Pročitaj mi članakČinjenice i brojke o kriminalnoj vladavini režima Aleksandra Vučića, govore da se čitav njegov lažni ekonomski uspeh bazirao na mafijaškim poslovima, pljački budžeta (čak i vojnog budžeta) i pranju novca od šverca oružja i novca narko kartela. Brojke često bolje govore od reči, a kad ohrabreno Tužilaštvo za organizovani kriminal uskoro krene u odlučnije akcije, svi dokazi u tim brojkama govore da je pali samodržac Aleksandar Vučić, prvi kadnidat za provooptuženog u najvećem procesu u Srbiji novog veka…
Od 2012. do 2025. godine, Vučićeva Srbija učestvovala je u 112 (slovima: sto dvanaest) vojnih vežbi sa NATO paktom i NATO članicama pojedinačno.
Blizu 100 miliona evra za profesionalizaciju vojske Srbije donirale su zemlje članice NATO u tom periodu. Dalje, u istom periodu, Vučićeva „soldateska“ učestvovala je u čak 13 velikih mirovnih misija Ujedinjenih nacija i Evropske unije, sa preko 2000 pripadnika Vojske Srbije.
Ali, to je bila finansijska „kap vode u moru“. Naime, vojni budžet Srbije za prošlu 2025. godinu iznosio je oko 2,2 milijarde evra, što je enromno povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Iz straha od navodnog neprijatelja (a, najviše iz straha od masovne pobune građana Srbije protiv njegovog režima, Aleksandar Vučić je budžet iz 2024. (koji je iznosio oko 530 miliona evra), povećao više nego četiri puta, sa tendencijom daljeg rasta u 2026. godini. Ovo povećanje vojnog budžeta je daleko najveće u zemljama regiona.
Ali, taj budžet je tek jedan od onih „izvora“ odakle se režim ovog tiranina finansirao (Vojska Srbije od toga je dobijala tek „mrvice“).
Da bi bilo jasnije kako je izgledalo manijakalno trošenje državnog (narodnog) novca, treba znati i činjenicu da je Srbija u 2025. godini imala blizu 20 milijardi evra budžetskih prihoda, dok rashodi premašuju 23 milijarde evra.
U poslednjih 14 godina, iz Srbije je izneto oko 150 milijardi evra, od čega je najmanje polovinu otišlo ilegalnim putem…
Vučićevi prijatelji, kumovi, mafijaški klanovi bliski njemu i njegovom kartelu, kupovali su milionima „opranim“ u Srbiji, uglavnom nekretnine u inostranstvu. Vršeni su i veliki transferi novca preko of šor kompanija, ali i razne „akvizicije“ širom sveta.
Novac koji je mafijaški režim Vučićevih „naprednjaka“ pravo u ogromnim količinama na raznim stvarnim i fiktivnim (započetim i nikad završenim) „investicijama“ dolazio je uglavnom od droge i šverca oružja.
Vučićeva Srbija i zvanično je bila do sada glavni koridora za šverc heroina iz Azije ka Zapadnoj Evropi. Prema UNODC (Kancelarija UN za drogu i kriminal), a kroz ruke njegovog režima godišnje prolazi 70-90 tona heroina, vrednosti od 3 do 5 milijardi evra. Prema podacima pomenute kancelarije UN, od 2012. do danas kroz Srbiju je prolazilo desetine milijardi evra u narkoticima i pratećim finansijskim tokovima, a veći deo tog novca ulazio je u „proces pranja“ pod kontrolom režima AV.
Međunarodne zaplene u Srbiji koje njegov režim nije mogao da zaustavi, (kokaina, heroina, marihuane) ukazuje na tržište Evrope vredno stotine miliona evra godišnje, od čega je profit srpskog diktatora (ako se uključi troškovi pranja novca i transferi preko of šor zona), oko dve milijarde godišnje koje su dolazile „na pranje“.
Prema dostupnim podacima o zaplenama i procene međunarodnih tela (UNODC i Europol), dd 2015. Srbija je postala glavna tranzitna tačka za kokain iz Latinske Amerike ka Evropskoj uniji.
Akcije Vlade Sjedinjenih Američkih Država u Venecueli, i pre toga, presecanjem transatlanih narko-koridora, potreslo je Vučićev režim iz temelja i njega lično, kao ovlaštenog korisnika enormnih ekstra-profita.
Kompromitovan je i odbačen i kod evropskih kokainskih „trustova“, što se odrazilo na odnos političkih elita Evropske unije i najvećih država Zapada prema njemu. Doslovno je izolovan, a zabranjeni su i svi poslovni ili bilo kakvi drugi razgovori sa njim, osim kurtoiaznih pozdravljanja u protokolu (pa čak ni to, kako se videlo na poslednjem Ekonomskom forumu u švajcarskom zimskom centru Davos).
Na drugoj strani kriminalnih apetita njegovog režima, našao se i šverc naoružanja i vojne opreme.
Da bude jasnije, Srbija je u poslednjih deset godina ostvarila prihod od izvoza naoružanja i vojne opreme u rasponu od blizu milijardu dolara godišnje, što prostim sabiranjem govori o deset milijardi američkih dolara u periodu od 2015-2025. Najveći rast beležen je nakon 2018. godine a rekordne vrednosti izvoza dostignute su 2021-2023. godine.
Vučićev režim je uglavnom ilegalnim putem naoružavao afričke zemlje poput Alžira, Egipta, Libije i Angole, a manji ugovori beleženi su i sa zemljama u podsaharskoj Africi. Najveći interes pokazao je Alžir, koji je pregovarao o kupovini više od 50 samohodnih haubica „Nora“ B-52, što bi bila najveća narudžbina srpske namenske industrije još od osamdesetih.
