- Da bi sakrio da se Srbija ubrzano veoma skupo zadužuje, i da će da poskupi goriva, a itovremeno plate u državnom sektoru moraju biti zamrznute, Aleksandar Vučić je krenuo da hapsi studentske vođe i sve one, koje njegov režim ne kontroliše u opozicionom delu srpske političke scene, u vanrednom obraćanju javnosti je rekao glavni odgovorni urednik, Srbin.info, Dejan Petar Zlatanović, na You tube kanalu „Srbin.info - Kanal Centar”.

– Srbija se krajem aprila 2026. godine zadužila za ukupno tri milijarde evra kroz najveću pojedinačnu emisiju evroobveznica u svojoj istoriji na međunarodnom tržištu kapitala., rekao je Zlatanović a onda objasnio ključne detalja ove transakcije:

– Dugove Srbije u okviru najnovijeg zaduženja od tri milijarde evra „okupili“ su, odnosno kupili, međunarodni investitori na svetskom tržištu kapitala. Ovu transakciju su, u ime države, organizovale i vodile velike svetske banke koje su delovale kao menadžeri emisije:
Banke organizatori: Glavni posrednici i menadžeri ove prodaje bili su: BNP Paribas Deutsche Bank, Merrill Lynch, Morgan Stanley i UniCredit Bank, podvukao je glavni odgovorni urednik Srbin.info, a onda je objasnio i kakva je bila struktura kupaca srpskog državnog duga, ko je ovim zaduženjem u ime države Srbije upravljao:

– Ovim zaduženjem, vlasnici srpskih evroobveznica ostali su najveći pojedinačni poverioci Srbije, kojima se ukupno duguje preko 10 milijardi evra. Imena konkretnih institucija koje su kupile srpski dug u emisiji od 3 milijarde evra (april 2026. godine) nisu javno dostupna poimence zbog strogih pravila međunarodnog tržišta kapitala i Londonske berze,istakao je u svom obraćanju Zlatanović, a onda i objasnio koliko tačno da Srbija vrati novaca poveriocima:

– Ukupna suma koju Srbija mora da vrati za najnovije zaduženje iz aprila 2026. godine iznosi približno 4,46 milijardi evra. Ovaj iznos obuhvata glavnicu od tri milijarde evra i procenjenu ukupnu kamatu od oko 1,46 milijardi evra koja će se isplaćivati tokom perioda od 5 do 12 godina. Evo precizne računice po tranšama kredita:

Važno je napomenuti da se milijarda evra iz prve tranše koristi za refinansiranje starog duga iz 2027. godine, čime se pokušava smanjiti pritisak na budžet u narednim godinama. 

Zlatanović je i u svom obraćanju javnostu otkrio i kako je glasio zvanični izveštaj misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju je predvodila gospođa Anete Kjobe, a koja je posetila Beograd u periodu od 22. aprila do 5. maja 2026. godine, kako bi vodila diskusije o Trećem pregledu u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI). Na kraju razgovora, misija je izdala sledeću izjavu:

„Kao i druge zemlje, Srbija se suočava sa značajnim vetrovima zbog rata na Bliskom istoku. Rat utiče na ekonomiju kroz više cene energije i povećanu neizvesnost koja opterećuje privatne investicije i potrošnju. Rast se predviđa na oko 2 3/4 odsto u 2026. godini, uz porast na 4 odsto u 2027. godini, podržan realnim prihodima, novim izvoznim kapacitetima u proizvodnom sektoru, oporavkom poljoprivredne proizvodnje, ulaganjima u infrastrukturu i energiju i turizmom vezanim za EKSPO.

Inflacija je ostala prigušena, potpomognuta privremenim smanjenjem akciza na gorivo i malim uticajem od postepenog ukidanja marži i kontrole cena hrane i osnovnih potrepština za domaćinstvo do sada. Odražavajući slabije od očekivanih pritiske na cene hrane zbog postepenog ukidanja marži i kontrole cena, predviđa se da će prosečna inflacija biti niža nego u aprilskom VEO-u, na 3 1/2 odsto u 2026. i 4 1/2 odsto u 2027. godini. Očekuje se da će inflacija krajem 2026. godine privremeno premašiti gornju granicu opsega tolerancije NBS, što će odražavati prenos viših cena energije, postepeno obnavljanje marži koje su distributeri hrane izgubili kada su bile na snazi kontrole, kao i povišenu inflaciju usluga nakon nedavnog povećanja plata. U 2027. godini, potrošnja potrošača vezana za EKSPO doprineće cenovnim pritiscima, ali se očekuje da će se inflacija vratiti u opseg tolerancije do sredine godine.

