интернету, већ се могла прегледати под посебним условима и уз претходно заказивање.

Они такође сумњају да су услови постављени тако да их може испунити пре свега „Стрела” из Обреновца. Рок за достављање понуда, према објављеним информацијама, траје до 6. јула 2026. године, због чега радници сматрају да је неопходна хитна реакција.

Куповина нових тролејбуса најављена, али возила не стижу

После укидања претходног пројекта ГСП је 17. марта 2026. године расписао поступак за набавку 60 соло тролејбуса са аутономијом, процењен на око 6,58 милијарди динара. Реч је о возилима која би могла да пређу део пута без непосредног напајања из контактне мреже, што би омогућило већу покретљивост и током радова, кварова или измена траса.

Синдикати су поздравили расписивање набавке, али су од почетка упозоравали да Град Београд није јасно обезбедио новац за њено спровођење. Рокови у поступку су померани, што је додатно подстакло сумњу запослених да се набавка тролејбуса одуговлачи, док се поступак за приватног оператера убрзава.

Сам Програм пословања ГСП-а за 2026. годину наводи да током године није планирана испорука нових тролејбуса и електробуса, већ само покретање набавке 80 тролејбуса и 20 електричних аутобуса.

Планираних 80 тролејбуса чинили би 60 соло и 20 зглобних возила, док би додатних 20 возила били електрични аутобуси. Тако се дошло до противречне ситуације: званични програм препознаје потребу да се електрични подсистем обнови, али истовремено не предвиђа да иједно од тих нових возила током 2026. године уђе у саобраћај.

ГСП већ изгубио већину линија и возила у дневном саобраћају

Званични Програм пословања ГСП-а показује колико је структура београдског превоза већ измењена у корист приватних оператера. Од укупно 178 дневних линија, ГСП је крајем 2025. године самостално радио на 61 линији, односно на само 34 одсто мреже.

У јутарњем вршном раздобљу ГСП је на улицама имао 689 возила, док су приватни превозници имали 766. У поподневном шпицу радило је 710 возила ГСП-а и 767 возила приватних оператера.

Учешће ГСП-а у поподневном вршном саобраћају износило је 48,1 одсто, док је недељом падало на 43,6 одсто. ГСП је и даље самостално организовао трамвајски и тролејбуски саобраћај, електричне линије, линију „Врабац” и ноћни превоз, док су аутобуске и минибуске линије већ подељене са приватним превозницима.

Показатељ	Званични податак ГСП-а
Укупан број дневних линија у Београду	178
Линије на којима ради ГСП	61, односно 34%
Возила ГСП-а у поподневном шпицу	710
Возила приватних превозника у поподневном шпицу	767
Учешће ГСП-а у поподневном шпицу	48,1%

Ови подаци показују да страх радника од даљег смањивања улоге јавног предузећа не настаје у празнини. ГСП више нема већинско учешће у броју возила у вршном периоду, а предавање нових праваца приватницима могло би додатно да промени однос снага.

Само 89 тролејбуса, а током 2025. није купљен ниједан

Према званичном програму, ГСП је крајем 2025. године располагао са 89 тролејбуса, од којих је 81 соло, а само осам зглобних. Током 2025. године расходована су три тролејбуса, док није набављено ниједно ново возило. Предузеће је располагало и са 15 електричних аутобуса и четири мини-електрична возила.

ГСП је у 2026. години планирао да у вршном оптерећењу користи 72 од укупно 89 тролејбуса. То значи да би више од 80 одсто расположивог тролејбуског возног парка морало истовремено да буде технички исправно и спремно за саобраћај. Сам ГСП у програму пословања наводи да обезбеђивање довољног броја возача и технички исправних возила представља један од основних пословних ризика.

Одлазак радника и страх од гашења погона

Притисак на ГСП није ограничен на број линија и стање возила. Званични подаци показују да су током 2025. године предузеће напустила 522 запослена, док је примљено 195 нових радника. Од тог броја, 261 запослени напустио је предузеће као технолошки, економски или организациони вишак, односно кроз добровољни одлазак уз отпремнину.

ГСП је на крају 2025. године имао 5.080 запослених, од којих је 2.881 радио на пословима возача. За 2026. годину планиран је одлазак још 280 запослених и пријем 200, па би број радника на крају године требало да буде смањен на 5.000. Није сваки одлазак непосредна последица приватизације линија, јер у тај број улазе и пензионисање, добровољни одласци и други основи престанка радног односа.

Ипак, непрекидан пад броја радника, уз смањивање удела ГСП-а у систему превоза, појачава бојазан запослених да се предузеће постепено смањује како би приватни оператери преузимали све већи део мреже.

Да ли приватници заиста коштају више од ГСП-а?

Директор Центра за локалну самоуправу Никола Јовановић тврди да приватни превозници наплаћују пређени километар знатно више него ГСП. Према његовој оцени, профитабилне линије се измештају из јавног предузећа и предају приватним фирмама, док се трошкови плаћају из градског буџета.

Он је упозорио да већи износи издвојени за приватне превознике остављају мање новца за школе, вртиће, домове здравља и осталу градску инфраструктуру. Уколико градска власт тврди да је приватни модел јефтинији, морала би да објави рачуницу којом то доказује. Уколико то не учини, сумња да се јавни новац усмерава ка повлашћеним приватним интересима остаће оправдано питање од јавног значаја.

