Прочитај ми чланакКако се у последњих неколико година (а посебно у последних годину дана) десио масовни егзодус српских милионера и милијардера из Србије, окупљених око мафије СНС. Ко је побегао раније, ко у скорије време, а коме је Александар Вучић лично одобрио да оде у луксузни егзил и зашто. Где чувају новац, где су улагали, у шта су улагали, у којим државама су још „раскомоћени“ и до када…Прича о отуђеним, брутално богатим пајацима напредњачког режима, ускоро добиће ускоро прилоге из америчких истрага, а на основу новог Закона о ауторизацији националне одбране САД…
Представнички дом Конгреса Сједињених Америчких Држава усвојио је Закон о ауторизацији националне одбране (НДАА), у коме се налазе одредбе о Западном Балкану и Србији. Њихов предлагач, конгресмен Вилијам Китинг, дословно је казао да је Балкан, а посебно Србија, „од сада на америчком радару“ и да ће овим законом Србија бити „под појачаним надзором Вашингтона, јер је актуелна власт ушла у фазу губитка међународног легитимитета“. Даље, у делу поменутог закона у коме се наводи да је стање демократије у Србији поражавајуће, да су изборни услови изразито неправедни, да су бруталне оптужбе власти према опозицији, демонстрантима и цивилном друштву.
Закон о ауторизацији националне одбране (НДАА) се посебно бави обавезом Србије (потписаном у Бриселском, Охридском споразуму и на другим важећим документима) да успостави „нормализацију односа са Косовом“, што се није десило, а због чега је заустављена америчка подршком европским интеграцијама региона. Трампова влада је овим чином кренула у акцију трајног решавања овог дугогодишњег проблема. Предлог новог америчког закона одлучан је да стане на пут играма Вучићевог режима, па је у његово доношење укључен у шири Закон о одбрани како би се обезбедила подршка и демократа и републиканаца.
У Сједињеним Америчким Државама овакав процес подразумева да предлог закона најпре усвоји Представнички дом Конгреса и потврди Сенат. Чим се овај текст усвоји у обе институције, закон се упућује председнику САД на потпис, и тада он ступа на снагу, док председник има право и да уложи вето. Али, одредбе које су део великих и политички важних закона, попут овог Закона о ауторизацији националне одбране, биће усвојене без сметње, јер уживају ширу, двостраначку подршку Републиканаца и Демократа.
Ово је тек један део онога што је влада САД спремна да уради одмах на почетку 2026. године, мада је у питању врло важан акт санкционисања Вучићевог режима због угрожавања ширих интереса ове велесиле на Балкану, и шире.
Ових дана је дневни лист Тагеблат из Луксембурга писао како Вучићева Србија ради неку врсту намерне самоизолације, у очајничком покушају диверзије преговора осталих земаља кандидата са Европском унијом. У том послу Вучић је имао само једног савезника, председника Грузије Михаила Кавелашвилија, иначе плаћеника и пропагандисту милијардера Бидзине Иванишвилија, који је заправо Путином „омиљени олигарх“.
Вучић и Кавелашвили, нашли су се заједно на критици Европске уније, наводно због бирократије у Бриселу и „двоструких стандарда“. Састанак који су имали пред крај 2025. године, званично са идејом отварања директне авио линије Београд-Тбилиси, био је само покриће за неке друге, антиевропске послове (заправо покушај убацивања сумњивих „инвестиција“ Иванишвилија у Србију).
Незванично, Кавелашвили је „предочио“ Вучићу незавидан међународни положај у коме се налази и он и његов режим у Србији, те пренео незваничну понуду да се са милијардером Бидзином Иванишвилијем договори где и како би се привремено или трајно населио ван домашаја евро-америчких власти, уколико би договорио прећутну сагласност Русије. Вучић је дужан гризијском председнику, а дугује и његовом, већ поментом кључном финансијеру. Неке „транше“ нерегистрованих новчаних средстава су међу њима циркулисале у послењих годину дана.