Prognoza je podložna neobično visokoj neizvesnosti. Dalja eskalacija sukoba na Bliskom istoku i povezani dodatni poremećaji na energetskom tržištu — koji predstavljaju potencijalni nepovoljan scenario — impliciraju značajne negativne rizike za rast i rizike za inflaciju. Oživljavanje domaćih političkih tenzija ili kašnjenja u rešavanju NIS-a mogli bi dodatno opteretiti ekonomiju.

Snažni tampon Srbije — umereni javni dug, visoke devizne rezerve i zdrav bankarski sistem — pružaju čvrstu osnovu za upravljanje ponovljenim šokovima. Očuvanje razboritih i predvidljivih makroekonomskih politika ostaje od suštinskog značaja za održavanje kredibiliteta i ublažavanje rizika. Smanjenje akciza na gorivo trebalo bi da bude povučeno u bliskoj budućnosti kako bi se izbeglo produženo subvencionisanje energije i zaštitila fiskalna održivost. Monetarna politika treba da ostane oprezna i možda će morati da se pooštri ako viši troškovi energije počnu da se unose u šire povećanje cena, na primer, kroz rast plata ili viša dugoročna inflaciona očekivanja.

U nepovoljnom scenariju značajnog i trajnog povećanja cena nafte, Srbija bi primenila dodatne privremene i ciljane mere kako bi podržala lakše makroekonomsko prilagođavanje i zaštitila ugrožena domaćinstva. Vlasti bi nastojale da ove troškove primene u okviru gornje granice fiskalnog deficita od 3,0 odsto BDP-a kroz dalju reprioritizaciju kapitalne potrošnje.

Srbija napreduje u fiskalno-strukturnim reformama. Vlasti su objavile prvu aktuarsku analizu penzionog sistema i pripremaju svoj prvi izveštaj o poreskim rashodima, uz sprovođenje ključnih preporuka iz prošlogodišnje procene fiskalne transparentnosti MMF-a. Fond pruža podršku Poreskoj upravi Republike Srbije u rešavanju kadrovskih ograničenja, unapređenju digitalizacije i jačanju poštovanja PDV-a. Fond takođe pruža tehničku pomoć za poboljšanje upravljanja javnim investicijama, što bi trebalo da omogući sistematsku analizu troškova i koristi svih novih projekata javnih investicija kao osnovu za transparentan i efikasan izbor projekata. Od ključnog značaja su brzo rešavanje domaćih zaostalih obaveza i mere za sprečavanje novih zaostalih obaveza u državnom preduzeću „Putevi Srbije”.

U energetskom sektoru, nedavna poboljšanja u upravljanju treba očuvati, dok je brži napredak u reformi državnih preduzeća za poboljšanje efikasnosti od suštinskog značaja, posebno jer se Srbija priprema za velike energetske investicije. Godišnja indeksacija tarifa za domaćinstva vezana za inflaciju, u skladu sa međunarodnom praksom, podržala bi finansijsku održivost energetskih državnih preduzeća. Jačanje discipline plaćanja dužnika energetskim kompanijama je pitanje socijalne pravednosti i kritično u kontekstu skuplje energije. Novi domaći porez na ugljenik pomoći će Srbiji da se prilagodi CBAM-u EU i podrži pomak ka efikasnijoj proizvodnji i korišćenju energije.

U uslovima uskog tržišta rada, budući rast će sve više zavisiti od povećanja produktivnosti, što zahteva brži napredak u poboljšanju poslovnog okruženja. Prioriteti uključuju jačanje efikasnosti pravosuđa u poslovnim slučajevima, održavanje fleksibilnosti tržišta rada i pojednostavljenje poslovne regulative, licenciranja i inspekcija. Reforme za olakšavanje trgovine mogu dodatno podržati integraciju Srbije na evropska tržišta, istovremeno pomažući u smanjenju troškova za srpske potrošače.

Vlasti i osoblje MMF-a će ostati u bliskim konsultacijama kako se ekonomski uslovi razvijaju, kako bi se osigurao kontinuirani napredak ka ciljevima programa. Tim MMF-a zahvaljuje vlastima i svim kolegama na gostoprimstvu i na otvorenim i konstruktivnim razgovorima.”

A šta je još urednik Srbin.info rekao ne samo o rekordnom zaduživanju Srbije, već i kako zbog toga je režim Aleksandra Vučića u panici, te je krenuo ne samo sa hapšenjem studentskih vođa, kao što je Lazar Mišić, za nepostojeći događaj, već i sa obraćun sa svima iz opozicije, koje ne kontroliše, pogledajte u video prilogu iznad, pa o svemu donesite svoj valjani sud.

Izvor: Srbin info

Oznake: Vladan Đokić, Dejan Petar Zlatanović, državni dug Srbije, izbori 2026, Lazar Mišić, MMF, srpski dug, srpski krediti, studenti, studentska lista, uživo, cena goriva, cena struje