Пет дугих година такозване „нове власти“ у Црној Гори нису нашле начина да се озбиљно позабаве процесуирањем криминализованих делова друштва, сопственом бирократијом, нити да уреде судску, законодавну и извршну власт на нивоу какав се очекивао од државе која је кандидат за улазак у Европску унију. Ипак, ових дана, након хапшења Аца Ђукановића, и одређивања притвора од 30 дана, отварају се нека нова питања: хоће ли јавност у региону коначно сазнати како је и на који начин свака влада Мила Ђукановића утицала на сваку владу у Србији, а највише на Александра Вучића, беспризорног тиранина коме је аутократа из суседне Црне Горе дословно био „ментор“ и који га је увео у „пословне аранжмане“ са разним арапским инвеститорима, након што их је лично одбацио (случај покушаја изградње пројекта „Дубаи на улцињској плажи“).

Хоће ли такозвана „нова власт“ упознати јавност са дубином утицаја „Нове банке“ на три деценије пословних лавирината у Црној Гори и зашто је Вучићева Србија хтела да постане већински власник те банке…

Славни немачки писац Бертолд Брехт, још 1928. године је излавио: „Шта је пљачка банке у поређењу са оснивањем банке?!“

Ову мудрост сигурно никада није прочитао нико од разних „банкара“ који су, од деведесетих година прошлог велка па до данас, отварали ове „финансијске установе“, да би „од нуле направили стотине милиона“.

Један од оних којима се тај посао учинио корисним за стицање богатства, био је и Ацо Ђукановић, брат бившег црногорског председника и премијера током три деценије „гордог посртања“ ове мале балканске државе. Ацо Ђукановић се налази у једномесечном притвору, наводно због пар комада трофејног оружја и једног за који не поседује дозволе…Велике, озбиљне истраге и сходно томе озбиљне оптужнице, још нико не помиње.

Они који су годинама били уверени у сукоб сваке власти у Србији са сваком владом Мила Ђукановића, нису познавали праве односе овог црногорског „главара“ са најважнијим протагонистима политичке и финансијске сцене у Србији.

Случај црногорске „Прве банке“ под контролом Аца Ђукановића, сведочи о томе…

Наиме, 10. новембра 2023. године, нека ствари су и неупућенима постале јасније: Централна банка Црне Горе (ЦБЦГ) тог дана званично је саопштила да јој је фирма из Србије месец дана раније предала захтев за стицање квалификованог учешћа до 50 одсто (мањинског учешћа) у капиталу „Прве банке“ коју је супериорно контролисао Ацо Ђукановић. Добијање одобрења од ЦБЦГ требало је да буде почетак процеса за закључење договора о продаји.

Фирма из Србије, чији је власник извесни Далибор Матић (из српског ентитета у БиХ), иначе Вучићев „партнер у злочину“, била је заинтересована да дође до власништва у „Првој банци“…

Месецима пре тога спекулисало се о томе да ће банку која има милионске губитке да купи неко из региона или Европе, и да ће, уколико преговори буду текли по плану, нови власник бити држава Србија, преко банака у којима има већински власнички удео.

Поменути Далибор Матић је преко Вучићеве „прекодринске логистике“ дошао у посед атрактивне локације на Новом Београду гдје је према планској документацији планирао градњу стамбено-пословног комплекса и до те локације је дошао куповином потраживања у оквиру једног стечајног поступка чије је део и Агенција за осигурање депозита која обавља послове за рачун Републике Србије.

Како је Матић од власника мењачница новца постао велики режимски инвеститор, прича је за једну посебну прилику. Много занимљивије је да су фирме овог донедавног анонимуса укључене у свим пословима и пројектима са Електропривредом Србије (ЕПС), али, пре свега у пословима наплате електричне енергије. Дакле, Матић држи „у шаци“ оно што је још преостало од кључне државне енергетске компаније, након што је цео енергетски сектор стављен на управљање држави Норвешкој.

А, што се тиче „спасавања Аца Ђукановића“ и његовог банкарског чеда, „Прве банке“ у Црној Гори, од те идеје се одустало, након што је Матић добио извештај независног ревизора (БДО), који се односи на финансијско пословање „Прве банке“, где је дато мишљење да постоје „значајне неизвесности које изазивају значајну сумњу у вези са способношћу банке да настави пословање, па ће наставак пословања у догледној будућности зависити од подршке акционара банке и њихових планова за докапитализацију“…

Је ли Ђукановић нашао ту „подршку акционара“ или не, мање је важно од чињенице чему је служила та банка у прошлости…

Да буде јасније: „Прва банка“ је у Црној Гори основана као „системски“ важна банка из два разлога: јер је поред Аца Ђукановића, Електропривреда била највећи депозитар акционар (до 24 одсто), да је Мило Ђукановић током своје владавине увео обавезу пласирања депозита државних органа, предузећа, фондова, општина, јавних установа у ту банку.

