Породица Југослава Станисављевића из лесковачког села Доње Крајинце не плаћа струју од 1948. године!

Станисављевићи испред спорне трафостанице

Закуп намирен?И ако је постојао тај уговор, па ваљда је закуп намирен за 60 година, оцењује Небојша Станковић из „Електродистрибуције“.

1,7 милиона динара нарастао дуг за струју од 2004. године, када су Станисављевићи добили први рачун за струју. До тада су је користили бесплатно.

– Пре ћу да се попнем на трафостаницу, исечем све жице и оставим три села у мраку него да платим струју. Сматрам да је лесковачка „Електродистрибуција“ прекршила договор који су ондашње власти постигле са мојим покојним оцем Светозаром. Због те трафостанице сам растао у страху, а сада и моја деца – прича Југослав Станисављевић.

Кажу да је то компензација за земљиште уступљено за изградњу трафостанице. Први рачун за струју стигао им је тек 2004. године и од тада је дуг нарастао на више од 1,7 милиона динара, али то Југослав Станисављевић не намерава да плати.

Из трафостанице, подигнуте у дворишту Станисављевићевих, струјом се снабдева преко 2.500 становника у три села. У међувремену лесковачка „Електродистрибуција“ је повела спор против Југослава и његове мајке Гордане, а пре два дана инкасанти су исекли струју и породицу са троје деце оставили у мраку.

Јединствени случај енигма је и за надлежне у „Електродистрибуцији“.

Портпарол Небојша Станковић каже да не постоји никакав писани траг о договору из 1948. године.

– Тужба је поднета 2010. године за дуг од 1,6 милиона динара, а последњи пут су искључени за неплаћени рачун од преко 100.000 динара. Претпостављамо да је договор постојао, али то је тешко доказати – оцењује Станковић, који наводи да је ова породица месечно трошила струју за 10.000 динара.

Станисављевићи се на суду позивају баш на тај договор.

– Чекамо вештачење. Проблем је што нема уговора, што се тих година договарало на постпартизански начин – вели Саша Момчиловић, заступник породице.

Југослав каже да ће, као крајњу меру, тражити измештање трафостанице.

– Нека је носе где знају и како умеју, хоћу назад своје парче дворишта и породични мир – бесан је Југослав.

Неки од правника сматрају да су Станисављевићи изгубили право на земљу.

– Уколико је вредност објекта већа од земљишта на којем је објекат саграђен, после 20 година постаје власништво државе, наравно ако уговором није другачије дефинисано – тумачи адвокатица Јована Вучковић Пејчић.

“Приморан да уступи земљу”– Мој покојни супруг је на неки начин био приморан да уступи земљу за трафостанцу јер је месецима убеђиван. Умирао је од страха да се не деси нека невоља кад загрми. Неплаћање месечног рачуна од 5.000 динара је кирија која није велика за државу – прича Гордана Станисављевић.

(Блиц)

Ознаке: Доње Крајинце, ЕПС, Лесковац, рачуни за струју