Sve procene govore da su srpski trgovci oružjem na crnom tržištu ostvarili između 0,5 i 2 milijarde USD profita od 2012. do danas, sa godišnjim vrednostima od 50-200 miliona USD. Smatraju već pomenute institucije da je to tek mali deo globalnog prometa, ali u regionalnom kontekstu Vučićev režim je sve do nedavno bio na vrhu „dobiti“ od ovih kriminalnih poslova…
Od pranja novca u Vučićevoj Srbiji na terenu građevinskog sektora od 2013. godine do danas ukupni prihodi kretali su se između 3 i 8 milijardi evra godišnje, sa stalnim rastom do 2022-2025, kada je vrednost izvedenih radova dostigla rekordne iznose od oko 7-8 milijardi evra (takođe podaci navedenih institucija).
Kad se u svemu ovome pomene i pitanje punjenja budžeta Srbije koji se najvećim delom ostvaruju kroz poreze (PDV, akcize, porez na dohodak i dobit, doprinose za socijalno osiguranje i carine), zna se da su rashodi delimično povećani zbog ulaganja u infrastrukturu ali i vojne izdatke i socijalne transfere.
To se u žargonu površnih ekonomskih analiza zove „kupovina socijalnog mira“, a prostim narodnim rečnikom, „zamazivanje očiju“ surovo opljačkanih građana. Jer, takozvani javni dug Srbije je odavno prešao 50 odsto ali se lažno prikazuje kao znatno manji od toga.
I dok srpski diktator i čitava njegova propaganda laži žestoko napada Evropsku uniju, sprdajući se sa procesom pridruživanja ovoj velikoj zajednici sa još uvek moćnom ekonomijom, godišnje iz Brisela u budžet Srbije redovno stiže između 200 i 300 miliona evra bespovratne pomoći, što EU čini ubedljivo najvećim donatorom u zemlji. Jer, Evropska unija jeste najveći donator, investitor i trgovinski partner Srbije i čini više od dve trećine investicija u državi koja navodno stremi pridruživanju toj zajednici.
U poređenju sa drugim međunarodnim partnerima Srbije, Evropska unija daje dva do tri puta više sredstava nego svi ostali zajedno…Najviše investicija u Srbiju dolazi iz Nemačke, Italije, Austrije i Francuske (uglavnom prerađivačka industrija i proizvodi za automobilsku industriju, energetika i bankarski sektor). Najveći pojedinačni investitor je i dalje Kina.
Ali, Sjedinjene Američke Države imaju svega četiri procenta od ukupnih stranih ulaganja u Srbiju. I to govori da sve vlade SAD ne vide Srbiju kao zemlju od ekonomskih interesa za sebe. Razlog je ono o čemu vlada Donalda Trampa govori: države sa visokom stopom kriminala i narko kartelima, ne može biti ekonomski partner do daljeg, dok se ne uspostavi pravna država i ne zažive okolnosti za ulaganje bez rizika.
Budžet za plate državne uprave u Srbiji u 2025. godini iznosi približno tri i po milijarde evra. To je deo ukupnog državnog budžeta od oko 23 milijardi evra. Ali, za Vučićevih pola miliona „ćutologa“ u državnoj upravi, u 2026. godini predviđeno je povećanje plata (u javnom sektoru) za oko deset procenata.
Oko 10 milijardi evra nalazi se u rukama srpskih milionare i milijardera (zvaničan podatak o samo nekoliko najbogatijih ljudi).
Stvari izgeladju sasvim drukčije: oko 150 milijardi evra nalazi se u opticaju među starim i novim bogatašima preko sasvim drugih tokova novca i kad se sabere do sada poznata imovina koju imaju u zemlji i inostranstvu.
Vredno je ovde pomenuti i činjenicu da su tokom tranzicije u Srbiji prodata preduzeća vredna preko 100 milijardi evra, za mizerne cifre koje ukupno iznose od samo 3,5 milijardi evra. Ova neopisiva pljačka obavljena tokom režima Slobodana Miloševića, pa nakon 2000. godine, završno sa Vučićevom diktaturom, govori o punom kontinuitetu jednog razbojništva koje je državu Srbiju i njene građane dovela doslovno do prosjačkog štapa.
Onaj mali procenat „dobitnika tranzicije“, danas se smatra „uspešnim poslovnim ljudima“, a „gubitnici tranzicije“, opljačkani radnici i njihove porodice, smeštene su u ciničnu kategoriju „socijalno osetljivih“!
Da bi ovakvi mega.mafijaški projekti uspeli, lavovski deo posla morala je da odradi propaganda. Tako je najveća informativna kuća Radio-televizija Srbije (RTS) samo tokom 2015-2025 dobila u svoju kasu iz budžeta preko milijardu evra (za 2025. godinu budžet RTS iznosio oko 122 miliona evra). Prihodi od pretplata i reklama nisu uračunati. U istom periodu, zsa sve ostale svoje propagandne kuće u Srbiji, u toj deceniji Vučićev režim je dodao još najmanje milijardu evra. Pravo je ludo da još ima mentalno zdravih ljudi u naprednjačko-radikalskoj ludnici, ako se pogleda koja su sredstva na izluđivanje naroda upotrebljena.
Jedno je izvesno: Srbija će nakon ove mračne epohe imati priliku da vaskrsne na pravi način samo ako uspostavi sve kontrolne mehanizme kako bi svaki građanin znao u šta se troši porez koji plaća. I ne samo to, nego kojim novcem će raspolagati svaka vlada: čistim, ili prljavim.
Ujedinitelj dve Nemačke, pokojni Helmut Kol, za jedan milion ondašnjih „dojč maraka“ koje je doznačio svojoj stranci bez kontrole, trajno je nestao iz javnosti. Proces protiv njega se podrazumevao.