Смена владајуће странке и Мила Ђукановића као персонификације власти у Црној Гори дала је прилику новим властима да укину монопол и „аутоматизам“ уплате државних средстава преко „Прве банке“, али, то се није десило.

Напротив, такозвана „нова власт“ сачувала је све темеље централистичког управљања државом, толико да ни након пет година није донет нови Закон о локалној самоуправи већ је и даље на снази стари, који практично одузима црногорским општинама право на живот и самоуправу, а све полуге власти су у рукама владајуће коалиције и њених канцеларија у Подгорици.

Узгред, Црна Гора још нема Закон о Влади, а има 22 министарства и безброј разних директората. Утицај такве владе на банкарско пословање у овој малој држави је скоро никакав. Гувернерка Централне банке Црне Горе Ирена Радовић, изабрана је озбиљном већином на ту функцију, с обзиром на стручност и углед у ЕУ који јој нико не оспорава. Али, случај „Прве банке“ и размере њеног утицаја на пословне и политичке прилике у Црној Гори, озбиљно компромитују све велике приче о „сјајним успесима“ ЦБЦГ.

Јер, слика „фрагментације“ политичких и пословних интереса у Црној Гори нигде није тако видљива као на овом случају.

Рецимо, код Вучићеве идеје о куповини већинског дела „Прве банке“ Аца Ђукановића, преговори су вођени месецима. Потом је уследило путовање извршног директора „Прве банке“ Тарика Телаћевића у Београд, гдје је представио пословне билансе и остале важне информације о банци. Поставило се и једно лаичко питање: зашто држава Србија (Вучићев режим) жели једну црногорску банку, и то под контролом рођеном брата Мила Ђукановића?

Говорило се да је главни разлог за куповину „Прве банке“ било успостављање директног платног промета између Србије и Црне Горе и улазак „опраног новца“ у инвестиције на више локација у Црној Гори…Регулисање платног промета се ипак није десило до данашњих дана, а како изгледа и неће још дуго…Разлога има и „спољних“ и „унутрашњих“.

Прави разлози су обострани интереси Вучићевог и Ђукановићег клана.

Да је тако, ево примера: напредњачка Србија је била заинтересована за куповину акција које је у овој банци имала (и даље има) Електропривреда Црне Горе, а у питању је било преко 20 одсто власничког дела. Циљ је био да се тим делом „допуни“ и власништво Вучићевог кума Николе Петровића, од такође 20 одсто, у црногорској електро-мрежи. И, део по део, све са циљем да се Ацо Ђукановић извуче из лошег пословања, да се тако рећи спашава, а да Вучићев клан на тај начин дође до коначне „аквизиције“ и практично загосподари клијентима и инфраструктуром „Прве банке“ која има одлично развијену инфраструктуру и коју је српски диктатор планирао да буде подршка платном промету Србије и Црне Горе, у случају да се та идеја остварила.

Централна банка Црне Горе унапред је била опоменута из Европске централне банке, да Србија (АВ режим) годинама врши дистрибуцију „опраног новца“ у региону, у виду разних инвестиција, те је скренута пажња да је питање платног промета између Србије и Црне Горе још далеко.

А, у реалном животу, годишња размена добара и услуга између Србије и Црне Горе је око милијарду евра, док се плаћања по важаћем систему врше преко коресподентских банака, што увелико повећава трошкове тих трансакција.

Занимљиво да је једну анализу пословања „Прве банке“ Аца Ђукановића радила још 2012. године и Међународна мрежа за истраживање организованог криминала и корупције (ОЦЦРП) у чијим је извештајима се говори о великом броју незаконитих активности банке. Све су детаљно описане на хиљадама страница тајних банкарских докумената који су у поседу ОЦЦРП-а, а који откривају „корупцију, похлепу и нестручност“ и где се каже да при склапању ових послова „банка није поштовала Закон о спречавању прања новца, властита правила, нити је следила добру банкарску праксу“…

У једној од кривичних пријава у којој се од Специјалног тужилаштва за организовани криминал тражи провера пословања „Прве банке“ кад је у питању додела неуобичајено повољних кредита, укључујући и вишемилионски кредит Дарку Шарићу који је касније био осуђен у Србији за кријумчарење наркотика, пише између осталог да је за Прву банку Шарић био „поуздани клијент који им је у време кризе притекао у помоћ орочивши милионски депозит у тренутку када је банка једва извршавала налоге депонената“…Било је то време кад је овај нарко бос пунио и буџет Републике Србије са читавих 8%…

На једно наивно питање упућено својевремно Ацу Ђукановићу (како је одлучио да уђе у бизнис и чиме се раније бавио), брат црногорског „главара“ Мила Ђукановића, одговорио је овако: „Копао сам канале и истоварао вагоне. Радио сам то, па кад су ме заболела леђа, онда сам почео да мислим!“,

И заиста, током деведесетих година кренуо је да тражи зараду на такозваној естради. Почео је да се бави резервацијама карата, промоцијом и организовањем фолклорних концерата преко своје прве компаније „Маратони“. А, све остало је прича о „првобитној акумулацији капитала“ и стицању новца брзим акцијама, попреко, ивицом закона или користећи опште безакоње у држави.

