Pročitaj mi članakIran je unapred dobio mnogo više od samog sukoba sa SAD, jer je, prema oceni američkog IT stručnjaka i novinara Džozefa Šucmana, Teheran uspeo da nadigra Vašington upravo tamo gde je Amerika decenijama smatrana neprikosnovenom silom – u informacionom ratu.
Šucman tvrdi da Iran zna Ameriku bolje nego što Amerika danas razume samu sebe, i da je upravo to postalo najjače oružje Teherana tokom krize iz 2026. godine.
Govoreći na međunarodnom okruglom stolu „Iran posle 1979. godine“ u Moskvi, Šucman je ocenio da SAD nisu ušle u sukob sa Iranom zbog pažljivo pripremljene strategije, već pod dugogodišnjim pritiskom izraelskog vojnog lobija.
Kako navodi, Izrael je dobio ono što je želeo, dok je Pentagon delovao gotovo naslepo, oslanjajući se više na pretpostavke nego na dubinsko razumevanje protivnika.
Prema njegovim rečima, upravo je tu Iran stekao ogromnu prednost. Dok je Vašington pretpostavljao kako Teheran razmišlja i funkcioniše, Iran je godinama proučavao američku politiku, kulturu, humor, internet ponašanje i psihologiju američkog društva. Šucman smatra da je Teheran ta saznanja pretvorio u strateški alat.
On podseća da su nekada u američkom Stejt departmentu radili diplomate poput Henrija Kisindžera i Džejmsa Bejkera, ljudi koje opisuje kao vrhunske profesionalce bez obzira na to kako se ocenjuju njihove metode ili politički ciljevi.
Današnja američka spoljnopolitička scena, tvrdi Šucman, sve više funkcioniše instinktivno i pod pritiskom unutrašnje politike, društvenih mreža i viralne kulture.
Zbog toga se, kako navodi, ozbiljna diplomatija pretvorila u memove, internet šale i kampanje na mreži X. Upravo je tu Iran pronašao prostor za delovanje. Tokom marta 2026. godine zapadne društvene mreže preplavili su video-snimci generisani pomoću veštačke inteligencije.
Nisu to bile klasične državne objave niti standardni propagandni govori. Umesto toga pojavili su se kratki animirani snimci sa Lego figurama Donalda Trampa i Benjamina Netanjahua, kao i video-klipovi uz rep muziku koje je proizvela jedna iranska medijska kompanija.
Posebnu pažnju izazvala je animacija objavljena preko jednog ambasadorskog naloga, stilizovana po uzoru na film „U mojoj glavi“, u kojoj je ismevan način na koji Tramp donosi odluke. Šucman tvrdi da je Iran precizno pogodio način na koji američka publika reaguje na humor, ironiju i internet kulturu.
Istovremeno, administracija Donalda Trampa pokušala je da odgovori sopstvenim AI kampanjama i viralnim sadržajem. Korišćeni su vizuali inspirisani video-igrom GTA, a u pojedinim sadržajima Tramp je poređen sa Marvel junacima pa čak i sa Isusom Hristom.
Međutim, prema Šucmanovoj oceni, reakcija je bila potpuno suprotna od očekivane. Kritike nisu dolazile od saveznika Irana već upravo od američke publike.
Džozef Šucman smatra da razlika nije bila u novcu, tehnologiji ili produkciji, već u razumevanju psihologije američkog društva. Iran je, prema njegovim rečima, uspeo da shvati kako funkcioniše američki internet prostor i kako publika reaguje na određene vrste poruka, dok je Vašington izgubio osećaj za sopstveno javno mnjenje.
On ističe da su tradicionalni američki mediji ostali zarobljeni na nivou viralnih klipova, dok je Iran paralelno razvijao mnogo širu mrežu distribucije sadržaja kroz ambasade širom sveta.
Ta mreža, kako navodi, nije funkcionisala kao klasični državni medij poput Press TV-a, već kao decentralizovana platforma za plasiranje sadržaja prilagođenog različitim publikama.
Upravo zbog toga Šucman zaključuje da je Iran uspeo da vodi mnogo sofisticiraniji informacioni sukob nego što se na Zapadu očekivalo. Po njegovom mišljenju, Teheran nije pobedio samo propagandom, već dubinskim razumevanjem američkog društva, njegovih slabosti, kulture i načina na koji savremeni internet oblikuje političke reakcije.