Будући да су у истом брлогу, компромитивани и омражени у својим земљама, не би чудо било да их руски ФСБ заједно смести негде близу поларног круга, тамо где је настао славни роман „Приче са Колиме“, аутора Варлама Шаламова, писца и бившег заточеника који се лично сусрео са ужасима совјетских казамата… Ако се Вучић смрзао до коштане сржи, на саму помисао да се такво нешто њему деси, онда ће му можда лакше пасти оно што му Трампова Америка већ дуже времена спрема.Књиге политике
Подсећања ради, Вучићев режим је у 2025. години од владе Доналда Трампа добио једну од највиши царина на увоз робе у САД, а потом и санкције према Нафтној индустрији Србије (НИС). На самом крају 2025., влада САД је увела и потпуну блокаду извоза ауто гума из Србије, због појаве принудног рада у кинеској компанији Линг-Лонг у Зрењанину.
Више од 5.000 људи је због тога остало без посла. Ако се рачунају и чланови њихових породица, онда је због тога директно егзистенцијално угрожено око 15.000 до 20.000 људи. Томе треба додати и добављаче – фирме које су радиле са овим фабрикама, долазимо до огромног броја људи. Свему овоме треба додати и затварање фабрике Леони, где је без посла остало 1.900 радника. Овде се круг не затвара. Уследиће одмах на почетку 2026., затварања и других фабрика, гашење производње и нова отпуштања радника.
Ако Вучић и његова најужа мафијашка банда планирају било какву евакуацију због потпуног распада државе и наступајућег хаоса, шта је у оваквим околностима већ урадио „први ешалон“ новонасталих напредњачких мултимилионера и милијардера? Сви извори о њиховом масовном повлачењу (бекству) из Србије, које је почело још пре две године, а панично је настављено кад су масовне антирежимске демонстрације у Београду, Новом Саду, а касније и широм градова и насеља широм Србије, показале да се неће зауставити, док се „ствар не заврши”. На крају 2025. године, више нико око Вучића нема илузија, да је дошао крај и да ће их 13 година римских баханалија коштати скупо.
Према писању словеначког дневног листа „Дело“ (који је раније пратио кретање бившег АВ министра Горана Весића у Трсту и открио да борави у својој вили вредној 3,5 милиона евра), он је био тек један од велике колоније новопридошлих напредњачких мултимилионера којих према неким проценама у овом граду и региону има око 7000.
Један од Вучићевих „кнезова“ који се у Трст доселио „пуних бисага“ је Дамир Зобеница, потпредседник Покрајинске Скупштине Војводине, који је за време студентских протеста тајно организовао и плаћао групе људи да нападају, вређају, псују, понижавају и прете опозицији и физички нападају учеснике протеста у Србији. Зобеница је био тај који је у Новом Саду командовао маскираним батинашима у свим кључним уличним нападима на учеснике протеста. Љубљанско Дело наводи да су некретнине Вучићевих милионера и разбојника сваке врсте, купљене преко дипломатских контаката и да су уписиване на имена чланова породица али не и на њихова лична имена. Тако је било и у овом „огледном случају Зобеница“.
Кад је до учесника протеста у Београду стигла вест да је тај Вучићев компромитовани политичар и насилник „склоњен у Трст“, послата му је и једна јавна порука у вези са тим: „….Ако мислите да сте спасили Дамира Зобеницу тиме што сте му омогућили да побегне на своју хациенду у Трсту и поведе са собом свог ‘брата’ Срђана Кружевића и узме опљачкани новац, сад вам кажем – нећемо вам ништа опростити.“ Тражи ћемо од талијанских власти податке о некретнинама ових организатора вашег ‘домољубног’ насиља над ученицима и грађанима. Зобеница је своју децу већ исписао из школа и побегао од српских власти, из велике љубави према Србији“.
