Прочитај ми чланакИако цене откупа пољопривредних производа падају, њихове цене у продавницама не падају, него се чак најављују и нова поскупљења хране. Ко се богати на рачун пољопривредника и купаца
Пољопривредници у Србији једва састављају крај с крајем, многи планирају и да угасе своја домаћинства, а све због тога што је цена откупа њихових производа на граници или испод границе исплативости – и додатно се снижава.
Супротно логици, цене прерађевина на рафовима се због тога не смањују. То значи да се енормно богате сви они који посредују између произвођача и купаца, а на рачун рада пољопривредника.
И не само то, због глобалне нестабилности најављују се нова поскупљења, па ће они који израбљују пољопривреднике бити још богатији.
Приватне млекаре постале империје
Млеко је најочигледнији пример како ствари функционишу – произвођачи млека толико су очајни да све чешће на протестима просипају млеко покушавајући да покажу да им се више исплати да га не производе, него да га продају у бесцење. Истовремено, млеко се у продавницама продаје по вишетруко већим ценама од откупне.
Члан Удружења произвођача млека Шумадије и Поморавља Предраг Вељковић каже за „Време“ да је откупна цена млека испод сваке произвиђачке цене, и да је у неким случајевима само 25 динара по литру, а највиша око 60 динара по литру, што је минимум. Истиче, да је све испод 60 динара по литру чист губитак за произвођаче млека.
Министар пољопривреде Драган Гламочић позвао је грађане да искажу млекарски патриотизам – купујући више српског млека и млечних производа.
Како онда млеко кошта неколико пута више?
„У ланцу продаје млека и млечних производа зарађују сви осим произвођача млека, који губе. Млекаре врло добро зарађују, а сви власници приватних млекара су протеклих година постали људи који имају буквално империје, са великим бројем објеката и све су то зарадили на рачун млека“, каже Вељковић.
Додаје да поред тога и трговински ланци имају огромне марже.
„Не могу да кажем да су високе марже одговорност Министарства пољопривреде, јер је то пре свега одговорност Министарства трговине, и они би требало да ограниче марже. Министарство трговине би требало да објасни како то да млеко које од нас оде по цени од 25 динара заврши у рафу по цени од 150 или 180 динара. После онако сушне године и повећања цена сточне хране литар млека никако не би смео да буде испод 60 динара. Све испод тога је тотална пропаст“, каже Вељковић.
Огромне зараде увозничког лобија
Напомиње да и увознички лоби, захваљујући великим количинама млека које долазе из других земаља, а које ипак не утичу на то да цена млека у продавницма падне, има огромну зараду.
Истиче да су у највећем проблему мала газдинства, са 10 или мање грла, посебно у брдско-планинским пределима, као што је Пештерска висораван, где они који откупљују млеко често не желе да дођу због недостатка путне инфраструктуре и конфигурације терена.
„Ти људи су дословно уцењени откупном ценом млека. Држава би требало да заштитити те људе, ако јој је заиста стало до њих. Људи зато одустају од тога и гасе производњу, због чега ће до краја године бар 50 одсто газдинстава произвођача млека бити угашено“, закључује Вељковић.
