Pročitaj mi članakŠvedska “zavrnula slavinu”, najgora ocena iz Brisela, gasna i naftna kriza tek se zahuktava, fabrika po fabrika prestaje sa radom, a studenti ne posustaju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakim danom se suočava sa sve više požara koji gutaju njegovu politiku. “Plamen” studentskih protesta gori već godinu dana i spalio je brojne mehanizme Vučićeve kontrole društva.
На бакљу побуне из Србије више није имун ни свет. Драган Поповић из Центра за практичну политику оцењује да Вучић више не може да погаси све бројне пожаре којима је окружен, јер је његов ауторитарни систем почео да се пара. Ту више нема повратка на старо. Само је питање колико ће распад да траје и колику цену ћемо сви заједно да платимо.
Србија је из Брисела добила најгору оцену од како је почела свој европски пут пошто је Европска комисија је без икаквог околишања упозорила да земља бележи драматичан пад у области владавине права, слободе медија и борбе против корупције, уз оцену да су институције под партијском контролом.
“Бриселско доливање уља на ватру”
Ова историјски најоштрија оцена Комисије само “долива уље” на бројне пожаре које председник Србије и самопрокламовани стручњак за све, па и за смиривање пожара свих врста, Александар Вучић мора да гаси последњих годину дана.
А где све и како гори председнику Србије под ногама?
Ни месец дана пре извештаја из Брисела, из Стразбура је стигла резолуција Европског парламента, у којој се на врло директан начин прозивају одговорни представници власти за корупцију, репресију и урушавање институција у Србији. Парламентарци су чак и затражили од Европске комисије и Европског парламента увођење појединачних санкција за одговорне појединце.
И ако се Александар Вучић понадао да ће се та идеја о санкцијама загубити у лавиринтима бриселске администрације, врео шамар стигао са севера. Таман уз извештај Европске комисије, стигла је и одлука Шведске. Влада у Стокхолму “због недостатка реформског духа и погоршања стања владавине права, корупције и слободе медија, обуставила је део подршке државним институцијама у Србији и та средства преусмерава на цивилно друштво”.
Српска побуна и у светским медијима
Србија је опет као “проблематично дете” Европе поново доспела и у фокус светским медија. Само у Нови Сад на комеморативни скуп, у организацији студената, на годишњицу пада надстрешнице, која је убила 16 људи, стигло је педесетак новинарских екипа из целог света.
Нису то једини пожари које последњих недеља Вучић мора да гаси на међународној сцени. Криза због проблема у снабдевању гасом и нафтом Србије, за које су донедавно били кључни Руси, све је дубља и само је питање у ком тренутку ће да експлодира.
Сваким даном је све видљивији њен негативан утицај је на економског тигра на Балкану, који се све више, на жалост, претвара у изморену и изгладњелу мачку.
Југ пред колапсом
Посебно је то видљиво на југу Србије, где је председник некада отварао и обећавао индустријске гиганте. Сада, међутим, ћути док из Ниша, Врања, Беле Паланке, Пирота стижу вести о затварању фабрика и масовним отказима.
Све то време последњих годину дана ватра студентске побуне гори и шири се целом земљом, и тамо где нема факултета и где их никада није било.
Непослушност и отпор коруптивном режиму на који већ годину дана позивају академци све више улазе и у институције за које се верује да их Александар Вучић већ годинама држи под апсолутном контролом. Све чешће се буне тужиоци и судије… Још један пожар који тињања полако прелази у ватру.
Студентски загрљаји и песма “ћација”
Студентска крв отпора је прострујала крвотоком целе земље од Београда до најзабаченијег села и на најлепши и најискренији начин разбила све националне, верске и културолошке предрасуде којима се хранио Вучићев систем владања.
И док се студенти на свом путу боре загрљајима и позитивном енергијом, присталице председника Србије свог вођу бране тако што једној мајци која штрајком глађу тражи правду за погинулог сина, певају ни мање ни више песму “Пошла мајка да потражи сина”.
Слом Вучићеве представе о нормалној Србији у само једној песми.
Може ли председник Србије, самопрокламовани лекар за све бољке нашег друштва, да постане ватрогасац чудотворац и да погаси све пожаре који прогуташе његова Потемкинова села.
“Ствари измакле контроли”
Драган Поповић из Центра за практичну политику оцењује да Александар Вучић више не може да контролише ситуацију као што је то радио донедавно, да му ствари полако измичу контроли.
“Логично је да се то деси када направите ту врсту пирамидалног система власти, где се све одлуке доносе на врху и о свему ви одлучујете. У таквом систему кад-тад све крене да вам испада из руке”, истиче Поповић за Нова.рс.
Драган Поповић Фото: ФоНет/Милица Вучковић
Подсећа да ниједан појединац не може да држи све конце у рукама и то све време, “посебно не у друштву које је сложено као наше и које је спремно као што смо видели у последњих годину дана да пружи отпор”.
“Када крене распад, све се распада у истом трену”
“Не можете у таквом друштву да све контролишете и да направите потпуне диктатуре. Очекивано је да у једном тренутку систем крене да се распада и то да све крене у истом тренутку јер су у питају ствари које су повезане”, каже Поповић.
Протести који у Србији трају већ годину дана, према његовој оцени, врло јасно су показали да у друштву постоји озбиљна снага и енергија спремна да се побуни.
“Вучић је тиме сатеран у ћошак и онда је кренуо да греши. Чим то почне да се дешава, онда људи са стране, из иностранства више виде проблеме и да постоји алтернатива. Тада и они који би да зажмуре све су мање на то спремни, а и немају много могућности за то јер ствари постају све очигледније”, процењује Поповић све већи отклон међународне заједнице од Вучића.
“Урушавање изнутра”
У моменту када у земљи има све већи отпор, кад из иностранства стижу све негативнији сигнали, како истиче наш саговорник, онда ауторитани систем почне и изнутра да се урушава.
“Његови људи, који су му били мање више лојални, схватају да он више није једнина карта на коју могу да играју. То се сада дешава и у правосуђу, али и у другим. То је крајње логичан расплет догађаја када крене да се пара један ауторитарни систем”, наглашава Поповић.
Верује да то пуцање нико више, па ни Александар Вучић не може да заустави. Међутим, признаје да је велико питање колико тај распад може да траје.
“Не могу да проценим колико ће то да траје. Јасно је да се не може то сутра завршити, али је сасвим сигурно да присуствујемо крају овог режима и накаредног система који је успоставио Александар Вучић. Само да видимо колико ће да траје и са каквим последицама ће земља да се извуче из свега тога”; закључује Драган Поповић.
