Прочитај ми чланакРадови о „турбо канцерима“, аутоимуним поремећајима и генетским ризицима после ковид вакцинације, и шта је остало од медицине када је политика ушла у шприц
Годинама нам је понављано да је „наука једногласна“, да је све „безбедно и ефикасно“, и да је свако питање о дугорочним последицама не само непожељно него опасно. Лекари који су тражили опрез, додатна испитивања или транспарентне податке, уместо да добију дебату, добили су етикете, притиске, професионалне претње и јавни линч.
А онда се догодило оно што се у режимима контроле увек догоди. Иста она „научна инфраструктура“ којом се махало као маљем против другачијег мишљења, почела је да објављује радове који не само да постављају питања, него описују узнемирујуће обрасце. Не као коначну пресуду, али као сигнале који су сувише озбиљни да би били гурнути под тепих.
Јер ако је све било тако чисто, зашто је морало да се гуши расправа. Ако је све било тако безбедно, зашто је морало да се прети лекарима.
Један систематски преглед који је ушао у научне базе описује да расте број рецензираних публикација које бележе појаву различитих типова карцинома у временској повезаности са ковид вакцинацијом или инфекцијом.
Аутори пишу дословно:
„A growing number of peer reviewed publications have reported diverse cancer types appearing in temporal association with COVID 19 vaccination or infection“.
И не говоримо о једном случају, једном посту, једном „теоретичару“. Аутори су у преглед укључили 69 публикација и 333 пацијента из 27 земаља
„A total of 69 publications met inclusion criteria, 333 patients across 27 countries“.
Посебно важан део је што сами наглашавају да је ово рана фаза откривања потенцијалног безбедносног сигнала:
„The predominance of case level observations and early population level data demonstrates an early phase of potential safety signal detection“.
Дакле, нико овде не тврди да је последња реч речена. Али тврди се да постоји довољно дима да би било криминално забрањивати разговор о проблему.
У јавности су људе убеђивали да је „све проверено“. А онда се појаве радови са великим узорцима, и испостави се да су питања не само легитимна него и статистички видљива.
У италијанској анализи аутори у апстракту износе тврдњу која би у нормалном свету морала да покрене хитну независну проверу:
„The risk of blood and lymphoid cancers increased after the vaccine and remained elevated over time.“
Оваква реченица није ситница већ разлог за аларм, а аларм се не гаси бановањем и подсмехом. Аларм се проверава.
Јужнокорејска студија је огромна по обиму
„A total of 4,139,818 participants…“
И онда долази оно што медији обично прећуте, на самој страници стоји
„Concerns with this article have been raised and are being investigated.“
Другим речима, научна расправа је отворена, али не зато што је систем то желео, него зато што је више није могао спречити.
Један рад који се бави појмом „вакцином изазваног турбо канцера“ не наступа стидљиво, него агресивно, као да покушава да пробије зид тишине.
У апстракту стоји
„The incidence of cancers has increased exponentially worldwide since the universal COVID 19 vaccination program began.“
И даље
„The temporal association between these cancers and COVID 19 vaccination is undeniable.“
И додају се тврдње ослоњене на ВАЕРС
„According to VAERS…“
Ово је управо место где ће мејнстрим рећи да ВАЕРС није доказ узрочности. Али проблем је у томе што ниједан систем сигнала није доказ узрочности, он је детектор дима. А ако детектор звони, не разбијаш детектор. Провераваш кућу.
Највећи страх јавности није био од температуре и бола у руци. Највећи страх је био од питања које нико није смео да постави.
Шта ако ово није вакцина у класичном смислу, него интервенција са биолошким механизмима који имају потпуно другачији профил ризика?
Један рад износи тврдњу о могућој геномској интеграцији у контексту агресивног карцинома бешике
„…findings suggesting genomic integration.“
То је изузетно тешка реченица. Јер када кажеш „геном“, ти више ниси у домену сезонског грипа. Ти си у домену потенцијалних дугорочних последица које се не мере у недељама, него у годинама.
Други рад иде корак даље у регулаторној логици и тврди:
„The mode of action of mRNA vaccines should classify them as gene therapy products.“
И ту долазимо до сржи политичког проблема. Ако је механизам такав да личи на генску терапију, онда је јавност имала право да зна шта узима. Имала је право да пита. Имала је право да одбије.
Наравно, институције одговарају супротно. ЦДЦ наводи
„These vaccines do not enter the nucleus… so they cannot change or influence our genes.“
А едукативни материјал Дечје болнице у Филаделфији питање генске терапије сече кратко:
„The short answer is no“
Али овде више није ствар у томе ко је написао лепши ПР текст. Ствар је у томе што је систем тражио апсолутну веру, а не информисани пристанак.
Јер информисани пристанак подразумева право на питање. А питање је било кажњиво.
У време пандемије није било довољно да се каже „не слажем се“. Морао си да будеш уништен и сатанизован за пример.
У стручној литератури се бележи да су постојали позиви да се лекарима одузимају лиценце због „медицинских дезинформација“
„…calls… to revoke the licenses… of physicians who promulgate medical misinformation.“
Истовремено, велика анализа дисциплинских мера показује да су такви поступци ретки у односу на друге прекршаје.
Али то не поништава суштину. Јер није сваки прогон формалан. Постоји и неформални прогон
медијски, институционални, платформски, професионални, егзистенцијални.
И то је оно што је разорило поверење. Не зато што је неко постављао питања, него зато што је систем реаговао као секта.
Ови радови не значе да је узрочност доказана у сваком случају. Али значе нешто што је за јавност важније од једне табеле и једног графикона.
Значе да питање није било лудило. Значе да сумња није била злочин. Значе да је прогон био политичка одлука, не медицинска нужност.
И значе да се мора отворити оно што је било затворено:
истраживање без страха, расправа без казне, медицина без цензуре.
Јер кад једном прихватиш да је дозвољено ућуткати лекара, сутра ће ућуткати пацијента. А прекосутра ће ућуткати истину.
Извори:
1.First Study Finds COVID-19 „Vaccines“ Increase Risk of Multiple Cancers: https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC12381369/
2. Second Study Finds COVID-19 „Vaccines“ Increase Risk of Multiple Cancers: https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC12465339/
3. Systematic Review Documents 300+ Peer-Reviewed COVID Shot Turbo Cancer Cases Across 27 Countries: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/41498242/
4. mRNA „Vaccine“ Genomic integration Demonstrated: https://ijirms.in/index.php/ijirms/article/view/2130
5. 17 Ways mRNA Shots Induce Cancer, According to 100 Studies: https://www.thefocalpoints.com/p/17-ways-mrna-shots-may-cause-cancer
6. mRNA Injections Induce Severe, Long-Lasting Genetic Disruption Linked to Cancer and Chronic Disease: https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC12767256/
7. mRNA „Vaccine“ Spike Protein Detected in Both the Cytoplasm and Nuclei of Metastatic Breast Cancer Cells: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/41076388/
8. First Peer-Reviewed Paper Defines COVID-19 Vaccine-Induced Turbo Cancer: https://journalofindependentmedicine.org/articles/v01n03a02/
