Прочитај ми чланак

ЗВУЧНИ ТОП? ТО ЈЕ ЈАЧИ МЕГАФОН! Скупштина: Дачић заташкава истину о тајном оружју!

0

"Звучни топ? То је само јачи мегафон!" – овим речима Ивица Дачић, министар унутрашњих послова Србије, покушао је данас, 17. јуна 2025, на седници Одбора за одбрану и унутрашње послове Скупштине Србије, да убеди јавност да контроверзни ЛРАД уређаји, купљени пре више година, нису коришћени као оружје 15. марта 2025. у Београду. Међутим, његово излагање, препуно контрадикција и избегавања, подиже озбиљна питања о транспарентности власти у Србији и могућој злоупотреби моћи у циљу сузбијања протеста.

На данашњој седници, Дачић је тврдио: „У полицији је речено да немамо звучни топ и да га никад нисмо користили. То је купљено као јачи мегафон и коришћено је за обавештавање.“ Ово је у директном сукобу с извештајем организације Еарсхот, објављеним на порталу Србин.инфо, који указује да је 15. марта у Београду коришћен ЛРАД уређај, чији звучни таласи могу изазвати физичку нелагоду. Извештај УН-ове известитељке за слободу окупљања додатно упозорава да би таква употреба могла бити окарактерисана као мучење, што власти упорно негирају.

Дачићево излагање на претходној седници Одбора за безбедност, одржаној 18. марта 2025, било је још мање уверљиво. Тада је изјавио: „Ја нисам ни знао да постоје ови уређаји о којима ви говорите.“ Ова тврдња, поновљена и данас, изазива сумњу у кредибилитет министра који би требало да има потпуну контролу над опремом полиције. Како је могуће да министар унутрашњих послова није упознат с постојањем ЛРАД уређаја, купљених пре више година, а који се, према његовим речима, користе у „100 земаља“ и то легално?

Данас је Дачић покушао да умири јавност, инсистирајући да је „други мод“ ЛРАД уређаја, који емитује непријатне тонове, „заблокиран и забрањен“ у Србији. Међутим, изостанак конкретних доказа о овим тврдњама, уз чињеницу да полиција није омогућила увид у снимке из командно-оперативног центра од 15. марта, додатно подстиче сумње у медијску хајку режима да прикрије истину. УН је затражио званичан одговор од Србије, али Дачићева стратегија избегавања кључних питања сугерише намеру да се непријатне чињенице заташкају.

Док Дачић пореди употребу ЛРАД уређаја с мегафоном, грађани остају без одговора: зашто је полиција уопште набавила опрему која може служити као звучно оружје ако је њена употреба законски ограничена? И зашто се власти упорно одричу одговорности, док извештаји међународних организација указују на супротно? Ова питања остају без одговора, док режим користи медијску машинерију да скрене пажњу с потенцијалне злоупотребе моћи.