Direktan sukob dve najveće nuklearne sile na planeti teško je zamisliv bez posledica koje bi potresle čitav svet.

Upravo na to podseća ruski politički analitičar Dmitrij Agranovski, koji u razgovoru za internet izdanje „Podmoskovje danas“ kaže da bi takav scenario bio katastrofalan gde god da se dogodi.

Teoretski, naravno, u međunarodnoj politici gotovo ništa nije potpuno isključeno, ali u praksi bi sudar između Rusije i Sjedinjenih Država bio događaj koji bi nadilazio bilo koji regionalni sukob.

Zbog toga, tvrdi Agranovski, priče o tome da bi Vašington mogao da pokrene direktan napad na Rusiju deluju malo verovatno, uprkos poslednjim vestima o povećanom prisustvu američkih trupa u Rumuniji.

U medijima su se ranije pojavile spekulacije da SAD koriste napetosti oko vojnog sukoba u Iranu kao svojevrsno pokriće kako bi prebacile dodatne snage bliže ruskim granicama. Ipak, analitičar smatra da takva interpretacija previđa širu logiku savremene geopolitike.

Po njegovom mišljenju, američka strategija uopšte ne zahteva direktno uključivanje sopstvenih vojnika protiv Rusije. Postoji, kako kaže, čitav niz drugih načina za vođenje sukoba.

„Zašto bi SAD ulazile u konflikt sa Rusijom uz pomoć svojih vojnika kada postoje ukrajinski vojnici“, navodi Agranovski. On dodaje da gubici Ukrajine za Vašington nemaju presudnu političku težinu, zbog čega je ta zemlja, kako ocenjuje, u strateškom smislu za SAD veoma pogodna platforma za suprotstavljanje Rusiji.

U tom kontekstu i premeštanje trupa u Rumuniju dobija drugačije značenje. Agranovski smatra da je reč pre svega o psihološkom pritisku i političkom signalu, pre nego o pripremi za direktni vojni sudar. Takvi potezi, kaže, imaju snažnu simboliku unutar same Alijanse.

Posebno se, kako napominje, mora gledati odnos između Vašingtona i evropskih saveznika. Poslednjih meseci evropski lideri često su kritikovali predsednika SAD Donalda Trampa, optužujući ga da pokušava da umanji značaj NATO-a i da ne posvećuje dovoljno pažnje obavezama prema saveznicima.

Upravo zbog tih prigovora, smatra Agranovski, demonstrativno raspoređivanje snaga može se tumačiti i kao gest upućen samim članicama NATO-a.

U političkim krugovima često se govori da vojska ponekad šalje poruke koje nisu namenjene protivniku, već sopstvenim saveznicima. Ako je ta logika tačna, onda raspored američkih vojnika u Rumuniji možda govori podjednako o unutrašnjim odnosima unutar zapadnog bloka koliko i o odnosima sa Moskvom.

A u takvim situacijama, kako istorija pokazuje, stvarna poruka često postaje jasna tek mnogo kasnije.

Izvor: webtribune

Oznake: vojska, Rumunija, SAD