Подешавања / Settings

Јаке полицијске снаге су распоређене на свим критичним местима у македонској престоници. Министарка унутрашњих послова Гордана Јанкуловска је истакла да је полиција одлучна да ништа не препусти случају.

Упркос снажноj међународноj подршци и милиjардама долара помоћи Босна и Херцеговина полако клизи ка распаду, а стални извор кризе су различити интереси три народа што повећава Устав коjи не испуњава потребе ни Бошњака, ни Срба ни Хрвата, наводи се у наjновиjем Извештаjу Mеђународне кризне групе (ИЦГ).

После одлуке суда у Скопљу да се група Албанаца осуди на доживотни затвор због монструозног убиства македонских младића 2012. године, почео је талас бурних албанских демонстрација, а с обзиром да искуство показује да је Запад скоро у правилу пружао подршку или барем имао благонаклон однос према сличним албанским поступцима на Балкану, онда се стиче утисак да Македонија ни својим стремљењем у НАТО и Европску унију ипак није купила поверење тих центара моћи.

„Харков ће одржати референдум о независности после Доњецка и Луганска. Наш задатак је да не учествујемо у председничким изборима у Украјини у сваком случају“, рекао је Апукхтин на протестном скупу близу споменика Лењину на Тргу слободе у Харкову, пренео је Итар-Тас с.

– Данашњи догађаји у Украјини имали су своју генералну пробу у СФРЈ. Реч је о настојању САД и дела ЕУ да искористе европску идеју за империјално ширење. Фактичко стање у Украјини нису променили Руска Федерација или становници источне Украјине, већ украјинска опозиција својим радикализмом, недемократијом и шовинизмом, а са њима и њихови заштитници, пре свега из Британије и САД.

Унутар Европске уније су већ постоје тако моћне финансијско-економске неравнотеже, које се још појачавају, да ЕУ неће опстати и ризикује да се суочи са својим потпуним распадом – изјавио је Србима и Србији предобро познати Американац Џорџ Сорош.

„Зато она (међународна заједница), и поред све војне, финансијске и обавештајне присутности у БиХ, више није тако активна. Схватили су да се ради о узалудном послу – оживљавање мртваца који се зове Босна и Херцеговина“, рекао је Додик за Данас.

Једна од најфасцинантнијих личности 20. века – каже за Јосипа Броза Тита амерички дипломата и писац Валтер Робертс посвећујући му обиман есеј у фебруарском издању „Американ дипломатија”, публикације посвећене спољнополитичким темама. Радећи од 1960. до 1966. у америчкој амбасади у Београду Робертс је имао прилику да изблиза прати дешавања у социјалистичкој Југославији и да се више пута сусретне са Титом, о чему износи детаље од којих неки нису били шире познати.

Богатом америчком инвеститору Тиму Дрејперу дозвољено је да настави са кампањом за поделу Калифорније на шест одвојених држава, пише амерички дневник ‘Ју-Ес-Еј тудеј’.

Спор о томе да ли је могућ распад Украјине на Запад и Исток није нов и одговор на њега, чинило би се, дала је сама историја. Без обзира на гласање за разне кандидате и на очигледне културне разлике, исток Украјине који је припадао некад Руској царевини и западне области које су живеле некад под Аустроугарском, Пољском и Румунијом већ више од 20 година живе у једној држави.

Бивши председник Украјине Леонид Кравчук рекао је јуче у парламенту да се земља налази на ивици грађанског рата и позвао посланике да учине све како би се пронашао излаз из кризе.

„Само нека се они играју“, поручио је Додик бошњачким политичарим

„Она би, можда, и могла да преживи локалне структуре, анимозитете који постоје између Бошњака, Срба, Хрвата, али не може да преживи стране интервенције и мешетарења, што је кључни неуспех БиХ“, рекао је Додик за Радио РС, коментаришући извештај о напретку БиХ за 2013, који је поднела немачка посланица у Европском парламенту Дорис Пак.

Према Полимцу Дража Михаиловић (глуми га Небојша Глоговац) приказан је као мудар војсковођа, али који има “дивље и непослушне присталице”

Државе настале после распада Југославије користе језик да би се избориле за национални идентитет, оцењује данас агенција ДПА наводећи да је у бившој СФРЈ 21 милион људи говорило српскохрватски односно хрватскосрпски док данас политичари стварају нове језике.

Експерти прогнозирају: ЕУ се распада попут Совјетског Савеза. Лидер француских националиста Марин Ле Пен је назвала ЕУ «глобалном аномалијом», која не подлеже ремонту. Код становника његових нових чланица повећавају се носталгична расположења на социјалистичко доба. Шта чека главни политички пројекат из друге половине 20. века? Експерти пружају различите сценарије.

НАТО је у агресији против Србије (СРЈ) нашао оправдање да не буде распуштен, војно-индустријски комплекс је на дужи рок осигурао раст поруџбина и профита, корпоративни капитал је представио своју глобалну челичну песницу, а САД су испословале повод за распоређивање својих трупа и ширење мреже нових војних база на Балкану, према Каспијском басену, руским границама и Блиском Истоку. Још током оружане агресије постављено питање – ко је следећи? Није се дуго чекало. Уследиле су инвазије и агресије на Авганистан 2001, Ирак 2003, Либију 2011, Мали 2012. Није непознато постојање листа „отпадничких“, „непредвидивих“, „диктаторских“ режима, по правилу, у земљама атрактивних геополитичких положаја или богатих резервама енергената и стратешких минерала.

Од 15. септембра 1991. хрватске паравојне снаге – јер СФРЈ је правно још постојала – почеле су масовне нападе на све гарнизоне ЈНА на територији Хрватске. Како је војни врх у Беoграду био колебљив и није се уопште сналазио у постојећим околностима, незадовољство међу припадницима ЈНА било је велико: због пораза, заробљавања, понижавања, због непостојања стратегије изласка из кошмара грађанског рата. ЈНА је препуштена сама себи, политичари су од ње прали руке, а војни врх је глумио дипломатију. Због свега тога, крајем септембра 1991. део припадника Гардијске бригаде у Београду покушао је да ухапси министра одбран

Први светски рат определио је судбину Србије све до данас, а однос према њој, како великих сила, тако и „југословенске браће“, понављао се по истој матрици у сва три рата (Првом, Другом и током деведесетих), сматра Слободан Вуковић, управник Центра за социолошка истраживања Института друштвених наука у Београду.

Стотину хиљада мртвих само у БиХ, четири милиона расељених и ко зна колико ратних инвалида и ратна штета која се мери милијардама долара, све то улази у завршни рачун стварања седам нових националних држава на подручју СФРЈ, пише Магазин “Јутарњег листа”, представљајући књигу немачке историчарке Жан Мари Калик.