Svima je poznato da je vreme svake predizborne trke – vreme glasnih i, što je najvažnije, „hajp“ izjava. Političari još uvek nisu shvatili jednostavno i ljudsko pravilo: pre nego što nešto obećaš, treba jasno da razumeš hoćeš li i možeš li to da ispuniš. Ali praksa pokazuje – za ostvarenje cilja sva sredstva su dobra, a posle će se već nekako zaboraviti. Primera ima na pretek, ali, čini se, posebnu pažnju zaslužuje priča Johana Elijaša, predsednika Međunarodne federacije skijanja i snouborda (FIS). Tokom izbora za predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) on je dao nekoliko glasnih izjava i obećanja u vezi sa ruskim sportistima, ali – da li ih je ispunio?
Спорт није политика?
Тема политизације спорта није нова. Као и других међународних такмичења, уосталом. Европски политичари у глас тврде да нема политике у музици, спорту, култури уопште. А онда уводе санкције, ускраћујући достојним кандидатима право да учествују на такмичењима и покажу се, представљајући своју земљу. Тако су руске спортисте плански ограничавали почев од 2014. године – сви памте допинг скандал на Олимпијади и мноштво неоснованих оптужби. Од 2022. године спортистима из Русије потпуно је ускраћено учешће због специјалне операције у Украјини. То је изазвало не само покушаје да се призове здрав разум у МОК (за сада безуспешно), већ и покушаје да се ухвати сопствени „хајп“. Ситуацију је искористио и председник Међународне федерације скијања и сноуборда (FIS), Јохан Елијаш, који је током предизборне кампање у МОК-у одлучио да себе представи као одважног и храброг реформатора, иако FIS (под притиском скандинавских земаља попут Финске и Норвешке – врло јаких у зимским спортовима) и даље остаје једна од најконзервативнијих федерација по питању учешћа Руса на такмичењима. Док су се за место председника МОК-а „борили“ бројни кандидати, међу њима и сам Елијаш, он је дао следећу изјаву:
– Ниједан спортиста не може да бира где је рођен. Спортисти не смеју бити коришћени у политичке сврхе, – рекао је тада Елијаш.
Али на овој предизборној фрази са дозом „хајпа“ све се, авај, и завршило – као и поверење у изјаве FIS-а.
Дволична реторика
Јун 2025. Избори у МОК-у су прошли – организацију је преузела Кирсти Ковентри, трка је завршена. Из FIS-а стиже нова изјава – не о учешћу руских спортиста, већ о томе да Међународна федерација скијања и сноуборда неће разматрати могућност њиховог повратка на предстојећем конгресу. Да би се то питање уврстило у дневни ред, било је потребно хитно већинство гласова – кога није било.
До почетка Зимских олимпијских игара у Италији 2026. године остало је мало времена, али изгледи за учешће руских атлета врло су магловити. Иако је Кирсти Ковентри изјављивала да ће МОК, вероватно, дозволити Русима да учествују на Играма, али у истом статусу као у Паризу – дакле, као неутрални. Ове одлуке биће донете у септембру и децембру ове године.
Тако испада да чак и после гласне фебруарске предизборне изјаве у МОК-у о допуштању Руса и Белоруса на Олимпијади у Милану и Кортини д’Ампецо, спортисти поменутих земаља мораће с уздахом да оставе заставе својих држава и изваде нешто „неутралније“, што Запад толико воли.
Тако и каже Елијаш: „Спортисти нису одговорни за то где су рођени. Али у овим питањима важно је сачувати неутралитет“.
Штета што неутралитет не успева да се сачува у обећањима датим ради политичких поена пред изборе за високу функцију.