Pročitaj mi članakUkupna vrednost rudnog bogatstva Srbije procenjeno je na oko 600 milijardi evra. Vučićev režim to rasprodaje u bescenje. U eksploataciju 19 tona zlata, kanadska kompanija Dundee uložiće 136 miliona dolara, a iza nje će ostati 292 kvadratna kilometra zemljišta na Homolju, sprženog cijanidom. U izdaji i prodaji državnih i nacionalnih interesa učestvuju predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike i Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, nevladine organizacije, mediji, advokati i sve vrste lobista. Zajedničkim snagama pretvaraju Srbiju u „zonu žrtvovanja“. Ipak, nije kasno da građani žrtvuju njih, a ne sebe i buduće generacije.
Strateški sporazum Srbije i Evropske unije o kritičnim sirovinama, koji je potpisan u julu 2024. godine, definisao je Srbiju kao „zonu žrtvovanja“. Režim Aleksandra Vučića je pristao da prirodne resurse države kojom vlada prepusti evropskim, ali i američkim, australijskim, kineskim i kanadskim kompanijama. Strani investitori će u bescenje dobiti zlato, litijum, uranijum, bakar i ostala rudna bogatstva, a Srbiji će ostati zagađena životna sredina i jalovišta sa otrovnim otpadom.
Evropska unija je nedavno objavila spisak gradova i opština koje su obuhvaćene „zonom žrtvovanja“. Na „mapi užasa“ nalazi se pet beogradskih opština (Voždovac, Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac i Sopot) u kojima je izabrano 14 lokacija na potezu Avala – Kosmaj. Opština Raška ima sedam nalazišta na kojima se već eksploatišu razne rude ili se vrše poslednja istraživanja.
U Čajetini se nalaze četiri takve lokacije, u Majdanpeku i Ljuboviji tri, u Novoj Varoši, Aleksincu i Zaječaru dve, a na mapi se nalaze i Krupanj, Loznica, Knjaževac, Prijepolje, Mali Zvornik, Dimitrovgrad, Kragujevac, Surdulica, Crna Trava, Kučevo, Boljevac, Brus i Žagubica. Vrednost ruda i minerala u tim nalazištima procenjena je na oko 250 milijardi evra. Ukupna vrednost ovih i ostalih potencijalnih rudnih resursa i potvrđenih nalazišta iznosi više od 600 milijardi evra.
Koliku će finansijsku korist imati Srbija od rasprodaje rudnih resursa vidi se na primeru Bora. Kineska kompanija Zi Đin je 2025. godine iz borskih rudnika iskopala i izvezla iz Srbije bakar i zlato u vrednosti od 1,5 milijardi evra. Za tu količinu, Zi Đin je, na ime rudne rente, u budžet uplatio 76 miliona evra. Zdravstveni sistem u Borskom regionu toliko novca godišnje potroši na lečenje pacijenata obolelih od karcinoma i plućnih bolesti izazvanih otrovnim materijama. Pritom, kineski rudarski gigant je uništio eko-sistem od Bora do Majdanpeka i Zaječara. Do 2030. godine, do kada Zi Đin planira da završi eksploataciju ruda, celo to područje izgledaće kao površina Meseca – kamenje i prašina, bez uslova za život.
U uništivanju Srbije učestvuju najviši predstavnici vlasti, resorna ministarstva i državne ustanove, fakulteti, nevladine organizacije, advokati i razni lobisti. Štetočinski sistem se finansira novcem stranih kompanija, ali i iz republičkog budžeta.
Jedan model je primenjen na primeru Zi Đina, drugi u pokušaju Rio Tinta da otvori rudnik litijuma u Jadarskoj dolini, a treći, podjednako opasan, upravo se privodi kraju kod Petrovca na Mlavi.
U taj lanac kriminala i korupcije uvezane su državne institucije, koje pripremaju uslove za sporne poslovne kombinacije stranih kompanija i fondova. Tokovi novca otkrivaju pozadinu trgovine uticajem. Ministarstvo rudarstva i energetike finansira izradu studija, koja služe kao „naučna potvrda“ za kolonijalne projekte.
Ministarstvo godišnje prebacuje po sto miliona dinara Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu na ime javnih nabavki ili direktnih sporazuma o izradi različitih strategija, elaborata i prostornih planova rudarskih područja. U bazi naučnih radova (COBISS) nalaze se podaci o istraživanjima koja su finansirale strane korporacije. Na taj način se „peglaju“ izveštaji na osnovu kojih Ministarstvo izdaje istražne i sve ostale dozvole rudarskim kompanijama.
Ugovori između Ministarstva i Rudarsko-geološkog fakulteta objavljeni su na Portalu javnih nabavki i u Informatoru o radu Ministarstva, gde se, u odeljku o rashodima za „Specijalizovane usluge“ vidi koliko se novca preliva akademskoj zajednici, odnosno njenom delu koji je pristao da lobira u interesu stranih kompanija.
Uplate su evidentirane i na sajtu Trezora Republike Srbije. Naučne studije, naročito one koje se odnose na procenu uticaja na životnu sredinu, prilagođavaju se interesima pojedinaca iz izvršne vlasti i njihovih komitenata iz rudarskih kompanija. Od visine uplate zavise rezultati istraživanja štetnog uticaja otrovne vode na Bobiji ili cijanidu u Mlavi.