Љубљанско „Дело“ је сазнало да је неименовани Вучићев сарадник купио некретнину у Венецији за чак пет милиона евра. Био је то опет неко у име и за рачун Дамира Зобенице, како се касније потврдило. А, ко је на почетку велике друштвене и државне кризе у Србији 2024. године саветовао Александра Вучића да своји финансијску мафију „размести“ на престижна места италијанске трговине и туризма?Књиге политике
Наиме, током првог великог таласа масовних протеста у Србији кад је „елита реаговала“ да јој је угрожен бизнис, један предлог да би требало имовину „без порекла“ пребацити у Италију, дошао је дипломатским каналима преко десничарских политичара на северу ове државе.
Човек који се бавио праћењем политичке мафије са парама из Србије у Италији, Ђорђо Фрушоне (Гиоргио Фрусционе), аналитичар Италијанског института за међународну политику, потврдио је недавно да су екстремни десничари из Италије и Србије знатно раније нашли заједнички језик на антилибералним и антизападним темама, те објаснио ко се са ким последњих година састајао око „удомљавања“ неопраних милијарду евра и улагања у некретнине на терену Трста, Венеције, Падове…
А, почело је све једним давним сусретом италијанских и српских ултрадесничара 24. септембра 2022. у Клубу 451 у Београду. Од једног „клуба младих“ разбојника и профашиста, па до великих послова око прања још већих пара, није протекло много година. Али, онда је све добило и „службену ноту“….У госте градоначелнику Трста Роберту Ди Пјаци (Дипиаззи) годину и по касније појавила се Маја Гојковић, тада у својству председнице Извршног већа АП Војводине. Званично је у службену посету Трсту отишла „како би потакнула приближавање Италије и Србије на трговинској, пословној и политичкој разини у циљу европских интеграција“.
А, незванично, како би договорила са Дипјацом и његовим тимом довођење више од 4.500 Вучићевих милионера у Трст, који су у том граду и регији покуповали све што се могло купити осим цркава и двораца, мада је било и тако дрских претензија да их се гадио и корумпирани Дипјаца.
Али, овде је такође реч о само једној одређеној групи нових мултимилионера које је Александар Вучић, „злу не требало“, склонио на време, да му буду „дужни“ кад дођу „црни дани“. Наиме, оваквих група (већих и мањих по броју) има најмање десетак и власници су некретнина, скупоцених пловила, приватних авиона, хидроавиона, планинских вила у брдима јужне Француске и Шпаније.
Ону „тврду“ струју која активно и без бриге и даље хара по Србији, свакако чека амерички „десант на Балкан и Србију“. Међу онима које ће циљати влада Доналда Трампа, Европско тужилаштво и ко зна ко још, налази се, на пример, Алта паy група и Давор Мацура као и власник, Термомонт Дејана Бурчула коме је Вучић отворио државну касу и државне послове. Њему су додељени послови изградње такозване Цовид болнице у Батајници, Новом Саду и Крушевцу, а онда и изградњу фабрике вакцина.
За тог Бурчулу нико знао не би, да Вучић лично није 2020. године објавио на свом инстаграм налогу торту у облику Цовид болнице коју му је послао управо Термомонт (тачније, Бурчула). Те године, пет највећих јавних набавки добила је његова фирма, а зарада је ишла преко 70 милиона евра. Наредних година само је „растао“.
За америчке санкције, истрагу и евентуално процесуирање „виђен“ је и Дејан Слијепчевић, власник новосадске фирме Гат доо, који је не једном виђан Командно-оперативном центру МУП-а Србије заједно са тадашњим министром полиције, а садашњим министром одбране, Братиславом Гашићем и Вучићем. Слијепчевић је хапшен у Републици Српској и Црној Гори због покушаја да унесе веће своте новца од законских ограничења, а сумњало се и да је тај новац служио за подмићивање неких бирача на терену Никшића и севера Црне Горе. Гат д.о.о је иначе и главни „неимар“ стадиона „Дубочица“ који је отворен у Лесковцу и од кога је имао користи само он и нико више у Србији.
