Коме није било јасно зашто је Више јавно тужилаштво у Београду толико прирасло за срце режиму, нарочито главни тужилац Ненад Стефановић, можда је ситуацију мало разјаснила одлука да буде одбачена кривична пријава против бившег рукометаша и актуелног батинаша Владимира Мандића за напад на новинарску екипу КТВ телеизије. Кривичну пријаву поднео је АНЕМ, због напада Мандића и неколико његових силеџија на новинарску екипу 5. новембра 2026. године у Београду.
Раније је овакве случајеве власт, преко полиције и тужилаштва, додуше невољно, макар формално покретала, али се сада одустало и од тог минимума. У решењу београдског ВЈТ пише и да се радило о „непријатељски настројеном поступању ка новинарској екипи и недоличном понашању по друге присутне грађане, али није исказан довољан интензитет насиља који је потребан да би се остварило биће наведеног кривичног дела, при чему нема доказа да се ради о групи која је јасно дефинисана Кривичним закоником“.
Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм
На снимку се види како неколико људи, међу којима и Владимир Мандић, који пролазе коловозом, скрећу са свог пута и нападају Немању Шаровића који је извештавао за КТВ и чланове његове екипе.
Све се дешава на јавном скупу, а заправо овај снимак би могао да послужи и за уџбенике као илустрација за кривично дело насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу, које се гони по службеној дужности а гони га управо Више јавно тужилаштву у чијој је надлежности то кривчно дело.
Владимир Мандић, вођа паравојне лојалистичке формације које обично обитава у „ћациленду“, би требало да одговара по ставу 3 тог члана закона и предвиђена казна за коловођу, чији је Мандић школски пример, је од три до 12 година. Али, оно што могу сви да виде, не види ВЈТ у Београду.
Чини се да је то већ неки медицински феномен јер тужиоци Вишег јавног тужилаштва у Београду показују забрињавајуће слепило за све снимке на којима Владимир Мандић некога напада, удара или шутира, јер напад на екипу КТВ 5. новембра није ни први, ни једини. Мандић, ваљда, осећа да је заштићен па се претерано не крије, а сада видимо и да реално, нема разлога за то.
Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм
Тако се на друштвеним мрежама појавио и снимак напада групе силеџија из „ћациленда“ на групу ратних ветерана који су се усудили да прођу београдским Тргом Николе Пашића. Тада су Мандић и чланови његове екипе напали са леђа групу ратних ветерана који су се већ удаљавали, а на снимку се јасно види и Мандић како шутира са леђа једног из те групе. Ни тада ниједно тужилаштво није реаговало, иако је Мандић учесник, како то напредњаци воле да кажу, „пријављеног скупа у Пионирском парку“.
Безопасне батине и опасне налепнице
То исто тужилаштво, за које снимци где функционер СНС Мандић удара људе, не представља кривчно дело, врло је ажурно по неким другим питањима, поготово што се тиче студената и активиста који се не слажу са актуелном влашћу. Тако су саслушавани студенти који су „угрозили сигурност“ начелнику Управе криминалистичке полиције (УКП) Марку Кричку, налепницама са његовим ликом. Иако још није поднета кривична пријава, студенти се увелико саслушавају, а станови се претресају.
Такође, то исто тужилаштво је толико кривичних пријава, са погрешном квалификацијом евенуталног кривичног дела, поденело пред Вишим судом у Београду, да су на крају судије реаговале и појасниле Ненаду Стефановићу да су ометање и напад на полицију у посебна кривчна дела из надлежности Основних судова, а не Вишег суда. Све те кривчне пријаве, због наводних напада на полицајце, Стефановћева екипа је квалификовала како насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу, заправо као оно што је радио Владимир Мандић, кога ВЈТ не гони.
Случај Андреја Танка
Истини за вољу, није само ВЈТ у Београду ажурно што се тиче прогона студената, већ то раде и њихове колеге из других тужилаштава, где се поједини носиоци правосудних функција уткрују испуњавањем свих жеља режима. На листи тих жеља нашао се и Андреј Танко, студент Електротехничког факултета из Београда. Танко, иначе Панчевац, постао је симбол протеста после свог суочавање са „гневним возачом“ који је желео да пробије блокаду. Та фотографија, на којој Танко мирно гледа избеченог мушкарца, постала је једна од препознатљивих симбола студентских протеста. Тада је све прошло без тежих последица, али је Танко, очигледно стављен на неку листу за одмазду.
Током протеста Панчеваца, због младића који је скутером на Тамишу покушао да прегази и подави децу кајакаше и њиховог третера, интервенисала је и полиција, а у једном тренутку, на температури од тридесетак степени, Танко је, како се наводи, полио полицајце водом из флашице, коју је носио са собом.
Против Танка је поведен поступак због „напада на овлашћено службено лице“, чак је био и у притвору, додуше кућном.
Чини се да Србија живи у примењеним романима Џорџа Орвела, где су сви грађани једнаки али су неки једнакији од других, чиме се крше и закони и Устав ове земље, где су за дељење правде „задужене ноге и руке“ Владимира Мандића, а не тужилаштво и суд, које су постале само декор и инструмент за прогон политичких неистомишљеника.
Наравно, уколико пре тога не налете на Владимира Мандића.