Na primer, Rudarsko-geološkom fakultetu je, u decembru 2025. godine, uplaćeno 35 miliona dinara za izradu „Stručnih osnova za Prostorni plan područja posebne namene“, što u praksi znači – skiciranje rudnika na Homolju. Profesori sa RGF-a su, u statusu „nezavisnih članova komisije“, pozitivno ocenili Studiju o uticaju na životnu sredinu, koju je naručio investitor, kanadska kompanija Dundee. Zatvoreni krug korupcije je omogućio da se ne čuju primedbe i ne vide nalazi koji otkrivaju povećan nivo cijanida na istražnim lokacijama kod Žagubice.
Kompanija Dundee Precious Metals, sa sedištem u Torontu, već 40 godina sprovodi poslovne operacije u Africi i Evropi. U Bugarskoj eksploatiše zlato i bakar iz rudnika Čekopek i Ada Tepe. U okviru svog „Timok Gold Project-a“, Dundee u Srbiji zasad namerava da otvori dva rudnika zlata. Preko svojih lokalnih filijala Avala Resources i DPM Avala, Dundee je dobio dozvole za geološka istraživanja na području Potaj Čuka – Tisnica, koje obuhvata oko 40% opštine Žagubica.
Dundee je od Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije naručio izradu radne verzije prostornog plana područja posebne namene za eksploataciju zlata na toj lokaciji. U proceduri je i izrada Studije uticaja na životnu sredinu. Kanadska kompanija namerava da to nalazište eksploatiše sedam godina. U tom periodu planirano je da se izvadi oko 19 miliona tona rude sa prosečnom koncentracijom zlata od 1,07 grama po toni.
Ekstrakcija zlata vršiće se preradom oksidne rude, metodom dekapiranja, tj. luženja – prskanjem izuzetno toksičnim jedinjenjem natrijum-cijanidom. Dundee namerava da u taj posao investira 136 miliona američkih dolara. Nema dostupnih podataka o količini novca koji je do sada ta kompanija investirala, ali tri poslednja finansijska izveštaja njene ćerka-firme DPM Avala pokazuju poslovne gubitke od oko dve milijarde dinara i zaduženja veća od 8,2 milijardi dinara.
Iako postoji Uredba Vlade Srbije iz 2014. godine (98/2014-8) u kojoj se navodi da se „na današnjem tehnološkom nivou još nisu stekli uslovi za planiranje eksploatacije“ u toj metalogenetskoj zoni, pokrenut je proces izdavanja svih potrebnih dozvola kanadskoj firmi. Kad Dundee obavi sve što je naumio, kad iskopa tih 19 tona zlata, iza njega će ostati 292 kvadratna kilometra uništenog zemljišta. Zbog upotrebe cijanida, koja je zabranjena u mnogim evropskim državama, biće uništen eko-sistem na Homolju, poslednjem dosad nedirnutom parku prirode u Srbiji.
Republičke i lokalne institucije privode kraju pripreme za otvaranje trovačnice na Homolju. Spornim odlukama manja se namena poljoprivrednog zemljišta i menja vlasnička struktura mnogih parcela na kotama Potaj Čuka i Rakita. Kao novi vlasnici upisuju se filijale Dundee-a i advokati, koji ih zastupaju. Lokalno stanovništvo je izloženo priticima kako bi za što manje novca prodalo svoja imanja. Angažovani su i lokalni pravni zastupnici, koji idu od kuće do kuće i nude pare za zemlju, često koristeći informacije iz katastra i poreske uprave o tome ko je u dugovima ili nema urednu dokumentaciju o imovinskom stanju.
Po istom principu, advokati Dundee-a, Rio Tinta, BlackRock-a i drugih giganata iz „Mining & Energy“ sektora češljaju katastre širom Srbije, od Beograda do Raške i od Žagubice do Ljubovije. U istoj interesnoj grupi nalaze se i režimski mediji poput Informera i Blica, koji pogubne rudarske projekte predstavljaju kao strane investicije od nacionalnog značaja.
Uz zvanične i prikrivene lobiste, privatni poslovi stranih rudarskih kompanija promovišu se i u određenim strukovnim organizacijama, naročito lekarskim. Rudarske kompanije finansiraju određene konferencije i projekte sa ciljem da se stekne ono što se naziva „Social License to Operate“ – društvena dozvola za rad. Za male pare kupuju naklonost aktuelne i buduće intelektualne elite kako sutra ne bi postavljala nezgodna pitanja o arsenu, cijanidu i drugim otrovima, koji će uništiti Srbiju.
U te svrhe, Ministarstvo rudarstva i energetike godišnje uplaćuje oko 30 miliona dinara nevladinim organizacijama koje promovišu sporne rudarske projekte, predstavljajući ih kao „zeleno rudarenje„, koje koristi „moderna tehnološka rešenja za zaštitu životne sredine“.
Aleksandar Vučić i njegovi saučesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu već su naneli ogromnu štetu Srbiji. Za provizije od rudarskih kompanija, prodali su javne resurse i omogućili širenje trovačnica širom države. Ipak, još nije kasno da građani spreče njihovu nameru da pretvore Srbiju u rudarsku koloniju i „zonu žrtvovanja“.
