Годинама нам је понављано да је „наука једногласна“, да је све „безбедно и ефикасно“, и да је свако питање о дугорочним последицама не само непожељно него опасно. Лекари који су тражили опрез, додатна испитивања или транспарентне податке, уместо да добију дебату, добили су етикете, притиске, професионалне претње и јавни линч.
А онда се догодило оно што се у режимима контроле увек догоди. Иста она „научна инфраструктура“ којом се махало као маљем против другачијег мишљења, почела је да објављује радове који не само да постављају питања, него описују узнемирујуће обрасце. Не као коначну пресуду, али као сигнале који су сувише озбиљни да би били гурнути под тепих.
Јер ако је све било тако чисто, зашто је морало да се гуши расправа. Ако је све било тако безбедно, зашто је морало да се прети лекарима.
Један систематски преглед који је ушао у научне базе описује да расте број рецензираних публикација које бележе појаву различитих типова карцинома у временској повезаности са ковид вакцинацијом или инфекцијом.
Аутори пишу дословно:
„А гроwинг нумбер оф пеер ревиеwед публицатионс хаве репортед диверсе цанцер тyпес аппеаринг ин темпорал ассоциатион wитх ЦОВИД 19 ваццинатион ор инфецтион“.
И не говоримо о једном случају, једном посту, једном „теоретичару“. Аутори су у преглед укључили 69 публикација и 333 пацијента из 27 земаља
„А тотал оф 69 публицатионс мет инцлусион цритериа, 333 патиентс ацросс 27 цоунтриес“.
Посебно важан део је што сами наглашавају да је ово рана фаза откривања потенцијалног безбедносног сигнала:
„Тхе предоминанце оф цасе левел обсерватионс анд еарлy популатион левел дата демонстратес ан еарлy пхасе оф потентиал сафетy сигнал детецтион“.
Дакле, нико овде не тврди да је последња реч речена. Али тврди се да постоји довољно дима да би било криминално забрањивати разговор о проблему.
У јавности су људе убеђивали да је „све проверено“. А онда се појаве радови са великим узорцима, и испостави се да су питања не само легитимна него и статистички видљива.
У италијанској анализи аутори у апстракту износе тврдњу која би у нормалном свету морала да покрене хитну независну проверу:
„Тхе риск оф блоод анд лyмпхоид цанцерс инцреасед афтер тхе ваццине анд ремаинед елеватед овер тиме.“
Оваква реченица није ситница већ разлог за аларм, а аларм се не гаси бановањем и подсмехом. Аларм се проверава.
Јужнокорејска студија је огромна по обиму
„А тотал оф 4,139,818 партиципантс…“
И онда долази оно што медији обично прећуте, на самој страници стоји
„Цонцернс wитх тхис артицле хаве беен раисед анд аре беинг инвестигатед.“
Другим речима, научна расправа је отворена, али не зато што је систем то желео, него зато што је више није могао спречити.
Један рад који се бави појмом „вакцином изазваног турбо канцера“ не наступа стидљиво, него агресивно, као да покушава да пробије зид тишине.
У апстракту стоји
„Тхе инциденце оф цанцерс хас инцреасед еxпонентиаллy wорлдwиде синце тхе универсал ЦОВИД 19 ваццинатион програм беган.“
И даље
„Тхе темпорал ассоциатион бетwеен тхесе цанцерс анд ЦОВИД 19 ваццинатион ис ундениабле.“
И додају се тврдње ослоњене на ВАЕРС
„Аццординг то ВАЕРС…“
Ово је управо место где ће мејнстрим рећи да ВАЕРС није доказ узрочности. Али проблем је у томе што ниједан систем сигнала није доказ узрочности, он је детектор дима. А ако детектор звони, не разбијаш детектор. Провераваш кућу.
Највећи страх јавности није био од температуре и бола у руци. Највећи страх је био од питања које нико није смео да постави.
Шта ако ово није вакцина у класичном смислу, него интервенција са биолошким механизмима који имају потпуно другачији профил ризика?