На могућој америчкој црној листи свакако би се могао наћи и Жељко Дрчелић, чија је фирма W.Д. Цонцорд wест има везе са следећим пројектима: Спортски центар Раднички у Београду, затим научно-технолошки парк Ниш, готово 14.000 квадратних метара Института за кардиоваскуларне болести Дедиње 2, развија делове Клиничко-болничког центра Земун, градски базен на Убу, стадион у Зајечару, гранични прелаз Гостун, део београдског аеродрома Никола Тесла, аеродромска зграда Констатнин Велики у Нишу…
Његова фирма је добијала и разне друге тендере везано за разне државне установе. Треба ли овоме додати и то да је Жељко Дрчелић председник Управног одбора кошаркашког клуба Црвена Звезда? Јер сви путеви оваквих протува некако директно воде у правцу спортских клубова у Србији коју су деценијама уназад гнезда мафијашких послова..
Али, ништа тако не може да опише колико је далеко једна клептократија у Србији отишла и колико је удаљена од пакла у коме Вучић садистички ужива, као што то може њихова „пловећа“ имовина ван Србије. Рецимо, не тако далеко, на Јадрану…Око 40 хиљада боље стојећих људи из Србије који су само у последњих две године напустили Вучићев рај на земљи, нашли су уточиште у Црног Гори и Хрватској. Међу њима су и Вучићеви милионери и милијардери који су се повукли на своја „пловећа царства“ на мору.
Наиме, само под црногорском заставом плови преко 500 суперлуксузних јахти, а највише ових прескупих пловила налази се српских милионера или њихових компанија из Србије: чак 146!
Поређења ради, иза Србије следе најбогатију држављани Русије 123, док црногорски држављани и компаније имају у свом власништву 71 јахту, а међу осталим власницима јахти су и држављани Кине (22), Украјине (19), Сједињених Америчких Држава (16), Босне и Херцеговине (12), Немачке 10, Француске (девет), Британских Девичанских Острва (седам). Подаци су проверљиви и делом јавно доступни у надлежним службама. У суседној Хрватској, такође су српски милионери и милијардери „престижни“. Један број режимских предузетника из Србије који имају везове у хрватским маринама веома су блиски владајуцìим структурама те земље. Посебно се издвајају два имена која имају везе са Хрватском, а везана су за Александра Вучића и његову породицу.
Кажу сведоци да 30 метара дуга јахта типа Азимут „Миленијум ИИ“ упада у очи пролазника и шетача на једној од најпознатијих далматинских променада у Сплиту. Реч је о луксузној јахти вредној око осам милиона евра у власништву Ивана Бошњака. Бошњак је са Стојаном Вујко и Драганом Килибардом сувласник фирме КБВ. Та грађевинска компанија, пословно је повезана са свим пројектима Србијагаса, за које изводи радове на свим гасним постројењима на Јужном току, данас познатијем као Турски ток. Бошњакова компанија добила је вредне радове и на изградњи канализационих чворова, а извођач је и на највецìем пројекту некретнина у Србији „Београд на води“. Бошњак је, наравно, „добар са Хрватима“.
Његов шеф Александар Вучић, сваког дана лаје као бесан пас у правцу Хрватске. То такође погодује ХДЗ.у да остане још на власти, јер им тако „јача десница“. Вучић је храни мржњом. И они њега. Али, на Јадрану, они који стварно праве милионе и милијарде, та игра не важи… Вучића такође везује и „јако пријатељство“ са председником КК Партизан Остојом Мијаиловицìем, који има 25-метарску јахту Азимут, вредну око пет милиона евра, привезану у марини хотела Ле Меридиен Лав у Сплиту. Била би то чиста идила, да се Вучић не плаши мора.