Такозвана „нова власт“ у Црној Гори пала је у искушење понуђених прилика које се не одбијају: Влада Црне Горе и премијер Милојко Спајић послују са „Новом банком“ и то тако што је током емисије државних обвезница значајан део новца пласиран је управо преко „Прве банке“, банкарске институције која је годинама била симбол привилегованог положаја и спорне повезаности политике и финансија.

Уместо одговора на питања о пореклу капитала, ранијим аферама и одговорности за финансијски суноврат банкарског система, јавност данас гледа како се том истом кругу омогућава нова, сигурна и институционално верификована зарада. То отвара једно природно питање: лежи ли „брат Ацо“ 30 дана у истрази, без иедног ваљаног разлога, како би сви ваљани, пали у заборав?

Дан након хапшења Аца Ђукановића, његов адвокат је изјавио: „…У односу на кривичну пријаву од синоћ, донета је наредба о спровођењу истраге у којој нема један део предмета које је тужитељка ставила у кривичној пријави, односно које је полиција идентификовала као кривично дело. У првом реду, сада више нема панцира јер то нити је кривично дело, нема неког оружја које је тобоже постојало, за које су утврдили да има дозволу. И даље постоје нека оружја за која ја тврдим да постоји дозвола, они је нису могли наћи, али наћи ћемо је ми…“

Такође, дан након хапшења Аца Ђукановића, „Прва банка“ (њен менаџмент) саопштила је да ће, „поводом привремене спољне блокаде оба приступа филијали те банке у Улици Вука Караџића у центру Подгорице и онемогућеног приступа филијали услед присуства припадника Посебне јединице полиције, од надлежних органа у најкраћем року захтевати да доставе званично и јасно образложење предузетих активности….

У саопштењу даље пише: „Уједно се извињавамо клијентима који су се затекли у филијали и који су, без кривице Банке, претрпели непријатности услед наведених околности. Прва банка ЦГ остаје посвећена стабилности, сигурности и континуитету пружања услуга свим својим клијентима и партнерима…“

Полиција је тог дана опколила зграду у центру Подгорице у којој живи Ђукановић, а у истој згради, у Улици Вука Караџића, налази се и филијала „Прве банке“…

Очито уплашен за даљи ток догађаја око браће Ђукановић, те какве последице може да има сарадња његове владе са Ацовом „Првом банком“, председник владе Црне Горе Милојко Спајић, преко чланице своје странке „Покрет Европа сад“ (ПЕС), Јелене Недовић, креће у акцију „отклона опасности“ и „прања руку“…

Ево како се то у пракси „на терену“ ради…

Недовић је дана 28. фебруара ове године изашла са изјавом да „Мило Ђукановић, Еди Рама и Александар Вучић у страним медијима пишу о реалистичном путу и болним реформама, а стање на терену сугерише потпуно другачију стратегију: опстанак на власти кроз контролисану нестабилност. Њихов заједнички проглас није ништа друго до покушај да се регион забетонира у предсобљу Европе – тамо гдје се тргује без граница, али се влада без закона!“ Говорила је још да су њихове иницијативе уствари опасна замена теза.

„…Тражећи улазак у јединствено тржиште и Шенген пре пуноправног чланства у ЕУ, Рама и Вучић желе Балкан ван Уније, али са европским новцем…Циљ им је систем у којем роба и новац циркулишу слободно, док европски истражитељи и судови остају пред вратима. То је идеалан полигон за одржавање приватних држава под маском интеграција“, казала је Недовић и поменула како Еди Рама наступа као „лидер модернизације али реалност је да се под његовом влашћу Албанија дословно растаче у организованом криминалу. Институције нису ојачале, оне су капитулирале пред нарко-картелима који су постали стубови локалне економије. За такав систем, стварна владавина права ЕУ није циљ, већ смртна пресуда, и зато је тржиште без правила једино што Раму занима.

