Poznat, između ostalog, i po tome da je za medije uvek bio nepristupačan, hirurga Zaltibora Lončara upamtili smo po aferama i propustima u njegovoj dugogodišnjoj ministarskoj zaostavštini. Brojne, do kraja nerasvetljene afere, izakulisni poslovi, a pre svega, sunovrat srpskog zdravstva, nisu bili prepreka da se "najpoznatiji lekar" SNS-a, vrati na omiljeni mu posao. Odbrana Vučića Aleksandra. I, krenulo mu je.
Успешно преживљава све афере. Златибор Лончар је широј јавности постао познат када је за време акције „Сабља“ 2003. године приведен, јер је наводно сарађивао са Земунским кланом. После је постао веома битан шраф у политичкој машинерији Александра. Вучића Стара кафанска узречица каже: Буразеру, Србија је ово, све је могуће. И, јесте.
– Да није било ових блокада, Србија би се мање задуживала, јер би био већи привредни раст, била би већа улагања. То је јасно сваком грађанину. Ове блокаде које трају сад већ годину дана су вратиле Србију најмање четири, пет година уназад финансијски. И то, грађани, треба да знате. Да није било тога, ви бисте сад имали веће плате, веће инвестиције, више нових, реномираних болница, купљене опреме, купљених лекова за вас – изјавио је Лончар у Скупштини Србије.
А шта Лончар мисли о студенским протестима? Министар здравља Златибор Лончар је изјавио да се у априлу у Србији догодило нешто што није ни у најгоре фашистичко време, да је у Новом Саду блокирана Хитна помоћ, а да су у Нишу студенти у блокади ушли у зграду Клиничког центра, малтретирали пацијенте и спречили да се одрже практичне вежбе студената.
– У најгоре фашистичко време то се није десило, за то нема никаквог оправдања. Не знам шта је у њиховим главама, не знам шта је у главама оних који им кажу да то раде – рекао је Лончар новинарима у Клиничком центру Србије.
Према његовим речима, грађани треба да изаберу пут којим хоће да Србија иде, наводећи да постоји пут Александра Вучића који је, како је рекао, довео до нових клиничких центара, нових болница, са новом опремом, са запошљавањем људи, да се студира. Хаос је направљен, муљ се узбуркао, а министар и његова екипа која се најбоље сналазе у муљу, могу бити задовољни. Наиме, тиме је на тренутак прекинута прича о масовном егзодусу здравствених радника, о катастрофалним условима у многим здравственим установама. Али, одбрана режима се наставила.
Тако је почетком године из Министарства здравља пристигла вест да је уочено да су се у болницама на југу Србије и у Шумадији особе ван здравственог система распитивале код запослених какав би акцидент могао да се испровоцира да би дошло до жртава међу пацијентима, а узнемирености и страха међу грађанима. Медији блиски власти наводе да је у питању „монструозни план дестабилизације државе“, те да су болнице на југу Србије и у Шумадији у опасности да се нађу на удару терориста. Ни месецима после тога нисмо сазнали детаље тог „плана“.
А одмах је било јасно да саопштење није последица забринутости министра здравља због стања распада у којем се налазе болнице широм Србије, у којима падају плафони, црепови, прокишњавају амбуланте и операционе сале. Једина брига која мучи министра јесте како да сачува рејтинг свог политичког шефа. И себе, наравно.






