Амерички председник Доналд Трамп разматра могућност постизања споразума са руским председником Владимиром Путином о поновном покретању гасовода Северни ток, који повезује Русију и Немачку преко Балтичког мора. Према информацијама британског Телеграфа и Ројтерса, преговори укључују могућност америчких инвестиција у гасовод, чиме би компаније из САД могле да остварују профит од испорука руског гаса Европи након завршетка рата у Украјини.

Трампов зет и специјални изасланик Џаред Кушнер наводно је последњих недеља разговарао са руским званичницима о потенцијалном споразуму који би омогућио обнову енергетских веза између Москве и европских земаља.

Према изворима Ројтерса, Кушнер се у Њујорку и Москви састао са Кирилом Дмитријевим, блиским сарадником Владимира Путина и једним од кључних људи задужених за међународне економске односе Русије.

Кушнер сматра да би обнављање трговинских односа са Москвом могло да буде важан корак ка успостављању мира између Русије и Украјине.

Из Беле куће, међутим, стижу опрезније поруке.

„О свим споразумима Русија ће морати да преговара са Америчком међународном финансијском корпорацијом за развој (ДФЦ) и Министарством финансија САД, а они морају да буду у корист америчких пореских обвезника и компанија“, изјавио је један званичник Беле куће.

Исти званичник нагласио је да у последње време није било разговора о Северном току.

Американци и Руси могли би да деле профит
Гасоводи Северни ток изграђени су како би транспортовали руски природни гас директно у Немачку преко Балтичког мора.

Пре руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, Немачка је више од половине својих потреба за гасом задовољавала увозом из Русије.

Међутим, испоруке су обустављене након погоршања односа Москве и европских земаља, док су у септембру 2022. године гасоводи тешко оштећени у подводним експлозијама.

Дмитријев, који се већ дуже време залаже за обнову продаје руског гаса Немачкој, прошлог месеца састао се са представницима америчког Министарства енергетике и Министарства финансија како би разговарали о могућим заједничким енергетским пројектима.

Ипак, није јасно колико је Вашингтон заиста спреман да подржи поновно покретање гасовода.

Један амерички званичник оценио је да је постизање споразума мало вероватно у средњем року због бројних политичких и правних препрека.

И САД и Европска унија увеле су санкције гасоводима Северни ток, што значи да њихово поновно пуштање у рад тренутно није дозвољено.

Трамп би могао да ублажи или укине америчке санкције, али би му то било знатно теже уколико демократе освоје контролу над Конгресом на предстојећим изборима у новембру.

Немачка се оштро противи, упозорење да би Европа скупо платила договор
Највећа препрека потенцијалном споразуму могла би да буде управо Немачка, која је након почетка рата у Украјини уложила велике напоре да смањи енергетску зависност од Русије.

Портпаролка немачког Министарства привреде и енергетике изјавила је да је Берлин пронашао алтернативе руском гасу и Северном току, као и да би за поновно покретање гасовода било неопходно одобрење немачке владе.

Односи Берлина и Москве тренутно су на веома ниском нивоу. Немачка је међу највећим пружаоцима војне помоћи Украјини, док немачке власти оптужују Русију за систематске хибридне нападе.

Поједини немачки политичари упозоравају да би обнављање енергетских послова са Русијом омогућило Москви додатне приходе за финансирање рата.

Михаел Келнер, некадашњи званичник задужен за немачку енергетску политику након почетка руске инвазије, посебно је критиковао могућност америчко-руског договора.

„Прети нам прљав договор који ће Европу скупо коштати. Американци и Руси ће делити профит“, упозорио је Келнер.

Немачка десница подржава повратак руског гаса
Док се немачка влада противи поновном покретању Северног тока, крајње десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) залаже се за обнову испорука руског гаса.

Према писању Телеграфа, Кирил Дмитријев требало би почетком следеће године да се састане са руководством АфД-а како би разговарали о могућности поновне продаје руског гаса Немачкој.

Ова иницијатива додатно компликује политичку ситуацију у земљи, у којој су енергетска политика и односи са Русијом постали једна од кључних тема.

Истрага о саботажи Северног тока
У међувремену, немачко правосуђе наставља истрагу о експлозијама које су 2022. године оштетиле гасоводе.

У јулу је против бившег украјинског војног официра Сергеја Кузњецова подигнута оптужница због наводне умешаности у саботажу Северног тока.

Немачки тужиоци тврде да је Кузњецов учествовао у организовању подводних експлозија и да је деловао у име украјинске владе.

Оптужен је за саучесништво у ратном злочину, ометање јавних служби, изазивање експлозије и уништавање инфраструктуре.

Реч је о првом случају у којем су немачки тужиоци формално изнели оптужбе пред суд у вези са саботажом гасовода.

Потенцијални споразум Трампа и Путина зато отвара низ питања, од будућности европске енергетске безбедности до могућности да америчке компаније постану посредници у трговини руским гасом.

Иако конкретан договор још није постигнут, сама могућност да Вашингтон и Москва заједнички профитирају од поновног покретања Северног тока изазива забринутост међу европским политичарима који сматрају да би такав аранжман могао да ослаби притисак на Русију.

Ројтерс, Нова