Иако Рама и Вучић потписују неки „ауторски“ текст, незаобилазан део овог пакта је Мило Ђукановић. Он данас, баш као и деценијама док је био на власти, наставља да кочи сваки стварни напредак Црне Горе ка Европској унији. Кроз своје акумулиране милионе и мрежу утицаја, Ђукановић очајнички покушава да заустави чишћење безбедносног сектора и судства у Црној Гори. Његова улога је да саботира реформе како би заштитио капитал и људе који су државу претворили у сервис за корупцију. Овај ауторски текст двојице лидера је заправо проглас анти-европске коалиције….Они не желе у ЕУ, они желе да Балкан остане сива зона у којој се милиони врте, криминал цвјета, а закони важе само за обичне грађане“, закључила је Јелена Недовић, посланик ПЕС.а, очигледно у новом тону који до сада није могао да се чује. Наиме, Влада Милојка Спајића и он лично, налазе се пред великом одгповорношћу: или ће трајно направити „рез“ према најгорим рецидивима слаганих тридесет година на леђа грађана Црне Горе, или ће он и његова странка нестати са сцене.

У 2026. години има прилику да уђе у историју као неко ко је извадио црногорско друштво и државу из брлога бирократско-мафијашког наслеђа.

По свему што је до сада показао, тешко је за очекивати, али, чак и тим „јуношама“, без животног и политичког искуства, постаје јасно да је „ђаво однео шалу“. Оно што је посланица ПЕС Јелена Недовић изгповорила, прочитала, личи на нови манифест владајуће коалиције у Црној Гори, у којој ће ускоро доћи до „препаковања“.

Али, кад се тужилачки „распакује“ случај Ђукановића, из њега ће као фантом изаћи и „случај Вучић“, који без Мила и његове улоге „ментора“ није могао ни дан да започне. Биће то велики шок за све оне разуларене напредњаке и радикале у Србији који су годинама сипали ватру на „Милогорце“, кад схвате да је Александар Вучић био највећи „Милогорац“, и да је своје највеће противзаконите послове са арапским шеицима добио преко Мила Ђукановића.

Вучић, наравно, лаже чим проговори, а Ђукановић ћути или изговара старе фразе.

Српски диктатор се разликује од свега виђеног у данашњој Европи, јер је склон да поверује сопственим лажима! А, зашто да не кад нема закона који ће му забранити да лаже кад зине!

Парламент Велса (Велика Британија) ових дана доноси закон којим ће омогућити кривично гоњење сваког политичара који отворено и свесно лажу грађане. Чим ступи на снагу, на удару ће бити „проверени кандидати“ који су изградили каријере на грандиозним лажима, јер је тешко замислити да ће се одрећи те навике.

Кад би се неким чудом овакав закон применио на политичке актере у Србији, Црној Гори, БиХ, Хрватској и другде на Балкану, такозвани парламентаризам би у најкраћем року престао да постоји.

Српски диктатор Александар Вучић, као јединствен пример патолошког лажова, отишао је даље од сваке „конкуренције“ у том смислу: неке своје ординарне лажи, заиста је покушао да „реализује“: продавао је карте за метро кога нема и квадрате станова који не постоје!

Једна од бриутаслних лажи је била и она кад је ускликнуо како ће Србија добити најјефтинију нафту у региону. Да није било недавног заустављања испоруке из Јадранског нафтовода (ЈАНАФ) према Србији, преко којег је долазила руска нафта, грађани ове земље не би сазнали да су добијали овај енергент 20 одсто јефтиније, а Вучићева мафија га је продавала на домаћем тржишту за 20 одсто скупље у односу на све суседне земље. У међувремену, новцем опљачканих од грађана, овај болесни разбојник водио је (и даље води) своју кампању под паролом: „За нашу децу, брже јаче боље“.

У далеком Мексику бесни велики грађански рат између државе и мафије…Срски диктатор би и такво нешто желео да се деси, јер, бирајући између народа у Србији и мафије којој је дужан, нема никакве дилеме за кога би се определио.

Он очито није научио оно што је научила мафија по чијем такту игра: политичар је пролазни слуга, тако рећи, нарко -„мула“, а „роба“ је вечна!

Колумбијска мафија је научила ту лекцију са Ескобаром. Повукли се у илегалу, покуповали велике ланце земље и стоку, дрогу праве у тишини по врховима Анда. Не баве се политиком али плаћају политичарима рекет. А, тамо где су они настањени нема дилера по улицама. Домаћа нарко-мафија нема тај карактер, али, зна да се повуче кад се успон корумпираног политичара претвори у његов политички суноврат…

Тиранин у паду, нема савезника.

Глоса

„…БИА се само бави само такозваним унутрашњим непријатељима. Оно што је некад било Треће одељење, које је пратило Вука Драшковића, Рајка Даниловића, Срђу Поповића – БИА сада то ради. Нема појма о свом послу, само јури опозицију и сарађује са организованим криминалом…“

(„Првоборац“ и учесник демонстрација 9. марта 1991, против Милошевићевог режима)

Извор: magazin tabloid

Ознаке: Александар Вучић, Мило Ђукановић, Црна Гора