Pročitaj mi članakRAT na Bliskom istoku doveo je Sjedinjene Države na ivicu katastrofe, kako vojno tako i ekonomski, ocenio je Daglas Makgregor, bivši savetnik šefa Pentagona.
„U veoma smo velikoj nevolji. Prema izveštajima koje dobijam, sve američke baze u regionu su pogođene a udari po njima se nastavljaju. Izgubili smo nekoliko aviona u Saudijskoj Arabiji, koji su uništeni raketama. Nastavljamo da trpimo gubitke jer još uvek imamo trupe u regionu. I ne znam da li je neko u Vašingtonu razmatrao njihovo povlačenje, a zaista ih treba povući“.
Prema njegovim rečima, tekući sukob na Bliskom istoku mogao bi da izazove krizu biblijskih razmera u globalnoj ekonomiji.
„Nalazimo se na ivici ekonomskog Armagedona. Pogledajmo cene nafte i koje sve zemlje zavise od nje. Rusija može da nadoknadi svoje gubitke (na globalnom tržištu nafte) saradnjom sa Kinom, Indijom, Japanom i Južnom Korejom. Ali generalno, sve što je predsednik Tramp obećao u smislu zlatnog doba – sada je u opasnosti“, naglasio je Makgregor.
Osvrćući se na statistiku da je iranska vojska izvela 309 raketnih udara na neprijatelja tokom prvog dana oružanog sukoba (28. februara), 584 drugog, a da je 9, 10. i 11. marta, dnevno lansirala, u proseku, samo 30 raketa i 45 dronova, on ukazuje:
– Neki ljudi mi govore: ‘Dag, ti ne razumeš. Irancima jednostavno ponestaje balističkih i krstarećih raketa. A ja im odgovaram: Da, ali zar ne mislite da Irancima jednostavno ponestaje meta? Već su uništili sve naše baze na Bliskom istoku. Naneli su ogromnu štetu našoj infrastrukturi, sistemima komandovanja i kontrole, radarima, baterijama Patriot i baterijama THAAD. Dakle, čim mi neko kaže da našem sadašnjem protivniku ponestaje projektila, odmah se setim nečeg sličnog u vezi sa Ukrajinom: „Oh, i Rusima tamo ponestaje raketa! Gube rat!“ Nisam verovao u ništa od toga, a ne verujem ni sada. Izmišljamo, tvrdeći da nam ide bolje nego što ide.
Na sličnoj „talasnoj dužini“ je i profesor Univerziteta u Čikagu Džon Miršajmer. On smatra da Iran – sposobnošću da relativno lako udari na strateški važne američke i izraelske ciljeve – ima jake pozicije i da će Vašingtonu i Tel Avivu u budućim pregovorima ispostaviti visoke zahteve“:
Po njegovoj proceni, Iranci će – s obzirom da se SAD i Izrael penju stepeništem eskalacije – činiti isto:
„Ako počnu da uništavaju kritičnu infrastrukturu Irana, Teheran će uništiti kritičnu infrastrukturu u zemljama Zaliva i Izraelu. Oni su sposobni za to i deluju u okruženju bogatom ciljevima. Iranci mogu relativno lako izraketirati ranjive i važne ekonomske i strateške ciljeve“.
Američki udar po industrijskoj
zoni iranskog grada Isfahana
Miršajmer čak upozorava:
– Iran će pristati na mirovni sporazum samo pod svojim uslovima. Iranci imaju jake pozicije, a nemaju interes da reše sporna pitanja pod američkim uslovima. Imaju dubok interes da nešto dobiju ublažavanje sankcija i reparacije. Ko zna šta još“.
Suočen sa nepovoljnim tokom rata, predsednik SAD Donald Tramp izjavio
„Mogli bismo da uništimo njihove kapacitete za proizvodnju električne energije za jedan sat, a trebalo bi im 25 godina da ih obnove. Doduše, nadam se da to neće biti potrebno“.
Ova izjava američkog lidera otvorila je pitanje: a šta ako se to desi, šta ako dve strane započnu totalni rat?
Takođe: ko će prvi popustiti i pristati na uslove druge strane?
