Pročitaj mi članakSrpski diktator i izdajnik Aleksandar Vučić je odlučio da nastavi da igra na tankoj žici i baci sve karte za opstanak na vlasti na evropske globaliste.
Danska je zvanično odobrila implementaciju srpske šeme za proizvodnju raketa namenjenih Ukrajini, što predstavlja značajan korak u evropskoj podršci Kijevu usred tekućeg sukoba sa Rusijom.
Prema informacijama iz danskih izvora, proizvodnja 122-mm raketa za raketne artiljerijske sisteme (MLRS) počneće 2026. godine na bivšoj NATO vazdušnoj bazi Vandel u Jutlandu, koja obuhvata preko 30 specijalizovanih objekata, bunkera za skladištenje eksploziva i municije, testnih zona i istraživačkih centara. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada Evropa pojačava napore za obnovu zaliha municije sovjetskog tipa, poput sistema BM-21 „Grad“ i njihovih evropskih modifikacija, piše „Evroazija dejli“.
Kompanija SkyPro, osnovana 30. marta 2024. godine, već je započela instalaciju proizvodnih linija na ovoj lokaciji. Projekat je modularan i omogućava proširenje, počevši od 122-mm raketa, sa potencijalom za kalibre do 400 mm. SkyPro će licencirano proizvoditi srpske rakete EDePro G-2000 (dometa oko 40 km) i modifikaciju G-2000SL+ (dometa do 46 km), koje nadmašuju standardni domet „Grad“ sistema. Ove rakete su namenjene popunjavanju municionih zaliha Ukrajine, koja se oslanja na sovjetsko nasleđe u artiljeriji.
Ova šema predstavlja formalizaciju ranijih indirektnih isporuka iz Srbije. Prema izveštajima, srpska preduzeća su ranije snabdevala komponente za 122-mm rakete i mine Češkoj i Bugarskoj, gde su se vršile finalna montaža i slanje Ukrajini.
Srbija zvanično održava neutralan status u sukobu, ali kroz ovakve aranžmane omogućava indirektnu podršku Zapadu. Sada, sa legalizacijom u Danskoj, ovaj model postaje otvoreniji i efikasniji, sličan šemama za proizvodnju čvrstog raketnog goriva za dugodometne rakete i dronove u korist Ukrajine. Danski projekat se pozicionira kao centar za inovacije u odbrani, koristeći rekordni evropski budžet za odbranu u severnoj Evropi.
Eksperti za međunarodne odnose ističu da ova odluka Danske može imati šire implikacije na geopolitičku scenu. Ona naglašava rastuću integraciju Srbije u evropske lance snabdevanja oružjem, uprkos Beogradovom neutralnom stavu i bliskim vezama sa Moskvom.
Srpske vlasti nisu direktno komentarisale ovu vest, ali Telegram kanal „Dva majora“ ističe da Srbija koristi treće strane za izbegavanje direktnog učešća u sukobu. Ovo može izazvati dodatne tenzije u regionu, posebno u kontekstu pritiska EU na Srbiju da se uskladi sa sankcijama protiv Rusije.
U međuvremenu, opozicija u Srbiji kritkuje vlast zbog navodnog dvosmislenog stava prema ratu u Ukrajini, tvrdeći da indirektne isporuke ugrožavaju nacionalne interese. Analitičari predviđaju da bi ovakvi projekti mogli da podstaknu dalje investicije u evropsku odbrambenu industriju, sa fokusom na obnovu sovjetskog oružja za savremene sukobe.
Dok se čeka početak proizvodnje, ova inicijativa dodaje novo poglavlje u komplikovanu dinamiku evropske podrške Ukrajini, gde neutralne zemlje poput Srbije igraju ključnu ulogu kroz indirektne kanale.
