Pročitaj mi članakTu negde oko stupanja na dužnost predsednika Donalda Trampa, januara 2025. godine, Vlada Srbije je imenovala novog ambasadora u SAD. To je bio Dragan Šutanovac. Reakcije opozicione javnosti bile su usmerene na još jednog „preletača“, svi su se zgražavali zbog političkog nemorala nove ekselencije jer se još jedan kadar tzv. „žutih“, jedno vreme čak i predsednik Demokratske stranke, priklonio vladajućem jatu za lep i udoban život pred kraj političke karijere. Reakcije javnosti naklonjene vlastima po običaju nisu postojale jer ta javnost prihvata sve, bez udubljivanja, neki zbog očuvanja komfora, drugi zbog neukosti i neinformisanosti. Ali postoji nešto što je kompletno svima promaklo, osim malom broju upućenih u ideologije. To je ideološka greška u izboru novog ambasadora u SAD, ako sagledavamo stvari sa srpskog stanovišta.
Ako mi sve ovo znamo, mora da su znali i čelni ljudi našeg Ministarstva spoljnih poslova i naravno glavni čovek za sve. Dakle, znali su i ko je Šutanovac i ko vlada u SAD, tog januara 2025. godine. Tu se otvara logično pitanje: zašto su jednog levičara poslali u konzervativnu veliku silu? Da li su, možda, očekivali pobedu demokrata i unapred pripremili novog ambasadora, pa im je nakon drugačijeg ishoda bilo mrsko da menjaju odluku? Ili im, pak, uopšte i nije bilo bitno ko je na vlasti u SAD, već da zadovolje interes svog novog političkog saborca? Ili im baš takav levičar koji niti zna niti će da radi na jačanju srpske pozicije i odgovara? Možda su tačne sve ove pretpostavke.
Ovde je bitno povezati našeg ambasadora sa kosovskim pitanjem. Svakome ko se iole razume u spoljnu politiku jasno je da je Vašington ključno mesto u Zapadnom svetu u kome se kreirala kosovska „nezavisnost“. Jasno je i da je albanski lobi od 90-tih godina prošlog veka intenzivno radio na otcepljenju južne srpske pokrajine. Jasno je da su uspeli da potkupe neke vrlo uticajne političare. Jasno je da to rade i danas, o čemu svedoči saradnja SAD i kosovskih „vlasti“ na najvišem nivou, kao i širenje delovanja albanskog lobija na oblast Preševa. Jasno je i da srpska strana ni u 90-tim godinama ni kasnije nije uspevala da parira albanskom lobiranju. Sada je jasno i da aktuelna vlast imenovanjem poslednjeg ambasadora ne želi ništa da promeni u Vašingtonu na polju borbe za svoju južnu pokrajinu. Prvo, jer taj levičarski ambasador nema osnovnu ideju šta Kosovo i Metohija predstavljaju, odnosno njegovo nehrišćansko poimanje sveta mu ne dozvoljava da shvati poentu borbe. Sledstveno tome, i oni koji su ga postavili pokazuju da su isti kao i on. Drugo, levičarski ambasador u konzervativnoj zemlji sigurno ne može da ima veći uticaj, čak i kada bi hteo. Uvereni smo da američka administracija zna za njegovo idejno uverenje, kao što zna za podršku srpskih vlasti njenim protivnicima demokratama.
Umesto da se postavi ambasador koji je ideološki konzervativac i koji bi imao odrešene ruke da lobira kod uticajnog sveta u SAD, koji bi uvezao srpsku dijasporu i organizovao je da učini najviše što može u borbi za ono što je Srbima najbitnije, a može da učini jer je brojna (unutar nje ima i uticajnih i bogatih ljudi), umesto da se težište prebaci na pojašnjenje neljudskog odnosa prema hrišćanima i hrišćanskoj kulturnoj baštini u srcu Evrope, što bi kod hrišćanskih američkih konzervativaca izazvalo razumevanje, desilo se nešto sasvim suprotno. Srpska vlast je postavila čoveka koji ništa od toga nema u viziji niti je bilo šta pokušavao, naprotiv. O njegovom odnosu prema kosovskom pitanju možemo da nađemo samo jednu vest, a to je susret sa „ambasadorom Kosova“ u julu 2025. godine. A skoro je u Kongresu SAD pokrenuta tema navodne diskriminacije Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Jasno je da albanski lobi radi, a šta radi srpsko Ministarstvo spoljnih poslova i narečeni ambasador? Osim kukanja na prorežimskim medijima na zlu sudbinu i albanski lobi, a i to slabo, ne vidimo druge reakcije. Posebno ne vidimo gde je srpski lobi i gde je srpski ambasador?
Uz sve ovo, vredi pomenuti i jednu tragikomičnu situaciju. Naime, srpski ambasador se dobro zabavlja u SAD, zabeleženo je da je puštao muziku na nekoj zabavi. Nije to samo obična zabava u trenucima odmora, to je slika ove vlasti i ovog ambasadora. Ljudi koji vlast shvataju kao sredstvo za lično bogaćenje iz čega proishodi poriv za zabavom, ne mogu drugačijeg čoveka da postave bilo gde, pa ni u državi koja kroji svetsku politiku i gde bi trebalo da deluju naši najbolji i najozbiljniji kadrovi. Ono što im je u duhu, to i manifestuju u politici. Iz zlog duha zla politika, rekao bi Sv. vladika Nikolaj.
Ono što može da se izvuče kao zaključak je da postavljenje aktuelnog ambasadora u SAD svedoči da srpskoj vlasti nimalo nije stalo do borbe za Kosovo i Metohiju. Ovu tezu potvrđuju i aktivnosti na drugoj strani sveta, kod ruskih prijatelja. Vest da je srpski ministar tražio od ministra Lavrova da se Rusija više ne bavi Kosovom u Savetu bezbednosti, koja nije demantovana iz Rusije, jasno oslikava nameru srpskih vlasti da konačno završi posao zbog kog je i dovedena.
Najnovija dešavanja u južnoj srpskoj pokrajini su još jedno svedočanstvo izdaje. Nažalost, veliki medijski spin prikriva predaju poslednjih ostataka srpske državnosti. A neuki i neinformisani narod i oni slojevi koji su se dobro uhlebili i prepustili komformizmu, prihvataju sve što im se prikaže.
Defetisti bi rekli da je sve gotovo i da ništa ne može da se promeni. Hrišćani bi rekli da veruju u Božiju pravdu i borili bi se do kraja. Tu je razlika između njih i nas.