Тешке оптужбе возача о безбедности превоза

Додатну забринутост изазвале су тврдње Радана Ракића, возача који је у разговору за „Србин.инфо” говорио о стању у ГСП-у и систему јавног превоза. Ракић је тврдио да су ангажовани страни возачи из Азије и Африке без одговарајућих провера, домаћих лекарских прегледа и, према његовим наводима, у појединим случајевима без ваљане документације.

Изнео је и тврдње да се у саобраћај шаљу аутобуси са озбиљним техничким недостацима, укључујући проблеме са кочницама. То су изузетно тешке оптужбе које надлежни органи не би смели ни да прећуте ни да одбаце без провере.

Секретаријат за јавни превоз, саобраћајна инспекција, Министарство унутрашњих послова и руководства свих јавних и приватних превозника морали би да објаве податке о возачким дозволама, лекарским прегледима, радним дозволама и техничким контролама возила.

Уколико су наводи нетачни, институције би требало да их оповргну документима. Уколико су макар делимично тачни, онда питање ГСП-а више није само питање приватизације и радних места, већ непосредне безбедности стотина хиљада путника.

„Вратимо тролу 28” — борба која траје од 2019. године

Учешће удружења „Вратимо тролу 28” у садашњем протесту има посебан значај. Тролејбуска линија 28, која је повезивала Звездару са центром Београда, укинута је у новембру 2019. године без претходне јавне расправе која би уверила грађане да за то постоји оправдан саобраћајни разлог.

Уследили су протести, блокаде, петиције и вишемесечна кампања становника и корисника јавног превоза. После осам месеци борбе линија 28 враћена је у редован саобраћај 6. јула 2020. године. Тај случај показао је да организовани притисак грађана може да натера градску власт да промени одлуку.

Зато се данашњи протест не своди само на одбрану једне линије или једне врсте возила, већ представља наставак вишегодишње борбе за право грађана да учествују у одлучивању о јавном превозу који финансирају.

Хронологија спора око тролејбуса и ГСП-а

Датум	Догађај
Новембар 2019.	Укинута тролејбуска линија 28, након чега почињу протести грађана
6. јул 2020.	Линија 28 враћена у редован саобраћај
25. децембар 2024.	Усвојена градска одлука о замени тролејбуских линија електричним аутобусима
27. фебруар 2026.	Скупштина града ставља ван снаге претходни модел партнерства са „Стрелом”
17. март 2026.	ГСП расписује набавку 60 соло тролејбуса са аутономијом
13. мај 2026.	Објављен нови поступак јавно-приватног партнерства за четири „ЕКО” линије
21. мај 2026.	Радници протестују испред Секретаријата за јавни превоз
1. јун 2026.	Испред Скупштине града предата четири захтева и донета торта у облику тролејбуса
11. јун 2026.	Протестна шетња до Владе Србије и предаја захтева Мацуту и Малом

Ко је дужан да одговори радницима и грађанима

Одговорност за стање у јавном превозу не може да остане сакривена иза безличног израза „градска власт”. Градоначелник Александар Шапић дужан је да објасни зашто се после повлачења првог модела поново покреће дугорочно партнерство са приватним превозником.

Вршилац дужности секретара за јавни превоз Славен Андрић треба да објави комплетну конкурсну документацију, анализу оправданости, пројектовану цену километра и упоредну рачуницу за ГСП и приватног партнера.

Вршилац дужности директора ГСП-а Зоран Шарац треба да саопшти у којој фази је набавка нових тролејбуса, да ли је финансирање обезбеђено и како ће евентуално одузимање линија утицати на приходе, погоне и запослене.

Скупштина града Београда мора да омогући јавну расправу пре усвајања било које одлуке која ће одредити изглед јавног превоза у наредних 20 година. Влада Србије, којој се радници сада обраћају, мора да одговори да ли ће дозволити закључење посла вредног стотине милиона евра без потпуне јавности и независне контроле.

Тужилаштво, Државна ревизорска институција, Комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки и органи за спречавање корупције такође би морали да реагују уколико добију конкретне доказе о намештању услова или злоупотреби јавног новца.

Данас се не бране само радна места

Радници ГСП-а поручују да данас не бране само своја радна места, већ предузеће које су генерације Београђана изградиле јавним новцем. ГСП је одржавао градски превоз током санкција, економских криза, бомбардовања, временских непогода и других ванредних околности.

Због тога запослени сматрају да линије, депои, инфраструктура и знање радника не смеју бити сведени на простор који ће постепено заузимати приватни монопол. Одлука о томе ко ће наредних 20 година превозити Београђане и по којој цени не сме бити донета иза затворених врата.

Она мора бити заснована на јавно доступним уговорима, проверљивим финансијским подацима, саобраћајним студијама и мерљивом јавном интересу. Одговор на питање да ли ће Београд имати снажно градско саобраћајно предузеће или систем зависан од неколико приватних фирми не тиче се само запослених у ГСП-у.

Тиче се сваког грађанина који улази у аутобус, тролејбус или трамвај и сваког пореског обвезника из чијег новца се тај превоз плаћа. Протест почиње данас, у четвртак 11. јуна, у 11.30 часова код фонтане на Тргу Николе Пашића.

Цео ток протеста гледаоци ће моћи уживо да прате на Јутјуб каналу „Србин.инфо – Канал Центар”, одакле ће са лица места извештавати главни и одговорни уредник „Србин.инфо” Дејан Петар Златановић.

---

Извор: Србин.инфо