Zagađenje vazduha, posebno česticama PM 2,5, odgovorno je za više od 14.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji, pokazuju vodeće globalne procene. Kako za portal Klima 101 piše prim. dr Elizabet Paunović, najugroženija nisu samo starija lica – već i novorođena deca, a u Srbiji se svaka četvrta neonatalna smrt dovodi u vezu sa zagađenim vazduhom.

12.000 smrti godišnje uzrokovano PM 2,5 česticama

Prema najnovijem izveštaju Global State of Air, u Srbiji se:

• 12.000 smrti godišnje direktno pripisuje PM 2,5 česticama

• ukupno 14.100 smrti pripisuje svim zagađujućim materijama

Stopa iznosi 96,2 smrti na 100.000 stanovnika, dok je u Zapadnoj Evropi samo 15,2.

Glavni razlog: značajno veće koncentracije PM 2,5 u Srbiji. Prosečna godišnja vrednost u našoj zemlji iznosi 19,3 µg/m³, što je skoro četiri puta više od preporučene vrednosti SZO (5 µg/m³).

25% svih neonatalnih smrti povezano sa zagađenjem vazduha

Iako najveći teret bolesti uzrokovanih zagađenjem pada na starije od 60 godina, novi izveštaj pokazuje da je vazduh opasan i za najmlađe:

„Procenjuje se da je zagađenje vazduha krivo za 25% svih neonatalnih smrti u Srbiji.“

Neonatalne smrti (do 30 dana života) najčešće su povezane sa:

• niskom porođajnom težinom

• prevremenim rođenjem

• infekcijama donjih disajnih puteva

Posebno je opasna izloženost trudnica PM 2,5 česticama, jer direktno izaziva:

• nisku porođajnu težinu

• prevremeni porođaj

• kongenitalne anomalije

Što sve dramatično povećava rizik od smrtnog ishoda kod novorođenčadi.

Deca do pet godina – visoko ranjiva grupa

Najveći rizik javlja se u prvom mesecu života, jer je imuni sistem novorođenčadi suviše nezreo da se izbori sa koncentracijama štetnih materija.

Posebno se ističe opasnost za decu koja žive u domaćinstvima gde se koriste čvrsta goriva.

Zagađen vazduh – drugi vodeći faktor rizika za hronične bolesti u svetu

Na globalnom nivou:

• 7,9 miliona smrti godišnje pripisuje se zagađenom vazduhu

• po prvi put je dokazana snažna veza između PM 2,5 i demencije i Alchajmerove bolesti

U 2023. godini:

• 626.000 smrti globalno je povezano sa demencijom izazvanom zagađenim vazduhom

• izgubljeno je 11,6 miliona zdravih godina života

U Srbiji, od ukupnog broja smrti:

• 22% od ishemijske bolesti srca vezuje se za zagađenje

• 19% od moždanog udara

• 18% od dijabetesa

• 23% od HOBP

• 16% od karcinoma pluća

Srbija mora ozbiljno da pristupi proceni rizika

Prema dr Paunović, Srbija trenutno ne primenjuje Zakon o javnom zdravlju, niti prateću strategiju i akcioni plan.

Ključne preporuke:

1️⃣ Uvođenje obaveznog godišnjeg izveštaja o zdravstvenim rizicima od zagađenog vazduha

U skladu sa zakonom i strategijom javnog zdravlja.

2️⃣ Javni, otvoreni sistem za prikazivanje podataka u realnom vremenu

Sa svih mernih stanica, uključujući industrijska merenja (koja su trenutno nedostupna građanima).

3️⃣ Automatsko izdavanje javnozdravstvenih upozorenja

U slučaju prekoračenja graničnih vrednosti.

Dr Paunović zaključuje:

„Rizikom se može upravljati samo ako je najpre procenjen. U suprotnom, zdravstveni rizici od zagađenog vazduha ostaju van kontrole.“

Oznake: bebe, bolesti, visok nivo zagađenja, zagađenje, mikročestice, opasnost po decu