Један рад износи тврдњу о могућој геномској интеграцији у контексту агресивног карцинома бешике
„…финдингс суггестинг геномиц интегратион.“
То је изузетно тешка реченица. Јер када кажеш „геном“, ти више ниси у домену сезонског грипа. Ти си у домену потенцијалних дугорочних последица које се не мере у недељама, него у годинама.
Други рад иде корак даље у регулаторној логици и тврди:
„Тхе моде оф ацтион оф мРНА ваццинес схоулд цлассифy тхем ас гене тхерапy продуцтс.“
И ту долазимо до сржи политичког проблема. Ако је механизам такав да личи на генску терапију, онда је јавност имала право да зна шта узима. Имала је право да пита. Имала је право да одбије.
Наравно, институције одговарају супротно. ЦДЦ наводи
„Тхесе ваццинес до нот ентер тхе нуцлеус… со тхеy цаннот цханге ор инфлуенце оур генес.“
А едукативни материјал Дечје болнице у Филаделфији питање генске терапије сече кратко:
„Тхе схорт ансwер ис но“
Али овде више није ствар у томе ко је написао лепши ПР текст. Ствар је у томе што је систем тражио апсолутну веру, а не информисани пристанак.
Јер информисани пристанак подразумева право на питање. А питање је било кажњиво.
У време пандемије није било довољно да се каже „не слажем се“. Морао си да будеш уништен и сатанизован за пример.
У стручној литератури се бележи да су постојали позиви да се лекарима одузимају лиценце због „медицинских дезинформација“
„…цаллс… то ревоке тхе лиценсес… оф пхyсицианс wхо промулгате медицал мисинформатион.“
Истовремено, велика анализа дисциплинских мера показује да су такви поступци ретки у односу на друге прекршаје.
Али то не поништава суштину. Јер није сваки прогон формалан. Постоји и неформални прогон
медијски, институционални, платформски, професионални, егзистенцијални.
И то је оно што је разорило поверење. Не зато што је неко постављао питања, него зато што је систем реаговао као секта.
Ови радови не значе да је узрочност доказана у сваком случају. Али значе нешто што је за јавност важније од једне табеле и једног графикона.
Значе да питање није било лудило. Значе да сумња није била злочин. Значе да је прогон био политичка одлука, не медицинска нужност.
И значе да се мора отворити оно што је било затворено:
истраживање без страха, расправа без казне, медицина без цензуре.
Јер кад једном прихватиш да је дозвољено ућуткати лекара, сутра ће ућуткати пацијента. А прекосутра ће ућуткати истину.
Извори:
1.Фирст Студy Финдс ЦОВИД-19 „Ваццинес“ Инцреасе Риск оф Мултипле Цанцерс: https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC12381369/
2. Сецонд Студy Финдс ЦОВИД-19 „Ваццинес“ Инцреасе Риск оф Мултипле Цанцерс: https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC12465339/
3. Сyстематиц Ревиеw Доцументс 300+ Пеер-Ревиеwед ЦОВИД Схот Турбо Цанцер Цасес Ацросс 27 Цоунтриес: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/41498242/
4. мРНА „Ваццине“ Геномиц интегратион Демонстратед: https://ijirms.in/index.php/ijirms/article/view/2130
5. 17 Wаyс мРНА Схотс Индуце Цанцер, Аццординг то 100 Студиес: https://www.thefocalpoints.com/p/17-ways-mrna-shots-may-cause-cancer
6. мРНА Ињецтионс Индуце Севере, Лонг-Ластинг Генетиц Дисруптион Линкед то Цанцер анд Цхрониц Дисеасе: https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC12767256/
7. мРНА „Ваццине“ Спике Протеин Детецтед ин Ботх тхе Цyтопласм анд Нуцлеи оф Метастатиц Бреаст Цанцер Целлс: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/41076388/
8. Фирст Пеер-Ревиеwед Папер Дефинес ЦОВИД-19 Ваццине-Индуцед Турбо Цанцер: https://journalofindependentmedicine.org/articles/v01n03a02/