Тај Остоја Мијаиловић, био је дугогодишњи члан Нове Србије, коју је напустио и прешао у Српску напредну странку. Мијаиловицì је „у сродству“ са братом Александра Вучића, Андрејем Вучићем. Побратимском. Осим пријатељства, Мијаиловицì и Андреј Вучић имају и партнерство у осигуравајуцìој куцìи ОМР Гроуп из Београда. А, Мијаиловицì је, како се зна, представника бренда Јагуар Ланд Ровер у Европи. А, почео из лимарске радионице на НБГ. Има јахти, има џипова…
Од почетка напоредњалке пљачке, када су АВ предузетници почели масовно да купују јахте, Паклени отоци, марина Палмижана и ресторани у Хвару су омиљена одредишта за јахте српских предузетника, спортиста и естрадних звезда. Све крцато Срба током целе сезоне.
Неке од ових јахти су стално усидрене у Црној Гори, али је већи број оних које су трајно усидрене у хрватским маринама. Управе хрватских марина имају уредне податке јахти у власништву компанија иза којих стоје предузетници из Србије.
Не постоји ниједна озбиљнија фиукара или курвин син уз скуте Алерксандра Вучића, а да му „бела лађа“ не плови Јадраном а на њој „све што воле млади“… „…Имамо сталне богате госте из Србије дуги низ година и они су одлични гости и наши пријатељи, али не можемо да вам откривамо њихова имена“, кажу власници и менаџери једне марине за хрватски тисак.
Вецì дуги низ година на хрватској страни Јадрана није реткост видети јахту „јоиМе“, која је изграђена у Краљевици, а затим реконструисана у НЦП-у. Њега тамо третирају као „олд монеy“ (стари богаташ који је „исплатио своју прошлост“ и сад је без „облигација“).
На острвима средње и јужне Далмације скоро цело лето се може видети јахта предузетника Драгана Шебулова, председника рвачког клуба Раднички из Београда, а српски мултимилионер Милан Поповић је још раније имао вез у марини на подручју Сплита, као и Милан Беко, који је дуго година је имао стални вез у хрватским маринама.
Драгослав Дика Мицић, један од власника логистичке компаније МД Интернатионал, представник Хенкела, који је чест гост ресторана на Палмижани, има вез у марини хотела Ле Меридиен Лав, а јахта сидри и у ували у близини Хвара. Мицицì, као и Лајош Чакањ из Суботице, користе вез у Марини хотела Ле Меридиен Лав. На сплитском подручју вез за јахте има и предузетник Милош Љуљић. Власник је хотела Србија у Београду и суђено му је за аферу Хипо Алпе Адриа банка. Већину њих је под своју заштиту и за добру провизију Вучићев режим „амнестирао“ од свих пословних ризика и брига.
Али, све овде набројане, је тек мали врх великог леденог брега. Најкрупније рибе-предатори, крију се много даље од Јадрана, тамо на Карибима. Ближе америчким истражним органима који ће то ускоро обзнанити својој и светској јавности. Обрачун са „балканском мафијом“ у Вучићевој Србији обавиће онај једини који то може и сме. Амерички шериф на кога се чека.
Глоса
„…Ако сте блиски власти АВ дакле, ономе ко самостално води ову државу вама је омогућено све. Можете и да возите скупа аута, можете да не радите нигде, можете да се богатите, могу и чланови ваше породице све то да раде, да бежите од полиције, да се бавите и сумњивим пословима за вас закон не важи…
Јер је са новчаном казном од 10 хиљада динара и два казнена бода о којима ће се суд опет изјашњавати прошао управо Никола Петровић, који је под дејством алкохола и наркотика скривио озбиљну несрећу у којој је било повређених. Али је у затвору завршила полицајка Катарина Петровић која је открила његов идентитет…“
(М.Д., грађански активиста)
